Šta ako cilj savremene estetske medicine više nije da izbriše godine, već da nam pomogne da starimo bolje – čuvajući kvalitet tkiva, prirodne proporcije i ono što nas čini prepoznatljivim? O novom odnosu prema starenju, prirodnom izgledu i mogućnostima regenerativne medicine razgovarali smo sa dr Katarinom Anđelkov, specijalistkinjom plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Više od dve decenije dr Katarina Anđelkov u kliničkom i naučnom radu povezuje plastičnu i estetsku hirurgiju sa regenerativnom medicinom. Osnivač je BelPrime klinike, prve na Balkanu posvećene regenerativnoj hirurgiji, a posebno se bavi primenom sopstvenog masnog tkiva i regenerativnih ćelija. U razgovoru za naš magazin otkriva gde nauka povlači granicu između stvarnih mogućnosti i velikih obećanja i zašto individualnost ponovo postaje jedno od najvažnijih merila lepote.

Deo karijere proveli ste u Brazilu, u školi profesora Iva Pitangija. Kako je to iskustvo oblikovalo Vaš pogled na estetsku hirurgiju?

Specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije završila sam u Brazilu, u školi profesora Iva Pitangija. Tamo estetska hirurgija nije posmatrana kao nešto površno i odvojeno od medicine, već kao njen odgovoran i human deo.

Naučila sam da iza svake želje pacijenta da promeni nešto na svom licu ili telu stoji čovek sa sopstvenom pričom, motivima, očekivanjima i ranjivošću. Sve to je neophodno razumeti pre nego što se razmotri operacija. Pacijentu se zato mora pristupiti prvenstveno kao lekar, a zatim kao hirurg koji može da mu pomogne – kada je to moguće, opravdano i bezbedno.

Osnovni principi koje sam tada usvojila i danas su isti: prirodan rezultat, očuvanje individualnosti, precizna indikacija i mera. Tehnike se menjaju, ali filozofija ostaje ista – dobar rezultat ne treba da promeni identitet osobe, već da ga sačuva i osveži.

Da li se filozofija estetske medicine menja – od „brisanja“ godina ka tome da starimo bolje?

Apsolutno. Danas cilj ne bi trebalo da bude da sa lica izbrišemo godine, jer godine nisu bolest niti nešto čega treba da se stidimo. Cilj je da osoba stari bolje: da sačuva zdrav izgled, kvalitet kože, prirodne konture i prepoznatljivost.

Starenje nije samo pojava bora, zato ni terapija ne može biti jednodimenzionalna. Nije dovoljno samo zategnuti kožu ili nekritički dodavati volumen. Potrebno je prepoznati šta je kod konkretnog pacijenta promenjeno i delovati precizno.

Savremeni pristup zato povezuje hirurgiju, regenerativne procedure, pravilnu negu kože i preventivnu medicinu. Ne možemo zaustaviti biološko starenje, ali možemo uticati na njegov tok i kvalitet tkiva. Za mene uspešan rezultat nije lice bez ijedne bore, već lice koje izgleda odmorno, zdravo i prirodno – i koje i dalje pripada toj osobi.

Šta regenerativna medicina danas zaista može da ponudi pacijentu, a gde marketing i očekivanja još idu ispred naučnih dokaza?

Regenerativna medicina može da doprinese kvalitetu kože i potkožnog tkiva, zarastanju, vaskularizaciji, tretmanu određenih ožiljaka i obnovi tkiva nakon povreda ili hirurških intervencija. Posebno mesto ima sopstveno masno tkivo, ne samo kao sredstvo za nadoknadu volumena već i kao biološki aktivno tkivo.

Međutim, potrebno je napraviti jasnu razliku između onoga što je klinički i naučno potkrepljeno i onoga što je atraktivna marketinška poruka. Termini poput „matičnih ćelija“, „egzozoma“ i „podmlađivanja na ćelijskom nivou“ često se koriste veoma slobodno, iako nisu svi preparati standardizovani niti su sve njihove primene dovoljno ispitane. Poseban problem predstavlja primena proizvoda nepoznatog porekla i sastava.

