Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) predstavlja jedan od najznačajnjih faktora rizika za nastanak kardiovaskluarnih oboljenja, koji su najzačajniji uzrok morbiditeta i mortaliteta u Srbiji. Povišen krvni pritisak se dijagnostikuje ako su vrednosti krvnog pritiska jednake ili iznad 140/90mmHg, a ove vrednosti zasnovane su na mnogobrojnim randomizovanim studijama, pri čemu je evdentirana jasna korist od lečenja. Ova klasifikacija se odnosi na mlađu populaciju, sredovečne i starije osobe.

Pretpostavlja se da u svetu od povišenog krvnog pritiska boluje više od 1,5 milijardii ljudi sa tendencijom daljeg porasta. Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena boluju od povišenog krvnog pritiska, a zastupljenost povišenog krvnog pritiska je veća u zemljama sa niskim i srednjim ekonomskim razvojem, u kojima se nalazi i do dve trećine populacije sa povišenim krvnim pritiskom. U Srbiji, situacija je takva da gotovo 50% odrasle populacije ima arterijsku hipertenziju, a razlog su brojni faktori rizika, gde spadaju i gojaznost, pušenje, loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, stres i drugi.

Kontrolisanje povišenog krvnog pritiska i prevencija hipertenzije od velikog su značaja za smanjenje rizika od fatalnih bolesti srca i krvnih sudova, tj. od kardiovaskularnih bolesti. Smanjenje vrednosti krvnog pritiska za 10mmHg dovodi do pada neželjenih kardiovaskularnih događaja za 20%.

Klasifikacija krvnog pritiska po preporukama Evropskog udruženja kardiologa iz 2018. godine:

Prema uzroku nastanka, povišen krvni pritisak može biti primarni (nepoznatog uzroka), koji je zastupljen kod 85 – 95% pacijenata i sekundarni (poznat uzrok), koji iziskuje specifično lečenje.

Čim se postavi dijagnoza arterijske hipertenzije, trebalo bi odmah započeti sa lečenjem, a zatim što ranije postići ciljne vrednosti krvnog pritiska (za većinu populacije to je 120–130/70–80mmHg). Prema smernicama za lečenje povišenog krvnog pritiska, koje su objavljene 2023. godine, lečenje povišenog krvnog pritiska podrazumeva modifikovanje načina života, lečenje medikamentima i renalnu denervaciju.

Modifikovanje stila života podrazumeva regulisanje telesne težine, korigovanje ishrane uz smanjenje mesa i mesnih prerađevina, smanjenje unosa soli i alkohola, povećanje fizičke aktivnosti, smanjenje telesne težine, kao i prestanak pušenja. Ipak, ispostavlja se da većina pacijenata zahteva primenu medikamentne terapije. Lekovi koji se u tu svrhu koriste su blokatori angiotenzin konvertujućeg enzima, blokatori receptora angiotenzina, kalcijumski blokatori, diuretici, beta blokatori i centralno delujući inhibitori.

Sve smernice ukazuju na to da bi kod pacijenata sa drugim ili trećim stadijumom povišenog krvnog pritiska trebalo odmah započeti savremenu medikamentnu terapiju, koja podrazumeva primenu kombinacije dva gorepomenuta leka, najbolje u jednoj tableti, zajedno sa modifikacijom načina života. Ukoliko se ne postignu ciljne vrednosti krvnog pritiska, trebalo bi prepisati kombinaciju tri leka u jednoj tableti, a po potrebi dodati i četvrti, ili peti lek.

Međutim, i pored dostupne najsavremenije terapije, različite studije na velikom broju pacijenata pokazale su da veliki procenat lečene populacije ne dostiže ciljne vrednosti krvnog pritiska (u Srbiji skoro 80%), što dramatično povećava rizik od srčanog udara, srčanog zastoja, moždanog udara i pojave slabosti srčane i bubrežne funkcije. Razlozi za ovoliki neuspeh u lečenju su multifaktorijalni, a među njima se izdvajaju odsustvo simptoma bolesti, neželjena dejstva lekova, komunikacijska barijera, odnosno neadekvatno razumevanje bolesti, neredovno uzimanje lekova, socio-ekonomski razlozi i neadekvatna pokrivenost zdravstvenim osiguranjem.

