Longevity project

Možemo li pobediti vreme?

Svi mi starimo. Ali, treba li da prihvatimo tu činjenicu? Dug i aktivan život nije fantazija, već rezultat naučnog progresa i ličnih odluka, tvrdi dr Andrey Novikov i ističe: “Prvi korak možete napraviti već sada!”

Kako se životni vek produžava, glavni uzrok smrtnosti postaju bolesti koje su direktno povezane sa starenjem – kardiovaskularne, onkološke i neurodegenerativne. Danas naučnici na starenje gledaju kao na potencijalno rešiv problem, a ne kao na smrtnu kaznu. I, ne – borba protiv starenja nije pokušaj da se stekne besmrtnost, već način da se sačuva zdravlje, radna sposobnost i kvalitet života što je duže moguće.

U medicini i kozmetologiji sve se češće susreće termin “longevity”. Na šta se tačno on odnosi?

U savremenoj medicini i kozmetologiji, termin "dugovečnost" ne označava samo dužinu života, već upravo kvalitet života u starijem dobu. To je sposobnost održavanja zdravlja, aktivnosti, vitalnog izgleda i kognitivnih funkcija što je duže moguće.

Koje naučne teorije danas dominiraju kada govorimo o uzrocima starenja?

Postoji mnogo teorija starenja, a u ovom članku razmotrićemo nekoliko glavnih koje su vredne pažnje:

– Teorija slobodnih radikala kaže da se, kako starimo, oštećenja od oksidativnog stresa akumuliraju u telu.

– Hronična upala – inflamejdžing, opisuje hroničnu upalu niskog stepena kao jedan od uzroka starenja.

– Teorija telomera objašnjava starenje skraćivanjem telomera – zaštitnih "kapica" na krajevima hromozoma, što dovodi do prestanka deobe ćelija, gubitka regeneracije tkiva i povećanog rizika od bolesti povezanih sa starenjem.

– Epigenetska teorija sugeriše da se sa godinama gomilaju poremećaji u sistemu kontrole gena, dok struktura DNK ostaje nepromenjena, ali geni rade sve manje harmonično i tačno.

– Teorija akumulacije oštećenja DNK povezuje starenje sa postepenim narušavanjem integriteta genetskog materijala, smanjuje se efikasnost sistema popravke DNK, akumuliraju se greške, usled čega ćelije stare, postaju disfunkcionalne ili maligne.

– Starenje intercelularnog matriksa veoma je važan koncept u biologiji starenja, posebno sa stanovišta estetske medicine i dermatologije. Teorija starenja međućelijskog matriksa objašnjava starenje kao „gubitak okvira“ tkiva. Sa godinama, međućelijski matriks se razgrađuje, i organizam gubi sposobnost da održi svoju strukturu i integritet.

– Mitohondrijska teorija povezuje starenje sa poremećajem mitohondrija, energetskih stanica ćelija. Kada se oštećenja akumuliraju u mitohondrijama, njihova efikasnost se smanjuje i povećava se proizvodnja slobodnih radikala, koji izazivaju oksidativni stres.

Sve ove teorije se dopunjuju i objašnjavaju zašto starimo.

Koji su najčešći uzroci smrtnosti u savremenom svetu?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, glavni uzroci smrtnosti u svetu danas uključuju:

– Kardiovaskularne bolesti (uključujući koronarne bolesti srca, moždani udar).

– Onkološka oboljenja (uključujući rak pluća, debelog creva, dojke).

– Bolesti respiratornog sistema (uključujući emfizem i hronični bronhitis).

– Neurodegenerativne bolesti (uključujući Alchajmerovu bolest).

Ove bolesti imaju zajednički faktor rizika: starenje. Kako starimo, ćelije gube sposobnost regeneracije, tkiva postaju manje elastična, a imuni sistem manje efikasan. Stoga, usporavanje starenja može biti ključ za smanjenje smrtnosti od ovih bolesti.

U poslednje vreme mogu se čuti stavovi nekih naučnika da je starenje bolest i da se “može lečiti”? Kakav je medicinski stav o tome?

Savremena medicina sve više posmatra starenje kao skup bioloških procesa od kojih se neki potencijalno mogu usporiti. Istraživači poput dr Dejvida Sinklera sugerišu da se starenje posmatra kao "lečiva" biološka disfunkcija. SZO još nije zvanično priznala starenje kao bolest, ali se pristup tome menja.

Možete li nam objasniti razliku između hronološke i biološke starosti?

Hronološka starost je jednostavno broj godina koje je neko proživeo. Biološka starost je koliko je telo "istrošeno" na ćelijskom nivou. Biološka starost može biti manja ili veća od hronološke (pasoške) i ona bolje odražava rizik od bolesti i prognozu za budućnost.

Kako se danas može odrediti biološka starost? Koje metode ili testovi postoje i koliko su oni pouzdani i dostupni “običnom” čoveku?

Danas postoji nekoliko naučno utemeljenih metoda za određivanje biološke starosti, i one postaju sve dostupnije.

