Medicinski ozon privlači sve veću pažnju zbog potencijalnog uticaja na antioksidativne mehanizme, mikrocirkulaciju, inflamatorni odgovor i reparaciju tkiva. Šta danas znamo o njegovom delovanju – i gde su granice postojećih dokaza?

Starenje je možda najvidljivije na koži, ali daleko od toga da je reč samo o površinskom procesu. Koža je svojevrstan „ekran“ na kojem se ispisuju promene povezane sa starenjem – od bora i opuštenosti do pigmentnih promena. Na njeno stanje istovremeno utiču i procesi koji se odvijaju u organizmu, među kojima su hronična inflamacija niskog intenziteta, oksidativni stres, metabolički poremećaji, promene nutritivnog statusa i hormonskog okruženja.

Zato savremeni regenerativni i longevity pristup koži ne polazi samo od prikrivanja vidljivih znakova starenja, već i od razumevanja bioloških procesa koji utiču na kvalitet i funkciju tkiva.

U tom kontekstu sve više pažnje privlači i medicinski ozon, čiji se potencijal istražuje u različitim oblastima regenerativne, dermatološke i estetske medicine.

 Od oksidansa do kontrolisanog stimulusa

Medicina je dugo posmatrala ozon prvenstveno kao toksičan oksidans. Međutim, njegova medicinska primena zasniva se na drugačijem principu – na precizno doziranim mešavinama medicinskog ozona i kiseonika koje izazivaju umeren oksidativni stres.

Takav stimulus može da aktivira endogene antioksidativne i reparativne sisteme organizma. Reč je o principu hormeze.

Sličan princip srećemo kod fizičkog treninga, kontrolisanog izlaganja ekstremnim temperaturama, poput saune ili ledene kupke, kao i kod određenih oblika kalorijske restrikcije. Organizam na pažljivo doziran izazov može odgovoriti aktiviranjem sopstvenih zaštitnih mehanizama.

Pregledni rad objavljen 2025. godine u Advances in Pharmacology opisuje terapiju medicinskim ozonom kao obećavajući, ali i dalje kontroverzan pristup anti-agingu i rejuvenaciji, što istovremeno govori o interesovanju koje ova oblast izaziva i potrebi za daljim istraživanjima.

Kao ključni koncept ističe se „adaptivni haos“ – umereni oksidativni stimulus koji može doprineti većoj funkcionalnoj otpornosti sistema tokom starenja.

Šta je hormeza?

Hormezom se opisuje biološki odgovor na blagi, kontrolisani stres koji može aktivirati adaptivne i zaštitne mehanizme organizma. Na tom principu zasniva se i jedno od objašnjenja delovanja precizno doziranog medicinskog ozona.

Medicinski ozon nije „bezopasan kiseonik“ – bezbednost i efekti zavise od pravilnog izbora pacijenta, koncentracije, doze i načina primene

Kako deluje medicinski ozon?

Mehanizmi koji se istražuju u kontekstu kože i regeneracije mogu se grupisati u nekoliko međusobno povezanih procesa.

Jedan od njih je oksidativna predadaptacija i aktivacija Nrf2 puta. Ozon u niskim koncentracijama generiše reaktivne vrste kiseonika, koje mogu aktivirati Nrf2/EpRE signalni put i povećati ekspresiju endogenih antioksidativnih enzima, među kojima su superoksid-dismutaza i glutation-peroksidaza. Na taj način može se pojačati otpornost tkiva na naredne oksidativne izazove.

Drugo područje interesovanja jeste regulacija faktora rasta i angiogeneze. Studije opisuju potencijal medicinskog ozona da, putem aktivacije faktora rasta i oksidativnih signalnih puteva, utiče na vaskulogenezu i angiogenezu. U kontekstu kože, to može imati značaj za mikrocirkulaciju, ishranu tkiva i očuvanje njegove strukture.

Istražuje se i modulacija inflamatornog odgovora i regeneracije tkiva. U ispitivanjima na životinjama sistemska terapija ozonom proučavana je kao biomodulator regeneracije i inflamatornog odgovora.

