Dr Andrej Novikov, lekar-dermatovenerolog, kozmetolog i dermatoonkolog, osnivač „Klinike za lepotu doktora Novikova“ i član Američke Dermatološke Akademije, ističe važnost pravovremene kontrole mladeža, zaštite kože od štetnog sunčevog zračenja i prevencije potencijalnih kožnih problema. Sa bogatim iskustvom u oblasti dermatologije i kozmetologije, dr. Novikov pruža ključne savete koji mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i mladalačkog izgleda kože.
Zašto kontrolisati svoje mladeže kod dermatologa i kako pravilno zaštititi kožu na odmoru, ako imate mnogo mladeža? Zašto se mogu pojaviti novi mladeži?
U medicini, mladeže nazivaju „pigmentni nevusi“. Po pravilu, oni su braon boje različitog intenziteta. Postoji mnogo uzroka pojave mladeža. Izdvojiću četiri osnovna:
• izlaganje ultraljubičastom zračenju koje aktivira proizvodnju melanina;
• hormonske promene u periodu polnog sazrevanja ili trudnoće;
• nasledni faktor;
• mehaničke povrede kože
Kako razlikovati običan mladež od sumnjivog? Kada treba da se zabrinemo?
Sve mladeže treba redovno proveravati. Ako mladež iznenada počne da raste, menja boju i oblik, pojavljuje se svrab, mali čirevi na površini, neophodna je hitna konsultacija sa lekarom- dermatoonkologom.
Koliko često treba proveravati svoje mladeže kod specijaliste?
Preporučio bih bar jednom godišnje posetu lekaru-dermatoonkologu radi pregleda svih mladeža dermatoskopom. Dermatoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda. Pomaže u proceni opasnosti mladeža i drugih kožnih izraštaja. Pomoću dermatoskopije se može saznati priroda izraštaja - da li su oni benigni ili maligni. U tom slučaju lekar koristi dermatoskop – specijalni instrument koji radi na principu mikroskopa i omogućava da se mladež pregleda maksimalno uvećan, te da se prouče detalji njegove strukture. Čak i ukoliko novi mladež ne izaziva neprijatnosti, bolje je da ga pregleda lekar-dermatoonkolog. Precizna dijagnostika je neophodna kako bi se isključio melanom, jedan od najopasnijih malignih tumora kože.
Kada je preporučljivo ukloniti mladež?
Glavne indikacije za uklanjanje mladeža uključuju njegov položaj ili teško dostupno mesto koje otežava samopregled, stalno povređivanje zbog kontakta sa odećom ili nakitom, ubrzan rast ili povećanje dimenzija, kao i prisustvo na delovima kože koji su stalno izloženi sunčevim zracima.
Kakve metode uklanjanja postoje? Koja od njih je po vašem mišljenju najbezbednija i najefikasnija?
Postoji mnogo metoda za uklanjanje izraštaja na koži, a najrasprostranjenije su radiotalasna hirurgija, hirurška metoda, lasersko uklanjanje, uklanjanje koagulatorom i kriodestrukcija, koja se vrši pomoću tečnog azota. Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti. Metodu koja konkretno vama odgovara izabraće lekar prilikom konsultacije. Specijalista će uzeti u obzir položaj, veličinu i vrstu izraštaja, veličinu i prateće dijagnoze. Najefikasnijom smatram radiotalasnu hirurgiju (radio nož). Ova metoda omogućava precizno uklanjanje, uz minimalan uticaj na okolna tkiva.
Koliko dugo ostaje ožiljak nakon uklanjanja?
Koliko je vremena potrebno da bi se koža na tom mestu potpuno oporavila? Kao što sam već napomenuo, sve zavisi od mesta gde se nalazi, veličine i vrste mladeža, kao i od metode uklanjanja koju ste izabrali u dogovoru sa lekarom. Što je veća površina i dubina korena, to će ožiljak biti izraženiji. Na takvim delovima kože može biti potrebno mnogo vremena da se oporavi.
Kako ultraljubičasti zraci utiču na mladeže? Da li ljudi sa mnogo mladeža smeju da se sunčaju?
Što se više izlažete UV zračenju, to je veća verovatnoća za nastanak malignih tumora kože (melanoma, karcinoma bazalnih ćelija kože i karcinoma skvamoznih ćelija kože). Posebno su opasne opekotine od sunca. U zoni visokog rizika su osobe svetle puti, svetle kose i plavih očiju, koji imaju mnogo pigmentnih mrlja. Ranije se korist od sunčanja dovodila u vezu sa tim da se pod uticajem sunčeve svetlosti u koži stvara vitamin D. Ali s vremenom je postalo očigledno da sunčanje izaziva prevremeno starenje kože i povećava rizik nastanka melanoma i drugih malignih izraštaja na koži.
Najopasniji su UV-zraci tipa A, koje ozonski omotač praktično ne apsorbuje i koji prodiru duboko u kožu. Ista ta vrsta zračenja oslabljuje imunitet i izaziva prevremeno starenje kože. Zraci tipa B su manje opasni, zato što ne prodiru u kožu toliko duboko. Najmanje su opasni UV-zraci tipa C, s obzirom na to da ih skoro potpuno zadržava ozonski omotač.
Da li postoje posebna pravila nege kože, kojih bi trebalo da se pridržavaju osobe sa velikim brojem mladeža?
Takvim pacijentima preporučujem da u sunčanoj sezoni godine i na odmoru u toplim krajevima nose šešire sa širokim obodom, da odećom pokrivaju otvorene delove tela i da zaštite oči naočarima sa tamnim staklima. To su jednostavna i sigurno svima poznata pravila. Nošenje šešira sa obodom smanjuje izloženost lica zracima bar dvaput, a očiju 4-5 puta. Dok su suncobrani i hladovina od drveća nepouzdan način zaštite.
Ako volite da se sunčate, savetujem vam da to radite u periodu od 09:30 do 11:00 i od 17:00. To je najbezbednije vreme za sunčanje. Ne zaboravite da nanosite zaštitna sredstva sa SPF svakog dana, a ne samo kada idete na plažu. Obavezno se uverite da sredstvo štiti od zračenja dva tipa – A (UVA) i B (UVB). Na ambalaži je obično naveden zaštitni faktor SPF, poput 50, 30, itd. Ako bismo ga pomnožili sa 15-20 minuta, dobili bismo preporučeno vreme boravka na suncu uz upotrebu tog sredstva.
I naravno, pre odmora ili letnje sezone obavite konsultaciju i pregled kod lekara-dermatoonkologa, kako biste se na najbolji način pobrinuli za svoju kožu!
