Šta je novo u razumevanju imuniteta – i kako današnja medicina kombinuje nauku, zdrave navike i inovativne preparate da bi održala sistem odbrane u optimalnom stanju – razgovaramo sa dr Jelenom Sabljak, lekarkom opšte medicine.
O imunitetu se mnogo govori, naročito tokom jeseni i zime. Ipak, čini se da i dalje nismo do kraja razumeli šta zapravo znači „imuni sistem“. Kako biste ga najjednostavnije objasnili?
Imuni sistem jeste složeni sistem odbrane organizma od faktora kao što su bakterije, virusi, njihovi toksini ili sopstvene, tumorski izmenjene ćelije. Imunitet jeste sposobnost organizma da se odbrani od tih štetnih činilaca.
Koji su najčešći mitovi o imunitetu sa kojima se susrećete u praksi — i šta biste voleli da ljudi razumeju bolje o svom odbrambenom sistemu?
Često se govori o “jačanju imuniteta”, ali taj izraz je zapravo neispravan. Imuni sistem ne treba pojačavati, već održavati u ravnoteži, dovoljno snažan da se odbrani od infekcija, ali dovoljno kontrolisan da ne napada sopstvena tkiva. Zato je tačnije reći “podrška imunom sistemu”.
Da bi naš imuni sistem funkcionisao optimalno, na koje svakodnevne navike bi trebalo da obratimo pažnju?
San, ishrana, fizička aktivnost i kontrola stresa u srži su optimalnog imuniteta. Svi to znamo, ali često zanemarujemo, u trci sa poslom i obavezama. A zapravo, najvažniji cilj trebalo bi da bude očuvanje tela koje nas vodi kroz sve te izazove. Ishrana tu ima izuzetno važnu ulogu jer smo danas okruženi procesuiranom hranom punom aditiva i veštačkih boja, koja ne daje organizmu ono što mu je zaista potrebno. Takva ishrana, uz stres kome smo svakodnevno izloženi, dovodi do tihe, dugotrajne upale u organizmu. Kada se tome doda manjak sna i kretanja, naš imuni sistem ostaje bez podrške koju mu dugujemo.
Šta je ono novo što medicina danas zna o imunitetu?
Medicina danas posmatra imunitet kao deo složene mreže u kojoj se prepliću imuni sistem, creva, hormoni i metabolizam. Crevni mikrobiom ima izuzetno važnu ulogu, on „uči“ imuni sistem da razlikuje korisne od štetnih mikroorganizama i proizvodi supstance koje utiču na regulaciju insulina, metabolizam estrogena i nivo kortizola. Kada je mikrobiota zdrava, crevna barijera je adekvatna, smanjuje se hronična upala i opterećenje stresom, pa se imuni sistem održava u stanju ravnoteže.
Kada govorimo o dodacima ishrani i preparatima za podršku imunitetu — na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora?
Važno je za početak obratiti pažnju na to da li postoji neki deficit elemanta koji se nalaze u preparatima, kao i odabrati adekvatne i proverene doze. Uglavnom svi znamo za preparate vitamina D, C, cinka, selena i probiotike, jer za njih imamo i najviše dokaza da su efikasni u podršci imunitetu i zdravoj mikrobioti. Novije kombinacije koje povezuju probiotike sa mikronutrijentima i omega-3 masnim kiselinama deluju obećavajuće.
Kako promene u imunom sistemu mogu da se odraze na izgled kože i njenu sposobnost regeneracije?
Koža nije samo zaštitna barijera, već aktivan deo imunog sistema. Kada je imunitet uravnotežen, koža se obnavlja i zadržava elastičnost, ali narušena ravnoteža dovodi do sporijeg zarastanja, upala, akni i ubrzanog starenja. S druge strane, hronična upala i hormonski disbalans oštećuju kolagen i barijernu funkciju, pa je stabilan imunitet preduslov zdrave kože.
3 jednostavna saveta za stabilan imunitet
Prvi savet je dovoljno sna i odmora, jer se imuni sistem obnavlja dok spavamo. Drugi savet je uravnotežena ishrana bogata povrćem, vlaknima, omega-3 masnoćama i fermentisanim namirnicama koje hrane crevnu mikrobiotu. Treći je kretanje i kontrola stresa - umerena fizička aktivnost i vreme za opuštanje jednako su važni kao i vitamini. Sve ostalo su detalji, jer je osnova imuniteta zapravo ravnoteža i briga o sebi svakog dana.