Regenerativna medicina ima izuzetan potencijal, ali nije čarobni štapić. Ona ne može da zameni hirurgiju kada postoji jasna hirurška indikacija, niti može da poništi proces starenja. Odgovornost lekara je da pacijentu objasni šta određena terapija realno može da postigne, a šta još pripada domenu istraživanja.

Zbog čega je sopstveno masno tkivo postalo tako važan regenerativni resurs?

Masno tkivo dugo je posmatrano gotovo isključivo kao višak koji treba ukloniti. Danas znamo da je ono složeno, metabolički i biološki aktivno tkivo. Pored zrelih masnih ćelija, sadrži i druge ćelije, među kojima su matične ćelije koje doprinose regeneraciji tkiva, kao i brojne signalne molekule važne za obnovu i komunikaciju između ćelija.

Zbog toga transfer sopstvenog masnog tkiva nije samo nadoknada izgubljenog volumena. Pravilno uzeto, obrađeno i plasirano može doprineti kvalitetu kože, elastičnosti i vaskularizaciji. Koristimo ga na licu, dojkama, telu, kod ožiljaka i u pojedinim rekonstruktivnim indikacijama.

Njegova velika prednost je to što je autologno – pripada samom pacijentu – i što hirurgu omogućava da istovremeno radi na obliku i kvalitetu tkiva. Ipak, rezultat zavisi od tehnike, anatomskog sloja, količine, kvaliteta tkiva i biologije samog pacijenta. Upravo spoj mehaničke, estetske i biološke uloge čini masno tkivo jednim od najzanimljivijih resursa savremene regenerativne medicine.

Kada govorimo o starenju lica, najčešće prvo pomislimo na bore i gubitak volumena. Šta se zapravo događa sa našim licem i tkivima tokom godina?

Lice ne stari samo na površini, već u svim anatomskim slojevima. Koža postaje tanja, suvlja i manje elastična, a smanjuje se i količina kolagena. Masni jastučići ne nestaju ravnomerno – u pojedinim regijama gube volumen, dok se u drugim spuštaju ili postaju izraženiji. Promene zahvataju i ligamente, mišiće i koštanu strukturu lica.

Zato nastaju spuštanje obrva i obraza, produbljivanje podočnjaka i nazolabijalnih brazdi, promene linije donje vilice i vrata. Na sve to utiču genetika, hormoni, izlaganje suncu, pušenje, telesna težina i životne navike.

Zbog složenosti ovog procesa, univerzalno rešenje ne postoji. Nekome je potrebna korekcija položaja tkiva, nekome nadoknada volumena, a nekome prvenstveno poboljšanje kvaliteta kože. Najčešće je najbolji rezultat kombinacija pažljivo izabranih postupaka.

Kada planirate estetsku intervenciju, koliko razmišljate o tome kako će njen rezultat izgledati za pet ili deset godina? Postoje li trendovi koji jednostavno ne „stare“ dobro sa pacijentom?

Dugoročan rezultat je jedan od najvažnijih elemenata mog planiranja. Nije dovoljno da pacijent dobro izgleda neposredno nakon oporavka. Intervencija treba da bude anatomski logična, stabilna i usklađena sa načinom na koji će lice ili telo nastaviti da se menjaju.

Trend je prolazan, ali rezultat intervencije može trajati godinama. Zato hirurg mora imati dovoljno znanja, iskustva i integriteta da odbije zahtev koji možda trenutno deluje moderno, ali neće izgledati dobro sa protokom vremena. Najbolje stare umereni rezultati koji poštuju anatomiju, proporcije i individualnost pacijenta.

Danas se sve više govori o tome da je najbolja estetska intervencija ona koju niko ne primećuje. Da li se, posle perioda uniformisanih lica, vraćamo individualnosti i prirodnijem izgledu?

Volela bih da verujem da se vraćamo individualnosti, i mislim da sve više pacijenata prepoznaje vrednost prirodnog rezultata. Prirodno ne znači da rezultat treba da bude minimalan ili neefikasan. On može biti značajan, ali mora biti skladan.

Najuspešnija estetska intervencija nije nužno ona koju niko ne primećuje, već ona kod koje niko ne može da odredi šta je urađeno. Okolina primećuje da osoba izgleda svežije, odmornije i zadovoljnije, ali ne vidi operaciju niti proceduru.