– Epigenetski sat. Najtačnija i naučno dokazana metoda. Na osnovu analize metilacije DNK – hemijskih oznaka koje regulišu aktivnost gena. Sa godinama, ove oznake se menjaju predvidljivo i koriste se za izračunavanje epigenetske starosti.

– Testovi za biomarkere starenja. Manje precizan metod, ali dostupniji. Analiziraju se ključni biomarkeri: nivoi glukoze, holesterola, vitamina, upale, hormona, funkcije bubrega i jetre. Na osnovu ovih pokazatelja kreiraju se kalkulatori biološke starosti.

– Funkcionalni testovi. Vaskularni tonus, brzina reakcije, kognitivni testovi (pamćenje, pažnja, brzina razmišljanja) itd. Danas ovi testovi postaju sve dostupniji u klinikama antiejdžing medicine. Jednostavni su i vizuelni, ne daju tačnu starost u godinama, ali dobro odražavaju stanje tela.

Postoje li rani pokazatelji ili simptomi koji ukazuju na ubrzano biološko starenje?

Ispod je lista ranih znakova koji mogu signalizirati da je biološka starost ispred hronološke starosti.

– Hronični umor. Kontinuirana letargija čak i nakon spavanja.

– Brzi zamor sa normalnim opterećenjem.

– Pojačana anksioznost, poremećaji sna – nesanica, plitko spavanje, česta buđenja.

– Fluktuacije šećera u krvi, žudnja za slatkim. Pad energije posle obroka, česti napadi gladi.

– Gubitak mišićne mase i smanjenje izdržljivosti. Telo "gubi formu" čak i pri uobičajenoj aktivnosti. Sarkopenija – važan marker starenja.

– Promene na koži. Bez sjaja, suvoća, smanjenje elastičnosti, preuranjeno pojavljivanje bora.

– Smanjenje koncentracije i pogoršanje pamćenja.

– Smanjena imunološka funkcija. Česte prehlade i sporo oporavljanje.

– Povišen krvni pritisak, puls, smanjenje varijabilnosti srčanog ritma.

Šta savremena medicina trenutno može da ponudi za produženje života?

Savremena medicina nudi ne samo lečenje bolesti, već i preventivne pristupe. To su:

– Dijagnostika i praćenje biomarkera starenja.

– Geroprotektivni lekovi.

– Personalizovana medicina i genetski pristup. Genetski testovi omogućavaju predviđanje predispozicije za bolesti. Moguće je odabrati ishranu, aktivnost, dijetetske suplemente, lekove uzimajući u obzir genetiku.

– Optimizacija načina života. Kontrola ishrane (analiza nutrijenata, metabolizma). Prilagođavanje fizičkih opterećenja, režima spavanja. Upravljanje stresom i mentalno zdravlje.

– Tehnologije ranog upozoravanja i digitalna medicina. Pametni satovi, uređaji za praćenje spavanja i otkucaja srca. Aplikacije koje pomažu u praćenju stanja tela u realnom vremenu.

Koje medicinske intervencije ili terapije pokazuju obećavajuće rezultate u kontekstu usporavanja starenja i produženja zdravog životnog veka?

Nauka o starenju brzo se razvija. Najperspektivniji pristupi:

– Rapamicin, prvobitno imunosupresiv. U eksperimentima produžava život miševa, poboljšava imunitet i kognitivne funkcije.

– Senolitici – uništavanje starih "zombi ćelija" koje se ne dele, ali izlučuju supstance koje ubrzavaju starenje tkiva. Senolitici uklanjaju te ćelije, poboljšavajući funkciju organa kod životinja.

– Terapije koje povećavaju nivo NAD+ (NMN, NR). NAD+ je molekul neophodan za metabolizam, reparaciju DNK i rad mitohondrija.

– Terapije ekstenzije telomera jedna su od najambicioznijih oblasti u medicini protiv starenja. Ovi pristupi su usmereni na obnavljanje dužine telomera, kako bi se ćelije mogle deliti duže i zadržati svoju funkciju. Ali treba razumeti da previše aktivna telomeraza može stimulisati rast kancerogenih ćelija. Stoga je većina pristupa fokusirana na kontrolisanu ili privremenu aktivaciju telomeraze.

– Epigenetsko reprogramiranje sa Iamanaka faktorima. Korišćenje faktora Iamanake omogućava da se resetuje epigenetski sat ćelije.

– Genska terapija. Cilj je uključiti ili isključiti gene povezane sa dugovečnošću. U budućnosti, to može omogućiti personalizovano usporavanje starenja ili „reprogramiranje“ biološke starosti.

– Neuroprotekcija i poboljšanje kognitivne funkcije. Raste interesovanje za lekove koji mogu da uspore neurodegenerativne procese (neuropeptidi, nootropici).

Iako ove tehnologije još uvek nisu dostupne široj javnosti i istraživanja se prvenstveno sprovode na životinjskim modelima, još uvek ne postoje lekovi koji su označeni da produžavaju životni vek, oni ipak utiru put za budućnost u kojoj se će starenje moći da se kontroliše.