Međutim, i pored primene savremenih lekova i kombinacije lekva, izdvajaju se bolesnici kod kojih je teško ostvariti željene vrednosti krvnog pritiska. Takav oblik hipertenzije nazivamo rezistentnom hipertenzijom, koja podrazumeva nekontrolisani povišen krvni pritisak, gde se, i pored primene više od tri leka, uz adekvatno i redovno uzimanje, ne postižu ciljne vrednosti krvnog pritiska.

Ovi pacijenti se sada mogu lečiti metodom renalne denervacije, koja je predložena u važećim preporukama Evropskog društva kardiologa i Američkog udruženja kardiologa, kao treći korak u lečenju pored modifikacije načina života i terapije lekovima. Godine 1952. prvi put je opisana hirurški rađena renalna denervacija od strane američkih hirurga. Metoda nije zaživela jer je veoma invazivna, a imala je promenljive rezultate uspeha iako je dobro ustanovljena veza simpatičkog nervnog sistema i povišenog krvnog pritiska.

Danas je renalnu denervaciju moguće izvesti kateterom. U upotrebi su dva sistema: radiofrekventna ablacija i ultrazvučna ablacija.

Firma Medtronic iz SAD razvila je sistem za renalnu denervaciju metodom radiofrekventne ablacije, koja je velikim brojem uspešno lečenih pacijenata u nekoliko randomizovanih kliničkih studija dokazala svoju uspešnost, čime je i dobila FDA dozvolu. U Republici Srbiji, Fond za zdravstveno osiguranje omogućio je svojim korisnicima lečenje ovom metodom na teret zdravstvenog osiguranja.

Sistem se sastoji od konzole i katetera, a sama intervencija izvodi se u opštoj anesteziji uvođenjem katetera vodiča kroz preponsku arteriju do bubrežne arterije, gde se uvodi žičani vodič, a preko njega ablacioni keteter. Kada se Symplicity kateter postavi na željeno mesto žičani vodič se izvuče, a četiri elektrode katetera na konzoli prikazuju svoju poziciju i kontakt sa krvnim sudom. Nakon toga se isporučuje energija u trajanju od 60 sekundi, a na konzoli se prati temperatura tkiva što automatski određuje potrebu za daljom energijom, a ako je dostignuta željena temperatura, elektroda se isključuje. Pozicija katetera se određuje RTG zračenjem uz prethodno snimanje jodnim kontrastom kako bi se detaljno sagledala anatomija krvnog suda. Potrebno je uraditi više ablacija za svaku renalnu arteriju. S obzirom na to da je kateter promera 6Fr, hemostaza se lako izvodi i nije potrebno zadržavanje u bolnici duže od 48 sati. Komplikacije intervencije su retke i uglavnom su posledica lokalnog karaktera na mestu punkcije krvnog suda. Sprovedene studije pokazale su da su rezultati intervencije u snižavanju krvnog pritiska održani nakon nekoliko godina paćenja.

Symplicity SpiralTM sistem renalne denervacije

Jednostavne i multifunkcionalne performanse

Symplicity SpiralTM kateter sa 4 elektrode

Koristi spiralni uzorak elektroda za istovremenu ablaciju sva četiri kvadranta krvnog suda.

Multifunkcionalnost:

Jedna veličina katetera odgovara svim krvnim sudovima u prečniku od 3 do 8 mm.

Praktičnost:

Jednostavno korišćenje: plug and play dizajn

Symplicity G3TM RF generator

Automatski nadgleda i bezbedno kontrolipe snagu svake elektrode posebno.