Suština nije da svakoga približimo istom idealu, već da prepoznamo ono što je lepo i karakteristično na konkretnom licu, da to sačuvamo i unapredimo. Individualnost je, po mom mišljenju, najviši oblik estetike.

Gde su granice nehirurških estetskih tretmana? Može li pokušaj da se hirurgija po svaku cenu izbegne dovesti do manje prirodnog rezultata?

Nehirurški tretmani imaju važno mesto u prevenciji i korekciji ranih znakova starenja. Mogu da poboljšaju kvalitet kože, ublaže određene bore, nadoknade manji gubitak volumena i odlože potrebu za operacijom. Međutim, ne mogu da vrate značajno spuštena tkiva u njihov anatomski položaj niti da uklone veliki višak kože.

Nije svaka osoba kandidat za hirurgiju, ali ni nehirurška procedura nije uvek blaža ili bolja samo zato što ne podrazumeva operaciju. Najvažnije je izabrati postupak prema anatomiji i stvarnoj indikaciji, a ne prema strahu pacijenta ili trendu.

Dobra medicina podrazumeva da znamo ne samo šta određena metoda može, već i šta ne može da postigne.

Budućnost nije u tome da izgledamo neprirodno mlado, već da što duže ostanemo zdravi, funkcionalni i u skladu sa sobom.

Kako, prema Vašem mišljenju, razlikovati zdravu želju za promenom od straha od starenja?

Zdrava želja za promenom najčešće je konkretna, realna i dolazi iz same osobe. Pacijent zna šta mu smeta, razume mogućnosti i ograničenja procedure i ne očekuje da će mu promena izgleda rešiti druge životne probleme.

Strah od starenja češće prati stalno nezadovoljstvo, poređenje sa drugima, potreba za novim procedurama i nemogućnost da se prihvati prirodna promena. Tada cilj više nije da osoba izgleda bolje, već da se vodi nemoguća borba protiv vremena. Važno je proceniti i da li želja pripada samom pacijentu ili je posledica pritiska partnera, okoline i društvenih mreža.

Tokom konsultacije ne procenjujem samo anatomiju već i motivaciju, očekivanja i odnos pacijenta prema sopstvenom izgledu. Estetska medicina može doprineti samopouzdanju, ali ne sme da hrani nesigurnost. Naš zadatak nije da ubedimo čoveka da mu je procedura potrebna, već da mu pomognemo da donese mirnu, informisanu i slobodnu odluku.

Kada je za estetskog hirurga pravi odgovor pacijentu – „ne“?

Smatram da je sposobnost da se pacijentu kaže „ne“ jedan od najvažnijih pokazatelja profesionalne odgovornosti. Činjenica da neku intervenciju tehnički možemo da izvedemo ne znači da treba da je izvedemo.

Proceduru ne preporučujem kada ne postoji jasna indikacija, kada je očekivana korist mala u odnosu na rizik ili bi rezultat narušio prirodne proporcije i identitet pacijenta. Razlozi mogu biti i zdravstveno stanje, nerealna očekivanja ili uverenje da će fizička promena rešiti druge životne probleme.

Posebno sam oprezna kada pacijent traži česte korekcije, nikada nije zadovoljan rezultatom ili njegova slika sopstvenog tela značajno odstupa od objektivnog nalaza. Ponekad je najbolja odluka ne uraditi ništa ili preporučiti razgovor sa drugim stručnjakom. Hirurg nije tu da ispuni svaki zahtev, već da proceni šta je za pacijenta opravdano, bezbedno i dugoročno dobro.

Deo Vašeg naučnog rada posvećen je regenerativnoj medicini u intimnoj regiji. Kakve mogućnosti ona danas pruža i koliko može da utiče na kvalitet života žene?

Promene u intimnoj regiji mogu nastati nakon porođaja, hormonskih promena, menopauze, operacija, povreda ili starenja. One nisu samo estetske i mogu biti praćene suvoćom, nelagodnošću, bolom, ožiljcima ili smanjenim kvalitetom seksualnog života.

Sopstveno masno tkivo posebno je značajno jer omogućava nadoknadu izgubljenog volumena, ali može doprineti i kvalitetu i elastičnosti tkiva. Istražuju se i druge regenerativne terapije, ali svaka metoda mora imati jasno definisanu indikaciju i realno predstavljene mogućnosti.

