Prof. dr Ioanna Batsialou i prof. dr Dušan Škiljević afirmisani su kao stručnjaci od poverenja, nadaleko poznati i cenjeni od strane svojih pacijenata, ali su i uvek iznova zanimljivi sagovornici na različite teme. Zbog toga smo odlučili da u specijalnom dvouglu suprotstavimo ono što laički možemo nazvati uobičajenom dermatologijom sa estetskom dermatologijom i medicinom kako bismo uvideli da li su ove dve oblasti uopšte odvojive i da li postoji lepota kože bez njenog zdravlja. Naravno, iskoristili smo priliku da saznamo i ponešto o aktuelnim temama kao što je regenerativna medicina, te da se raspitamo o prekopotrebnoj nezi lica nakon letnjeg uživanja.
U kojoj meri se podudaraju i nadopunjuju „klasična” dermatologija i estetka dermatologija i da li bi mogle da funkcionišu jedna bez druge?
Dr Škiljević: Bez obzira na obilje novih metoda za ulepšavanje i „ulepšavanje”, samo zdrava koža može da bude lepa. U tom smislu, nega i lečenje (ukoliko je potrebno) su preduslovi bez kojih metode estetske dermatologije ne mogu dati svoj puni efekat. Važi i suprotno: klasično lečenje kožnih bolesti se često dopunjuje estetskim metodama sa ciljem da se uklone posledice koje bolesti kože mogu da ostave.
Dr Batsialou: Ove dve oblasti su usko povezane, jer samo zdrava koža je lepa koža. Rozacea, ekcem, hiperpigmentacije, kapilari – ovo su samo neki od problema na koži lica koji mi prvi padaju na um, a koji se najpre moraju sanirati, a tek onda možemo razmišljati o estetskim tretmanima. Lepoj, zdravoj i negovanoj koži prijaju estetske procedure i u tom smislu joj klasična dermatologija nije potrebna. Ali, važno je shvatiti da je estetska dermatologija samo deo, odnosno grana dermatologije te da nema primarni značaj u odnosu na zdravlje kože.
Koji je najučestaliji dermatološki problem s kojim se u praksi susrećete poslednjih godina? Šta smatrate njegovim uzrokom i kako ga lečite?
Dr Škiljević: Pored oboljenja kao što su akne i psorijaza, koja su česta i poznata od davnina, zbog poznatih promena u spoljašnjoj sredini, sve češći su i ekcemi, odnosno različite vrste dermatitisa (kontaktni alergijski, atopijski). Nažalost, sve veće izlaganje UV zračenju tokom prethodnih decenija donelo je i značajno povećanje broja različitih maligniteta kože, melanoma i ostalih.
Dr Batsialou: U poslednje vreme najčešće se susrećem sa hiperpigmentacijama. Nekad je reč o hormonskim uzrocima ovog problema, a nekad se javlja usled neadekvatnog korišćenja određenih preparata i nedovoljne brige o uticaju spoljašnjih uslova na tretiranu kožu. U ovakvim slučajevima, kombinacija tretmana klasične dermatologije, kao što su laser i hemijski pilinzi sa regenerativnim tretmanima, poput PRP-a, stimulatora kolagena, egzozoma, nukleotida i drugih, daju dobar rezultat. Pacijent se, uprkos svim ovim merama, mora čuvati od sunca i koristiti preparate preporučene od strane stručnog lica. To bi takođe bio i još jedan dokaz za ono što smo istakli u prethodnom odgovoru, a to je da zdravlje i estetika kože idu ruku pod ruku.
Dermatološki problemi, naročito psorijaza, ekcem, rozacea i slični, često ostavljaju posledice i na psihičko stanje pacijenta. Koje savete dajete onima koji pate od ovih oboljenja, i šta je sve neophodno za njihovo uspešno lečenje?
Dr Škiljević: Odavno smo u medicini naučili da se leči čovek, a ne bolest, i da je za uspešno lečenje neophodno sagledati sve manifestacije bolesti i njihov uticaj na svakodnevni život i funkcionisanje. Stoga danas pojam kvaliteta života značajno figurira u proceni težine oboljenja. Koža, kao organ koji je stalno u kontaktu sa spoljašnjom sredinom, nosi posebnu težinu, što se naročito odnosi na bolesti kože koje se nalaze na vidljivim, odnosno izloženim delovima. Zato takvim pacijentima prilazimo sa posebnom pažnjom.
Dr Batsialou: Ovaj fenomen mogu da objasnim i na primeru svoje saradnje, kao estetičara, sa dr Škiljevićem. Mi smo profesionalno veoma blisko povezani u svakodnevnoj praksi jer dr Škiljević daje smernice kada pacijent ima dermatološko oboljenje kako bismo najpre sanirali problem. Nakon toga, ako uvidimo da je reč o dubljem problemu, savetujemo i pregled endokrinologa, ali i psihologa, jer kao što ste rekli – ovi problemi značajno utiču na psihičko stanje pacijenta i on često gubi volju za kretanjem među ljudima. Pacijentima često naglašavam da moraju imati strpljenja, jer samo upornošću možemo doći do najboljih rezultata. Zato – strpljenje i upornost smatram ključevima uspešnog saniranja problema, i onaj ko ih ima videće i najbolje rezultate.
Sve više se govori o benefitima regenerativne medicine – koji su njeni najveći benefiti kada su u pitanju zdravlje i izgled kože?
