U ekskluzivnom intervjuu za magazin Pre svega zdravlje, a zatim lepota, dr Hernán Pinto (MD, PhD), glavni naučni direktor kompanije Meta Cell Technology, govori o izazovima u kliničkoj praksi do kojih su dovele veštačka inteligencija i ubrzana smena trendova, razlikovanju nauke od marketinga i mestu fototermalne biomodulacije u savremenoj regenerativnoj medicini.
Dr Hernán Pinto (MD, PhD) je lekar i istraživač u oblasti estetske i regenerativne medicine sa više od 25 godina kliničkog iskustva. Obavlja funkciju glavnog naučnog direktora (Chief Science Officer) u kompaniji Meta Cell Technology i osnivač je i2e3 Biomedical Research Institute. Sa obrazovanjem u oblastima dizajna istraživanja i statistike, aktivan je član brojnih naučnih društava, uključujući i Špansko društvo za estetsku medicinu (Spanish Society of Aesthetic Medicine, SEME), i autor je i urednik knjiga, kao i velikog broja naučnih publikacija.
Kada vas u eri veštačke inteligencije i ubrzanih digitalnih trendova, pacijent pita: "Doktore, šta mi tačno ubrizgavate?", da li na to možete jasno i sažeto da odgovorite, čak i u jednoj rečenici?
To je postalo rutinsko pitanje. Veštačka inteligencija, digitalizacija i društvene mreže ubrzali su način na koji učimo, ono što vidimo i kako upoređujemo rezultate. Trendovi se danas kreću brže od kliničkih okvira. U estetskoj medicini to znači sve više tehnika, uređaja, protokola i „rešenja“ koja se međusobno takmiče za pažnju. Ali ordinacija nije društvena mreža. Pacijentima je potrebna jasnoća – a lekari moraju biti u stanju da objasne šta rade i zašto.
Estetska medicina danas je dostupnija nego ikada ranije. Šta se time menja?
Demokratizacija je pozitivna: postoji veća potražnja i veća ponuda. Ali ona istovremeno stvara tržište koje je konkurentnije, dinamičnije… i zasićenije. A na zasićenom tržištu, iskušenje je – brzina. Ono što je zaista potrebno jesu standardi.
Dakle, šta je danas stvarni rizik – manjak inovacija ili nešto drugo?
Rizik nije u inovacijama. Rizik je u inovacijama bez čvrste osnove. Kada se sve predstavlja kao „napredak“, klinički izazov postaje neizbežan: šta je nauka, a šta marketing? To nije teorijsko pitanje. Ono direktno utiče na bezbednost pacijenata – ali i na reputaciju lekara.
Često ističete da je lekar danas pre „arhitekta tkiva“ nego injektor. Šta to u praksi znači?
Udaljavamo se od estetskog modela koji se prvenstveno zasniva na dodavanju spoljašnjeg volumena. Arhitekta tkiva ne „dodaje nešto“ samo radi trenutnog efekta; on radi na mikrookruženju kako bi se progresivno unapredio kvalitet tkiva. Taj pomak menja cilj – sa brze korekcije na poboljšanje u čijoj je osnovi biologija.
Pojmovi poput „regenerativno“, „biostimulacija“, „sekretom“ i „egzozomi“ danas su sve prisutniji. Da li je to samo trend – ili budućnost estetske medicine?
Vidim to kao budući pravac. Zato što se uklapa i u očekivanja pacijenata i u kliničku logiku. Pacijenti traže prirodnije, postepene rezultate, a lekari pristupe koje mogu da opravdaju fiziologijom, bezbednošću i realnim očekivanjima. Osnovni koncept je jednostavan: tkivo reaguje na signale. Ono nije samo struktura – već biologija, a biologija se može modulirati.
U kontekstu aktuelnog buma regenerativne medicine, gde je prostor za kritičko razmišljanje?
Kritičko razmišljanje je obavezno. Kada govorimo o egzozomima ili sekretomu, uvek se vraćam na ključna pitanja: Šta tačno ovaj proizvod sadrži? Koji je izvor? Šta je potkrepljeno podacima, a šta je samo obećanje? I, iznad svega: kako da zaštitim pacijenta od apsolutnih očekivanja? Moj kriterijum je jednostavan: jasno definisati šta se koristi, kontrolisati proces i dokumentovati ishode.
Gde se u svemu tome nalazi fototermalna biomodulacija – MCT System® kompanije Meta Cell Technology?
Fototermalna biomodulacija je tehnika koju proučavam godinama. Primenom kontrolisanih termalnih i svetlosnih stimulusa, sa jasno definisanim parametrima, možemo preusloviti autologne uzorke unutar ponovljivog i kontrolisanog radnog procesa, čime se podržava ćelijska funkcionalnost i dosledniji biološki odgovor. Ključ je u kontroli i ponovljivosti – jer bez toga „inovacija“ gubi značenje i svodi se na šum.
Zašto smatrate da ovo menja kliničku komunikaciju?
Zato što se tržište često vrti oko „najnovije bočice“ ili najnovijeg kozmetičkog sastojka. Fototermalna biomodulacija ukazuje na drugačiji pravac: povratak pacijentovoj sopstvenoj biologiji kao centralnom pokretaču kliničkog procesa. Suština više nije u tome koji spoljašnji proizvod dodajemo, već kako stvaramo uslove da tkivo reaguje u okviru kontrolisanog, fiziološki usklađenog okvira.
Šta to praktično znači za lekare?
Omogućava protokole u kojima lekari nisu suštinski zavisni od spoljašnjih proizvoda. Strategija zasnovana isključivo na eksternim inputima ranjiva je – na trendove, tvrdnje, dostupnost, komercijalne pritiske i poruke koje su često bliže marketingu nego medicini. Koncept zasnovan na fiziološkim procesima i autolognom biološkom materijalu samog pacijenta vraća fokus tamo gde pripada: u ordinaciju – na procenu, protokol, praćenje i bezbednost pacijenta.
Ako biste u jednom pasusu definisali „novi standard“, kako bi on glasio?
Tkivo ima sposobnost adaptacije, ali odgovor varira od pacijenta do pacijenta. Zato je uloga lekara ključna: pravilna selekcija, jasno definisani protokoli, praćenje, merenje i realna komunikacija. Kada se primeni na autologne uzorke, fototermalna biomodulacija doprinosi bezbednijem, fiziološki usklađenom procesu i smanjuje zavisnost od „modernih“ sastojaka. Zaključak je jasan: prelazimo sa „trenutnih rezultata“ na biološke procese. Razliku neće donositi nova bočica, već kritičko razmišljanje, dokazi i bezbedost pacijenta.
