Artritis predstavlja sistemsku bolest i hroničnu upalu zglobova koju dominantno vezujemo za deformitete, ukočenost i bolove u ovim delovima tela, kao pratiocima ovog stanja. Iako se najčešće govori o osteoartritisu i reumatoidnom artitisu, među kojima postoje izvesne razlike, artritis može zahvatiti i kožu, unutrašnje organe, pa čak i nervni sistem. Reč je o zapaljenskom stanju koji uzrokuje nekoliko faktora, ali je teško precizirati okidač. Prema nekim istraživanjima, postoji više od 100 vrsta zapaljenja zglobova, koji češće pogađaju žene nego muškarce i karakteristični su za stariju populaciju, iako se u ređim slučajevima ova bolest može javiti i kod dece. Kao takav, artritis je u svetu jedan od vodećih uzroka invaliditeta, a postoji nekoliko načina da se deluje preventivno i da se ublaže simptomi bolesti ukoliko se ne nalazi u poodmaklom stadijumu.

Razvoj bolesti

Zapaljenje koje karakteriše artritis počinje u opni koja oblaže zglob i koja je zadužena za očuvanje hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti. Uzrok za to može biti genetika, uticaj spoljnih faktora, i bakterije ili virusi. Pored toga, veće šanse za oboljevanje od artritisa imaju osobe sa prekomernom telesnom težinom, one koje imaju neki drugi deformitet zglobova, dijabetičari, osobe sa gihtom ili osobe koje su ranije imale traumatske povrede zglobova. S obzirom na to da žene česte oboljevaju od artritisa, na ovu bolest očekivano deluje i njihov hormonski status, te postoje slučajevi gde žena može primetiti simptome bolesti nakon porođaja, uobičajeno već nakon tri meseca od ovog događaja.

Međutim, da bi se mogao pratiti razvoj artritisa potrebno je utvrditi da li je reč o reumatoidnom artritisu ili osteoartritisu. Reumatoidni artritis predstavlja autoimuni poremećaj, pri kojem ćelije unutar tela napadaju same sebe, što rezultira nakupljanjem tečnosti u zglobovima, otokom, bolom i krutošću zglobova. S druge strane, osteoartritis koji predstavlja i najčešći oblik bolesti, jeste degenerativna promena uzrokovana propadanjem hrskavice, bez autoimunih napada ćelija, što dovodi do trenja između kostiju i stvara bol i blagu upalu. Iako postoji niz sličnih simptoma poput bolova, ograničenog kretanja, povećanog intenzita simptoma u jutarnjim satima i slično, postoje i karatkeristični znakovi koji mogu ukazati na to o kojem od dva najčešća oblika artritisa se radi. Na primer, na reumatoidni artritis ukazuju niska telesna temperatura, bolovi i u mišićima i preteran umor i pri uobičajenim aktivnostima. Osteoartritis može se prepoznati po tome što su svi simptomi vezani iskljčivo za zglobove. I kod jednog i kod drugog oblika bolesti, mogu se razviti potkožne grudvice u blizini zglobova, s tim da kod osteoartritisa može doći i do stvaranja viška koštanog tkiva na ivicama obolelih zglobova.

U pogledu mesta na kojima se javljaju, i tu postoje izvesne razlike među različitim oblicima artritisa, pa je tako za osteoartritis karakteristična nesimetrična pojava bolova, gde je jedan zglob u lošijem stanju od drugog, a reumatoidni artritis važi za tzv. simetričnu bolest, koja zahvata obe strane tela jednakim intenzitetom i po jednakom „rasporedu”.

Simptomi se uglavnom razvijaju sporo, čak i mesecima, a za to vreme se broj zahvaćenih zglobova povećava.

Prevencija i lečenje

Potpuno izlečenje artritisa nije moguće, s obzirom na to da nije poznat jasan uzrok. Ono što je dobra vest, tiče se savremenih istraživanja koja su u velikoj meli upoznala ovu bolest i dovela do mogućnosti da se simptomi svedu na meru koja neće u ekstremnijim merama kvariti kvalitet života. Postoji niz nefarmakoloških metoda, ali i farmakoloških sredstava koji su namenjeni ovom oboljenju i koji mogu pomoći u olakšavanju simptoma. Kao i inače u terapiji hroničnih bolesti, savetuju se dozirana fizička aktivnost, redukovana ishrana i redukcija stresa, uz propisanu terapiju koja obuhvata nekoliko tipova lekova. Prvi na ovoj listi jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji deluju protivupalno; potom glukokortikodi koji osim što deluju protivzapaljenski, mogu da regulišu imunološki odgovor organizma u odbrani od bolesti i veoma brzo smanjuju tegobe, a tu su i tzv. bolest modifikujući lekovi koji mogu značajnije usporiti i promeniti tok bolesti, te spadaju u nešto agresivniju terapiju (hlorokvin, soli zlata, citotoksični agensi i drugi, kao i najčešće primenjivan – metotreksat i drugi).

U pogledu nefarmakoloških mera, od pomoći je fizikalna terapija, u različitim fazama bolesti, koja će pomoći u održavanju prihvatljivog stanja zglobova.

Kako suplementacija zauzima važno mesto u savremenoj svakodnevici, s obzirom na mogućnost nadoknađivanja potrebnih vitamina, minerala, enzima i drugih elemenata u organizmu, tako postoje i oni koji mogu pomoći pri ublažavanju simptoma artritisa. Jedan od najčešće spominjanih kada su u pitanju razni zapaljenski procesi, jeste bromelain, koji predstavlja enzimski kompleks poreklom iz ananasa, a u poslednje vreme je u žiži interesovanja i podrobnijih istraživanja jer je pokazao veoma široke mogućnosti primene. Bromelain se dobija iz još uvek nezrelih plodova ili stabljike ananasa i kao takav bogat je različitim jedinjenima, kao što su tiol endopeptidaze, fosfataze, glukozidaze, glikoproteini i inhibitori proteinaze (cistatin). Nakon konzumacije bromelaina, apsorbuje se u crevima i postaje aktivan sa oko 40% svoje bioraspoloživosti, zadržavajući enzimsku funkciju i prolazeći kroz ćelijske membrane. Njegova sposobnost da modifikuje receptore imunih ćelija i smanji proinflamatornu signalizaciju mogu se dovesti u vezu sa ublažavanjem simptoma artritisa.

Ovaj čudotvorni sastojak se u vidu prirodnog ekstrakta nalazi u proizvodu Bomelinn, koji dolazi iz redova kompanije Innventa. Bomellin nudi bromelain dobijen patentiranim procesom ekstrakcije i prečišćavanja, kako bi bila osigurana stabilnost enzima bez potrebe za enteričkom oblogom. Ovaj proizvod predstavlja veliki napredak u prirodnoj enzimskoj terapiji i ima primenu i kod problema sa varenjem, u imunomodulaciji, kardiovaskularnom zdravlju, pa čak i kod malignih bolesti.