Dr Škiljević: Glavna estetska korist od metoda regenerativne medicine jeste u očuvanju mladalačkog, zdravog i jedrog izgleda kože, a glavna funkcionalna korist leži u činjenici da će takva koža biti i otpornija na spoljašnje uticaje.
Dr Batsialou: Koža pokazuje sve što mi ponekad ne možemo da izgovorimo. Psihosomatske i razne druge promene, pak, mogu biti sanirane procedurama regenerativne medicine. Zato je važno napomenuti da regenerativna medicina ne podrazumeva samo podmlađivanje lica, već je njena moć mnogo šira. Regenerativne procedure u dermatologiji mogu izlečiti ožiljke od akni, ožiljke nastale nakon skidanja mladeža i operacija, zatim izlečiti ekcem, psorijazu i druga oboljenja, te delovati na podmlađivanje kose i prestanak opadanja. Zanimljivo je i to da regenerativnom medicinom takođe i zatežemo kožu i neutrališemo strije. Tako da, u pitanju je veoma širok spektar za negu i zdravlje kože čitavog tela.
Svedoci smo globalne opsesije skincare trendovima – u kojoj meri to olakšava ili otežava posao stručnim licima, odnosno koje su sve prednosti i nedostaci deljenja raznih saveta za negu kože na društvenim mrežama?
Dr Škiljević: Upotrebili ste pravi izraz – opsesija. Nega kože bi trebalo da bude deo nege celog organizma, svih njegovih organa i psihe, i ništa više i ništa manje od toga. Koliko god da sam kao dermatolog zadovoljan što je koža u fokusu zdravstvenih i estetskih trendova, toliko i imam svakodnevnih problema sa demistifikacijom, objašnjavanjem i razuveravanjem kada su u pitanju različite, često i bizarne procedure koje možemo videti po društvenim mrežama. Poruka za sve je da pažljivo biraju od koga će prihvatiti savet i da sve što im je čudno i nelogično prosto ne rade, jer ne samo da neće doprineti zdravoj i podmlađenoj koži, već joj mogu i naštetiti.
Dr Batsialou: Nije teško očuvati kožu nekome ko nema problem, međutim svako ko ga poseduje trebalo bi najpre da se obrati lekaru, što nije uvek jednostavna odluka. Naime, postoji veliki broj terapija, procedura i lica koji se predstavljaju kao stručnjaci, a zapravo manipulišu ljudima, i to je danas gotovo jednako rasprostranjena pojava kao i opsesija negom kože koja često dovede do kontraefekata. Estetska medicina je ozbiljna grana medicine i dokaz za to su, uostalom, fakultet, dozvole i sertifikati koje neko mora imati iza sebe da bi se na pravi način bavio ovim poslom. Dozvole za bavljenje estetskom medicinom daje Ministarstvo zdravlja i to uvek naglašavam kada govorim o svojim lekarima. Takođe, uvek ponudim besplatan pregled kože za nove pacijente, kao i uvid u transparentne sertifikate i materijale s kojima radimo. Savetujem pacijentima da uvek budu pažljivi u svojim odabirima kada je reč o onima koji brinu o njihovoj koži.
Preparati za zaštitu od sunca se dugo propagiraju kao saveznik u nezi kože tokom cele godine, ali kako da se nosimo sa posledicama koje sunce neminovno ostavlja na kožu nakon letnjeg perioda – koje tretmane preporučujete za njenu regeneraciju i šta su, iz vašeg iskustva, najučestaliji problemi nakon sezone letovanja?
Dr Škiljević: U toku letnje sezone najčešće viđamo akute posledice preteranog izlaganja, kao što su crvenilo i opekotine od sunca, a potom i različite reakcije kože u vidu fotodermatitisa i pogoršanja postojećih oboljenja kože. Zbog toga uvek prvo insistiramo na prevenciji, tj. odgovornom ponašanju na suncu. No, jasno je da nakon leta zaostanu posledice u vidu različitih pigmentacija ili pogoršanja postojećih dermatoza, a ako koža nije pravilno negovana, često bude i ispucala i dehidrirana. Zato uvek nakon letnje sezone, uz lečenje pigmentacija ako postoje, savetujemo i kozmetičke tratmane hidracije, ali i komibnovane terapije rejuvenacije kao što su laserski tretmani, pilinzi i procedure indukcije kolagena.
Dr Batsialou: Spf moramo koristiti stalno. Ranije su ove kreme bile veoma teške, međutim najnovije formule odgovaraju svakodnevnim našim potrebama te ih možemo slobodno korsititi i očekivati dodatne benefite, kao što su zaštita od zračenja telefona, ekrana kompjutera i slično. Najnovije formule obogaćene su i mikropigmentacijom tako da licu daju lepu boju i zamenjuju dnevnu šminku, hidrirajući kožu i hraneći je. Lice dehidrira posle letovanja jer smo na odmoru rasterećeni od svakodnevice, pa zanemarujemo i negu lica, a ono najpre izgubi vlažnost. Pored sunca, ne smemo zaboraviti ni slanu vodu kao faktor dehidratacije, kao ni neadekvatne kreme koje zapušavaju pore. Zato savetujem da se odmah posle letovanja uradi piling, neki od njih prilagođeni su upravo letnjem periodu i odlično hidriraju kožu. Na primer, u ovom periodu veoma su korisni Dermapen i egzozomi, i zaista su najčešće idealan izbor za sve pacijente. U svakom slučaju, kod nas u ordinaciji uvek nudimo pregled i određujemo stanje kože, a naspram toga odlučujemo koji će tretman biti u pitanju.