Da li mislite da ćemo u budućnosti biti svedoci značajnog produženja ljudskog životnog veka?

Da, postoji velika verovatnoća da ćemo biti svedoci značajnog povećanja ne samo ukupnog životnog veka, već i zdravog života – bez hroničnih bolesti i uz održavanje aktivnosti. Već sada se prosečan životni vek u razvijenim zemljama približava 80-85 godina, a sve više ljudi živi do 90+ godina. Kako se tehnologije protiv starenja eksponencijalno razvijaju, mnogi stručnjaci veruju da je 90-100 godina aktivnog života već realnost za sadašnju generaciju.

Postoje li etička razmatranja u vezi sa značajnim produženjem ljudskog života?

Da, i to vrlo ozbiljna. Produženje ljudskog životnog veka – posebno ako govorimo o značajnom povećanju preko uobičajenih 80–100 godina – nije samo naučno i medicinsko pitanje, već i veliki izazov za društvo.

Evo ključnih etičkih pitanja o kojima se trenutno aktivno raspravlja:

– Jednakost pristupa. Ko će imati pristup tehnologijama koje produžavaju život?

– Prenaseljenost i resursi. Šta će se dogoditi sa planetom ako ljudi žive duplo duže?

– Smisao i kvalitet života. Da li je važno živeti duže ili je važnije kako živite?

– Moralna odgovornost prema budućim generacijama. Imamo li pravo da „pozajmimo” više vremena na ovoj planeti?

– Da li je potrebno? Hoće li život izgubiti smisao? Neki filozofi veruju da konačnost daje životnu vrednost.

Šta svako od nas može da uradi već sada da produži život i poboljša njegov kvalitet u starijoj dobi? Koji su ključni principi zdravog starenja?

Osnove zdravog starenja danas su dostupne svakom od nas, bez skupih lekova i tehnologija. Mislim da ne treba čekati pilulu za starost, već upravljati faktorima koji zaista utiču na brzinu starenja. To su način života, ishrana, san, stres, kretanje, razmišljanje i redovna prevencija.

– Ishrana. Mediteranska dijeta, ograničavanje šećera, soli i trans masti, umereno gladovanje (autofagija), kontrola težine. Ograničavanje prerađene hrane.

– Fizička aktivnost. Najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno. Trening snage 2-3 puta nedeljno. Čak i brza šetnja od 20 minuta dnevno produžava život.

– Kvalitetan san 7-8 sati dnevno. Spavanje je vreme kada se obnavljaju mozak, imunitet, hormoni i DNK.

– Upravljanje stresom. Hronični stres utiče na zapaljenje, visok nivo kortizola, starenje krvnih sudova i mozga. Smirujući nervni sistem usporavamo biološki sat.

– Mentalno i socijalno zdravlje. Komunikacija i socijalizacija su ključni faktori dugovečnosti. Učenje i nove veštine su trening za mozak.

– Monitoring zdravlja. Redovni pregledi , praćenje biomarkera starenja.

– Odvikavanje od loših navika. Prestanak pušenja i konzumiranja alkohola.

Ovi jednostavni koraci mogu usporiti starenje na ćelijskom nivou i smanjiti rizik od bolesti opasnih po život.

S obzirom na to da su vaše specijalnosti dermatologija i kozmetologija, da li primena gore pomenutih principa zdravog starenja utiče i na zdravlje i izgled naše kože?

Da, apsolutno – principi zdravog starenja direktno utiču na stanje kože. Koža je najveći organ i odražava sve unutrašnje procese, uključujući upale, nivo hormona, oksidativni stres, kvalitet sna i ishranu. Sve što deluje na dugovečnost u telu deluje i na mladalačku kožu. Ali koži je potrebna i spoljna podrška, jer je ona prva linija kontakta sa okolinom. Svi navedeni principi zdravog starenja poboljšavaju snabdevanje krvlju, ishranu i elastičnost kože. Dodajte ovome odgovarajuću negu antioksidansima, zaštitom od sunca i hidratacijom — i vaša koža će sporije stariti.

I, za kraj, postoji li neka knjiga, studija ili drugi resurs koji biste preporučili onima koji žele dublje da istraže ovu temu?

Preporučujem knjige: David A. Sinclair – Životni vek: Zašto starimo, a zašto ne moramo; Peter Attia – Nadživeti: Nauka i umetnost dugovečnosti; Nir Barzilai – Ostariti kasnije: Zdravstveni vek, životni vek i nova nauka o dugovečnosti, kao i jedno od najcitiranijih naučnih pregleda o starenju: Oznake starenja (The Hallmarks of Aging), Lopez - Otin et al.

“Budućnost je blizu, ali morate početi da brinete o sebi sada! Živimo u jedinstvenom vremenu kada borba protiv starenja nije naučna fantastika, već nauka. A najvažniji eksperiment može da počne unutar svakog od nas – upravo sada. Mladost nije večna, ali nauka je čini dužom. Vreme je na našoj strani!“

Dr Andrey Novikov

Instagram: @dr.andreynovikov

Facebook: @DrNovikovDermatolog

Web: amdclinic.ru