O ovoj temi potrebno je govoriti medicinski, dostojanstveno i bez senzacionalizma. Nije svaka tegoba estetski problem i zato je važna ginekološka procena. Kod pravilno odabranih pacijentkinja regenerativni pristup može doprineti izgledu, udobnosti, funkcionalnosti i kvalitetu života. Ipak, neophodni su dalja istraživanja, standardizovani protokoli i dugoročno praćenje rezultata.

Šta Vas danas više pokreće – usavršavanje postojećih mogućnosti ili istraživanje novih?

Za mene ta dva pravca nisu odvojena. Klinički rad svakodnevno otvara pitanja na koja nauka još nema dovoljno precizne odgovore, dok istraživanja menjaju način na koji planiramo i izvodimo procedure.

Nove mogućnosti jesu uzbudljive, ali me podjednako pokreće potreba da postojeće metode učinimo bezbednijim, preciznijim i predvidljivijim. U regenerativnoj medicini nije dovoljno pokazati da postupak ima efekat – moramo razumeti zašto deluje, kod kojih pacijenata, koliko rezultat traje i koji su mogući rizici.

Najvrednija inovacija nije nužno ona koja zvuči najnovije, već ona koja rešava stvarni klinički problem i može pouzdano da se primeni. Upravo ta veza između laboratorije, anatomije i svakodnevnog rada sa pacijentima najviše me motiviše. Cilj istraživanja nije novina sama po sebi, već bolji i bezbedniji ishod za pacijenta.

Estetska medicina može doprineti samopouzdanju, ali ne sme da hrani nesigurnost.

Šta će u narednoj deceniji najviše promeniti naš pristup starenju i kakvo će mesto u longevity pristupu imati estetska i regenerativna medicina?

Najveća promena biće prelazak sa univerzalnih protokola na personalizovan pristup. Veštačka inteligencija moći će preciznije da analizira anatomiju, promene tkiva i tok starenja, da unapredi planiranje operacija i pomogne u praćenju rezultata. Ipak, ona će biti podrška lekaru, a ne zamena za njegovo znanje, iskustvo, etičku procenu i razumevanje pacijenta.

U regenerativnoj medicini očekujem napredak u standardizaciji ćelijskih i acelularnih terapija i u metodama ciljane obnove tkiva. Važno je da taj razvoj prate kvalitetna klinička istraživanja i jasna regulatorna pravila.

U longevity pristupu estetska medicina neće imati zadatak da prikrije biološko propadanje niti da obeća večnu mladost. Njeno mesto vidim u očuvanju kvaliteta i funkcije kože i potpornih tkiva, uz preventivnu medicinu i brigu o opštem zdravlju. Budućnost nije u tome da izgledamo neprirodno mlado, već da što duže ostanemo zdravi, funkcionalni i u skladu sa sobom.

Da li nas je savremena estetska medicina naučila da starimo bolje – ili nam je otežala da starenje prihvatimo?

Savremena estetska medicina učinila je i jedno i drugo. Omogućila nam je da duže očuvamo kvalitet kože i tkiva, korigujemo promene koje nam smetaju i izgled uskladimo sa načinom na koji se osećamo. To može pozitivno uticati na samopouzdanje i kvalitet života.

Istovremeno, stalna izloženost obrađenim fotografijama, filterima i idealizovanim licima stvorila je utisak da je svaka bora neuspeh, a starenje problem koji mora neprestano da se popravlja. Tako medicina, ako izgubi meru i etički okvir, može da pojača upravo onu nesigurnost koju bi trebalo da ublaži.

Ne mislim da moramo da biramo između potpunog prihvatanja svake promene i pokušaja da zauvek izgledamo mlado. Možemo prihvatiti da starimo, a istovremeno želeti da negujemo sebe i korigujemo ono što nam zaista smeta. Ključ je u slobodi, meri i realnim očekivanjima. Estetska medicina ima smisla kada nam pomaže da se osećamo dobro u sopstvenim godinama, a ne kada nas uči da ih se plašimo.

Razgovarala: Marina Marić

Foto: Privatna arhiva