Posebnu pažnju u longevity medicini privlače i senescentne ćelije – ćelije koje su prestale da se dele, ali ostaju metabolički aktivne. Potencijalni uticaj ozona na ćelijsko okruženje povezano sa senescencijom za sada predstavlja oblast daljeg istraživanja.

Lokalna i sistemska primena

Medicinski ozon u estetici i regeneraciji kože može se primenjivati lokalno i sistemski.

Lokalna ili intradermalna primena obuhvata ozonizovanu vodu i ulja za spoljašnju upotrebu, kao i intradermalne injekcije. U estetskoj praksi medicinski ozon koristi se u kontekstu stimulacije kolagena, poboljšanja mikrocirkulacije i lipolize.

Sistemska primena uključuje i intravensku infuziju ozonizovanog fiziološkog rastvora, bez potrebe za uzimanjem i vraćanjem krvi pacijentu. Bezbednost i efikasnost ozonoterapije zavise od pravilnog izbora pacijenta, koncentracije ozona, doze, puta primene i učestalosti tretmana.

Važno je naglasiti da medicinski ozon nije „bezopasan kiseonik“. Neželjeni efekti su mogući, zbog čega su standardizacija procedura, aseptični uslovi i adekvatna stručna obučenost neophodni.

Šta se istražuje u dermatologiji i estetici?

Na osnovu dostupne literature, medicinski ozon u dermatološkom i estetskom kontekstu istraživan je u više oblasti:

– regeneracija i podmlađivanje kože kroz uticaj na mikrocirkulaciju i procese povezane sa sintezom kolagena i elastina

– zarastanje rana, uključujući dijabetičko stopalo i hronične kožne rane

– pojedine estetske indikacije, poput lokalizovanih masnih naslaga, celulita i opuštenosti kože

– eksperimentalna primena na koži glave i kosi.

Istovremeno, dostupna literatura naglašava potrebu za dodatnim kliničkim istraživanjima i standardizacijom tehnika i protokola.

Medicinski ozon ispituje se i u drugim oblastima, uključujući ortopedska i muskuloskeletna stanja, metaboličke i vaskularne poremećaje, lečenje rana i terapiju bola.

Granice postojećih dokaza

Obim kliničkog iskustva i naučnih dokaza o primeni medicinskog ozona u regenerativnoj, dermatološkoj i estetskoj medicini raste. Njegovo potencijalno delovanje na mikrocirkulaciju, inflamaciju, reparaciju tkiva i remodelovanje kolagena predstavlja biološku osnovu za dalja istraživanja njegove primene u očuvanju zdravlja kože i zdravom starenju.

Ipak, nivo dokaza nije isti za sve indikacije.

Upravo zato ostaje važno razvijati i standardizovati protokole, preciznije definisati koncentracije, doze i puteve primene, kao i pažljivo birati pacijente kojima bi određena terapija mogla biti namenjena.

Kod sistemske primene, posebno intravenske infuzije ozonizovanog fiziološkog rastvora, deficijencija glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) predstavlja važan bezbednosni parametar.

Međunarodno iskustvo, posebno iz Španije i Latinske Amerike, nastavlja da doprinosi razvoju terapijskih protokola i kliničke prakse.

 Mesto ozona u savremenom pristupu

Interesovanje za medicinski ozon u regenerativnoj i longevity medicini proizlazi iz njegovog potencijalnog uticaja na adaptivni oksidativni odgovor, mikrocirkulaciju, inflamaciju i regeneraciju tkiva – procese koji se povezuju sa različitim aspektima zdravog starenja.

U tom kontekstu ozonoterapiju ne treba posmatrati samo kao estetski tretman, već kao mogući deo šireg regenerativnog pristupa. Njena primena treba da bude usklađena sa potrebama pacijenta i terapijskim ciljevima, uz odgovarajuću koncentraciju, način primene i protokole, kao i stručni medicinski nadzor.

Foto: Canva