Kardiovaskularne bolesti (KVB) vodeći su uzrok oboljevanja i smrti u Srbiji i u većini zemalja u svetu. Učinjeni su veliki napori na tom polju, pa je lečenje KVB znatno napredovalo u poslednje dve, tri decenije. Odgovarajuća medikamentozna terapija, interventna kardiologija i napredak u kardiohirurgiji danas su izuzetno uspešni, značajno smanjuju tegobe bolesnika i poboljšavaju zdravlje i udaljenu prognozu. Vreme čekanja do intervencije i hospitalizacije je znatno skraćeno, a povratak na posao brži. Pacijenti se posle akutnog infarkta miokarda, perkutane koronarne intervencije (stent) ili odgovarajuće hirurške intervencije kratko zadržavaju u bolnici, pa često nemaju vremena da dobiju pravu informaciju o prirodi bolesti, načinima lečenja i daljim ličnim i profesionalnim mogućnostima. Posle neželjenog kardiovaskularnog događaja kod velikog broja pacijenata postoji pad funkcionalne sposobnosti, emocionalna nestabilnost i smanjena sposobnost prilagođavanja budućim radnim i društvenim obavezama.

Funkcionalna sposobnost (kapacitet; fitness) iskazuje se kroz sposobnost za obavljanje određenih vežbi izdržljivosti, snage i spretnosti. To u velikoj meri zavisi i od prethodne fizičke aktivnosti čoveka, godina života (na svakih 10 godina života nakon tridesete, funkcionalni status opada za 10%), pola (žene imaju niži funkcionalni status od muškaraca istih godina) i drugih faktora (genetski faktori, voljni momenat i slično).

Pacijenti koji su lečeni od akutnog koronarnog sindroma (infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris), srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti koje indikuju operaciju na srcu, u manjoj ili većoj meri kasnije se suočavaju sa gubitkom funkcionalne sposobnosti. Pored toga, oni obično imaju i jedan ili više faktora rizika za nastanak KVB koji su značajno i doprineli pojavi nekog od navedenih neželjenih kardiovaskularnih događaja. Takvim pacijentima se na kraju lečenja, ili tokom otpusta sa hospitalizacije, preporučuje određeni program sa ciljem da im popravi ukupan kvalitet života. Taj program mera i postupaka čini sveobuhvatnu kardijalnu rehabilitaciju (SKR). Cilj programa SKR, jeste da u što većoj meri eliminiše negativne fiziološke i psihološke efekte srčane bolesti, da smanji rizik iznenadne smrti ili ponovnog infarkta, da kontroliše srčane simptome, da stabilizuje proces ateroskleroze (eventualno čak i umanji ovaj proces) i da utiče na poboljšanje psihosocijalnog i poslovnog statusa pacijenta. Kardiološka rehabilitacija predstavlja skup mera i postupaka usmerenih ka postizanju optimalnog fizičkog, psihičkog i socijalnog stanja pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima i zato je veoma kompleksna i zauzima značajno mesto u kardiologiji iz više razloga. U konceptu aktivne borbe protiv vodećih uzroka smrtnosti, kardiološka rehabilitacija postaje značajan deo preventivnih zdravstvenih aktivnosti. Drugo, radi se o veoma specifičnoj oblasti rehabilitacije koja zahteva izuzetno poznavanje kardiologije, s obzirom na moguću pojavu čitavog niza nepredvidivih i potencijalno opasnih situacija koje kardiovaskularne bolesti same po sebi nose. Stručnjaci koji se bave kardiološkom rehabilitacijom moraju biti dobro upućeni u brze i dinamičke promene srčane pumpe i sistemske cirkulacije i dobro edukovani za adekvatno praćenje i terapiju, da bi koncipirali individualizovan program fizičkim opterećenjem, a u cilju bezbednog i što bržeg oporavka kardiovaskularne funkcije.

Najvažniji ciljevi programa kardiovaskularne rehabilitacije su smanjenje smrtnosti i obolevanja, smanjenje simptoma bolesti, naročito učestalosti anginoznih tegoba, nedostatka vazduha i umora, bolje podnošenje napora, poboljšanje radne sposobnosti, bolja regulacija arterijskoga krvnog pritiska, smanjenje frekvencije srca, poboljšanje vrednosti lipida i glukoze u serumu, smanjenje i prevencija prekomerne telesne težine i gojaznosti, prestanak pušenja, poboljšanje osećaja dobrog zdravlja i smanjenja stresa i ukupno poboljšanje kvaliteta života.

Praktični značaj sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije

Koliko je značajna SKR najbolje govori podatak da su sve ranije i novije studije o njenom značaju kod KVB pokazale da je superiorna (ili bar da nije inferiorna) u kvalitetu lečenja kardiovaskularnih bolesnika. Jedna od najvećih meta analiza (10.500 pacijenata) pokazala je da su oni pacijenti koji su bili uključeni u program SKR u odnosu na one koji nisu učestvovali u programu, imali znatno manji rizik od smrti i ponovnog oboljevanja (čak i do 25%). SKR vežbama sa fizičkim opterećenjem, i uz regulisanje faktora rizika KVB, praćenja promena navika i stila života, uz psihosocijalnu podršku stručnjaka i porodice, od ključnog je značaja za povratak ovih pacijenata svakodnevnoj društvenoj i radnoj aktivnosti. Nisu dovoljni samo saveti o vežbanju, smanjenju telesne težine i regulisanju ishrane. Pacijenti se moraju aktivno, što ranije i što potpunije uključiti u program SKR koji značajno utiče na brže i efikasnije poboljšanje njihovih funkcionalnih karakteristika.

