U razgovoru za naš magazin, jedan od najcenjenijih plastičnih, rekonstruktivnih i estetskih hirurga na ovim prostorima, Nenad Stepić podelio je svoja razmišljanja, i ona kritička, u vezi sa današnjim standardima lepog izgleda. Sa iskustvom dugim više od tri decenije, Stepić zapaža značajan napredak kako u mogućnostima koje pruža savremena medicina, tako i u odnosu žena, ali i muškaraca, prema svom licu i telu. Kako odgovornost lekara u oblasti estetske medicine i hirurgije seže mnogo dalje od ulepšavanja, prof. dr Nenad Stepić istakao je da poseduje određene principe od kojih ne odstupa, što znači da bi nekad trebalo stati na put pacijentovim željama, dok sa druge strane nastoji da umerenošću poboljša kvalitet života svih onih koji su mu poklonili poverenje.

  • Sa višedecenijskim iskustvom u estetskoj i plastičnoj hirurgiji, kako gledate na trenutne imperative lepote lica i tela, naspram onih od pre deset i više godina? Koliko su se razvile same metode, a koliko su se promenile želje žena, pre svega, pod uticajem društvenih mreža i savršenih tela koja gledamo svaki dan?

Pojam ženske lepote menjao se kroz vreme, a savremeni način života i žensko odstupanje iz konzervativnih stega, doveli su do toga da je taj pojam značajno pomerio svoje granice. Tome su doprineli i novi načini lečenja, novi materijali, nove tehnologije. To govorim i afirmativno, ali i kritički, zato što je tokom trideset godina mog rada u estetskoj medicini i hirurgiji, došlo i do pojave neprirodnih ekstrema koji su sve više eksponirani javno, jer su interesantni za javnost i medijski život. S druge strane, ne vidimo mnogo žena, koje čine većinu i koriste benefite estetske hirurgije na umeren način. Tako da, iako svako ima pravo na svoj sud, smatram da trenutni imperativi lepote lica i tela jesu diskutabilni. Istakao bih pozitivnu promenu u vezi sa estetskom hirurgijom grudi, jer je pre 20-30 godina, a s obzirom na to da cena implantata ne zavisi od njihove veličine, kod pacijentkinja postojalo mišljenje da veći implantati daju bolji rezultat. Danas smo, kroz godine edukacije, uspeli da ubedimo pacijentkinje da veličina ne bi trebalo da bude imperativ. Prosečna veličina implantata tada je bila 400 kubika, danas je između 300 i 330 kubika. Žene su prihvatile savete koji idu u pravcu remodeliranja, a ne uvećanja grudi, pa za rezultat imamo promene koje deluju potpuno prirodno. Slično je i sa drugim invazivnim i neinvazivnim procedurama, kao što su antiejdžing procedure, gde zapažamo pomak ka prirodnijim rešenjima iako je konstantna borba protiv pomenutih ekstrema. Smatram da je na nama lekarima da pokažemo da je manje više.

  • Vi posredno utičete i na samopozudanje žena, odnosno na bolji kvalitet njihovog života. S tim u vezi, kako reagujete kada pacijentkinje imaju nerealne želje i iskrivljenu sliku savršenstva? Da li je na Vama da nađete rešenje ili da ih razuverite?

Svaka estetska procedura dovodi do vraćanja samopouzdanja ženama, one su sigurnije, odlučnije u pokazivanju svojih prednosti i korigovanju vidljivih mana, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života. Ja ne pristajem na ekstreme, ne prihvatam da ispunjavam zahteve koji odlaze u krajnost – to je moja reakcija na takve zahteve. U tim slučajevima ne operišem, ne pristajem na želje za velikim količinama filera i čestu primenu botoksa. Današnje žene liče jedna na drugu, i kako kaže jedna moja koleginica – izgledaju kao da su klonirane. Mislim da je dužnost svih ljudi koji se bave estetskom hirurgijom da ukažu na sve negativne strane preterivanja, kao i na to da svaka ponovljena operacija, na primer, nosa ili na primer zapravo može dovesti do gorih rezultata. U hirurgiji, prvim zahvatom se najviše gubi ili dobija, dok svaka ponovljena procedura, osim ako nije reč o sitnim, minimalnim korekcijama, može dovesti do neželjenih rezultata.

  • Na kom nivou su u Srbiji razvijene plastična i rekonstruktivna hirurgija u poređenju sa svetskim tokovima?