Faze sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije

Faza I ili bolnička faza je neophodna i rutinski se sprovodi, a traje prve dve nedelje (ili kraće) u bolničkoj ustanovi nakon infarkta ili operacije na srcu. Da bi se sprečile neželjene posledice dužeg ležanja u krevetu, pacijent se, što je ranije moguće, navodi da sedi i stoji (naravno, tek onda kada je klinički tok stabilan). Uvodi se i veoma ograničeno kretanje sa ciljem da spreči atrofiju mišića, letargiju, upalu pluća, vensku trombozu i druge moguće posledice dugog ležanja. Pacijent i njegova porodica se obučavaju kako da smanje faktore rizika za razvoj KVB, kako da smanje stres i kojim aktivnostima je dozvoljeno baviti se nakon otpusta iz bolnice.

Faza II ili rana posthospitalna faza sprovodi se u skoro svim zemljama Evrope, koja se može obavljati ambulantno u zdravstvenim ustanovama (bolnice, domovi zdravlja, specijalizovane ambulante), ili ređe u kućnim uslovima (praktikovano tokom pandemije COVID-19, zahvaljujući modernim tehničkim dostignućima i praćenju programa na daljinu). Programi SKR u ovoj fazi traju najmanje od četiri do optimalnih 12 nedelja.

Priprema, procena i vežbanje u sklopu sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije

Pre započinjana programa SKR, svi kardiovaskularni pacijenti se podvrgavaju kliničkoj analizi trenutnog zdravstvenog stanja koja uključuje laboratorijske pretrage, klinički pregled, ehokardiografski pregled i test opterećenja na ergobiciklu (ili traci). Tokom testa opterećenja procenjuje se funkcionalni kapacitet (fitness) pacijenta i na osnovu ovog i drugih faktora određuju se vrsta i stepen opterećenja kojem će pacijent biti podvrgnut tokom programa SKR.

Program fizičkog vežbanja se odvija kroz dva procesa, odnosno kroz aerobni trening i vežbe sa otporom. Prvi tip vežbi obuhvata vežbe hodanja, vožnje bicikla, plivanja i slično, sa ciljem stimulacije srca i pluća, jer tokom ovih treninga dolazi do porasta frekvence srca i snažnog širenja perifernih krvnih sudova. Vežbe s otporom, kao drugi tip procesa u rehabilitaciji, povećavaju mišićnu snagu i masu, kao i izdržljivost, a popravljaju i koordinaciju i metabolizam.

Benefiti vežbanja za kardiovaskularni sistem

Danas je dobro poznato koliko je fizičko vežbanje korisno za kardiovakularni sistem: poboljšava vrednosti krvnog pritiska, lipidni status, povećava insulinsku senzitivnost, smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja u srednjim godinama života i tako dalje. Kod zdravih osoba dovoljno je oko dva sata vežbanja nedeljno, podeljenih u tri termina tokom nedelje. To može biti brza šetnja, lako trčanje brzinom od 6,4 do 8 km/h ili vožnja bicikla brzinom od 15 do 20 km/h. Dokazano je da je čak i minimalna fizička aktivnost bolja nego nikakva. Postoje dokazi da vežbanje smanjuje proces razvoja koronarne bolesti kod pacijenata sa evidentnom koronarnom bolešću srca. Kod pacijenata koji vežbaju zapažen je bolji funkcionalni kapacitet, umereno je smanjen broj ponovnih hospitalizacija i zabeležena je niža ukupna smrtnost. Dokazano je i da fizičko vežbanje smanjuje rizik od raka prostate i dojke, da sprečava osteoporozu, usporava pojavu demencije, utiče na samopouzdanje, smanjuje depresiju i anksioznost, te nije čudo što osobe koje fizički vežbaju u proseku žive tri godine duže od osoba koje ne vežbaju.

Za kraj…

Sveobuhvatna kardijalna rehabilitacija (SKR) timski je postupak, koji se interdisciplinarnim i trans-disciplinarnim pristupom zdravstvenih radnika u specijalizovanim bolničkim ili ambulantnim centrima, vodi kao deo kardiološkog lečenja bolesnika zarad njegovog što ranijeg vraćanja uobičajenim životnim aktivnostima. Istovremeno sprovedeni kardiovaskularni trening pod nadzorom kardiologa, uz in-time monitorisanje elektrokardiograma, prethodna neinvazivna dijagnostička obrada, psihodijagnostika i savetovanje psihologa, konsultacija sa specijalistom za ishranu, terapijska edukacija te ostale nefarmakološke mere, uz uobičajeno medikamentno lečenje, čine neodvojive delove programa SKR.

Kontakti

Prof. dr Slobodan Dodić, FESC, SIEC

Specijalistička kardiološka ordinacija CARDIOPALESTRA, Novi Sad

Web: cardiopalestra.rs