U poređenju sa svetskim centrima, mogu da kažem da smo mi, kao engleska škola plastične hirurgije, od samih početaka – od 1946. godine kada je osnovana prva klinika za plastičnu hirurgiju u bivšoj Jugoslaviji, ostali u koraku sa svetom. Izvodimo najkomplikovanije zahvate iz domena rekonstruktivne i estetske hirurgije. Svakako, česta gostovanja naših stručnjaka kao predavača na svetskim kongresima, među kojima sam i ja, doprinela su tome da nas u svetu cene jer imamo šta da pokažemo i naši rezultati nimalo ne zaostaju za onim svetskim. Procenat komplikacija i neželjenih rezultata manje-više je svuda isti i umnogome zavisi od preoperativne pripreme pacijenta, detaljnog objašnjenja šta se hirurgijom može postići i iskustva samog hirurga.

  • Kada je reč o estetskim zahvatima, svi uglavnom prvo pomisle na lepši pol, a kakva je situacija sa muškarcima? U kojoj meri se oni odlučuju da Vam se obrate tim povodom?

Sve češće se i muški pol odlučuje na estetske korekcije, pre svega, to su korekcija nosa, viška kože na stomaku, pa i antiejdžing procedure – botoks, PRP, fileri, i sve ostale metode koje koristi i lepši pol. Naravno, muškarci se odlučuju za ove procedure u mnogo manjem broju nego žene, ali raste broj muškaraca koji žele da osveže svoje lice i da mu daju odmorniji izgled. Naravno, važno je da shvatimo da ovim procedurama nikog ne možemo podmladiti, ali mu možemo pružiti bolji izgled.

  • U čemu se podudaraju rekonstruktivna, plastična i estetska medicina i kako biste laicima objasnili koje su indikacije za svaku od njih? Da li ove prakse liče jedna na drugu?

Možda je najbolji primer spoja rekonstruktivne i estetske hirurgije – rekonstruktivna hirurgija dojke kod žena koje su obolele od karcinoma. Uvek koristim priliku da naglasim da Ministarstvo zdravlja i Republički zdravstveni fond omogućavaju ženama rekonstruktivnu hirurgiju dojke nakon odstranjivanja. To je jako važno za žene, za njihovu socijalizaciju nakon izlečenja, bez prepreka za nošenje određene odeće. Rezultati u Srbiji su svakako dobri, možda kasnimo za svetom kada su u pitanju neke propratne tehnike, ali trudimo se da ono što znamo, uradimo na najbolji način. Moramo biti svesni da smo mala zemlja, da nemamo veliki broj rekonstruktivnih hirurga jer sve više mladih ljudi odlazi na specijalizaciju iz oblasti plastične i rekonstruktivne hirurgije, da bi se nakon toga opredelili isključivo za plastičnu hirurgiju. To nije dobro za struku, jer kao što je pre 30-ak godina rekao čuveni britanski profesor, samo dobar rekonstruktivni hirurg može biti vrhunski estetski hirurg. I tako je sa svim velikim savremenim imenima u svetu, kao što su Tom Bigs, Denis Hemond i drugi, koji su vrhunski rekonstruktivni hirurzi, celog života su se njome bavili, a tek pred kraj karijere i plastičnom hirurgijom.

  • Vaša klinika Health design nudi i antiejdž tretmane, na koje danas gledamo kao na deo lične higijene. Ipak, još uvek postoji dilema oko toga kada je pravo vreme za neke od ovih tretmana – šta savetujete mladim devojkama?

Pored svog posla u državnoj praksi, estetske i hirurške procedure sprovodim i u privatnoj praksi u klinici Health design, gde obavljamo sve vrste hirurških i nehirurških zahvata, široku paletu antiejdžing tretmana koji, kako kažete, polako postaju deo lične higijene. Na svojim predavanjima, mlađim kolegama često ističem da fileri, botoks i drugi registrovani materijali, najbolji efekat imaju do 40 – 45 godine, nakon toga se već pojavljuju mlitavost i opuštenost kože, koji su najvidliviji na licu. Takav problem se ne može rešiti bez hirurških zahvata i uklanjanja viška kože, jer upravo suprotno, primenom velikih količina filera i botoksa u ovim slučajevima, dobijamo podbula lica, teške obraze, izrazito jake jagodice te dobijamo karikature lepih žena. Svedoci smo i tome da nedovoljno stručna lica, nedovoljno edukovani lekari, sprovode ovakve tretmane, a rezultat je krajnje neprirodan. Zato smatram obavezom lekara da precizno objasne i ukažu na to šta se može postići filerima, botoksom i sličnim metodama.

Kontakti

Prof. dr Nenad Stepić

Klinika Health Design by Stepić

Jove Ilića 134, Beograd

Telefon: 066 10 00 10

Web: healthdesign.rs

Instagram: healthdesignbystepic

Facebook: Health Design by Stepić