Na spisak svojih uspeha, prof. dr Ioanna Batsialou, vlasnica svetski prepoznate Ioanna Regen klinike, nedavno je dodala i titulu Tesla ambasadorke. O njenom radu, osim raznih priznanja, govore generacije pacijenata, među kojima i veliki broj poznatih ličnosti, koji joj u potpunosti prepuštaju svoje zdravlje i lepotu. Ipak, na putu profesionalnih uspeha Ioanna ne zaboravlja ni one zapostavljene vrednosti, za koje smatra da su je dovele do svega što danas jeste i zbog čega svakodnevno izražava zahvalnost.

Vi ste lekarka, profesorka, preduzetnica i humanitarka – sve to dok uspešno vodite i razvijate vlastitu kliniku. Gde pronalazite energiju i inspiraciju da izbalansirate sve ove uloge i šta vas pokreće da se svakodnevno iznova angažujete na svim frontovima?

Moram da priznam da je sve to veoma naporno, naročito za čoveka koji, kao ja, voli da sve bude perfektno i da sve konce drži u svojim rukama. Istovremeno biti žena, majka, vlasnica klinike, lekarka, profesorka i baviti se humanitarnim radom – to sve zahteva više od 24 sata. Imam mnogo obaveza oko organizacije klinike, nabavki i drugih operativnih obaveza u klinici, sa studentima radim dva puta nedeljno, a moj svakodnevni rad obuhvata i onaj sa pacijentima. Pored toga, pokušavam da izdvojim vreme za porodicu i prijatelje. Ipak, za mene ovo nije napor i predstavlja mi zadovoljstvo. Smatram da su moja motivacija i inspiracija na neki način i dar od boga, i da je to ključan faktor za uspeh pored napornog rada. Dnevno spavam veoma malo, često sam na putu i u obavezama, ali sve to nadoknađuje satisfakcija u vidu zadovoljnih pacijenata i drugih uspeha. Ne postoji dan da u mislima ne izrazim zahvalnost za sve svoje saradnike i pacijente.

Gledajući unazad na vašu impresivnu karijeru, koje su bile ključne prekretnice ili odluke koje su vas dovele ovde gde ste danas? Šta biste istakli kao najvažnije lekcije o uspehu koje ste naučili?

Jedna od najvećih prekretnica u mojoj karijeri bio je boravak u Francuskoj. Kada sam završavala doktorat, moji pacijenti bili su teško pokretni ljudi, sa velikim bolovima, i ja sam imala veliku želju da pronađem nešto što bi im pomoglo. Tada me je profesor uputio u Francusku, na izučavanje mezoterapije, o kojoj nisam znala ništa – ni šta je, ni kako, niti za šta se koristi. Danas je to jedna jedna od najboljih terapija za blokiranje bola. Druga prekretnica za mene bilo je poznanstvo sa jednim profesorom u Parizu, koji me je uputio na estetiku. U početku, odbijala sam tu ideju, smatrala sam da bi trebalo da budem klinički lekar i nisam nalazila razlog da se time bavim. Ipak, na njegovo insistiranje, nakon što sam usavršila sportsku medicinu, usmerila sam se i na estetiku. Istovremeno sam radila sa pacijentima sa teškim, bolnim stanjima, ali sam polako počela da se bavim i mezoterapijom, estetikom i mršavljenjem, tako da se povećavao broj pacijenata sa različitim zahtevima. Ipak, najveći preokret za mene bila je porodična tragedija nakon koje nisam mogla da se bavim fizičkim bolovima ljudi, i tako sam se okrenula lepoti, antiejdžingu i regenerativnoj medicini. Neprekidno sam se usavršavala i tako sam postala jedan od najpoznatijih doktora instruktora u svetu za regenerativnu medicinu. Najvažnija lekcija koju sam iz svega toga naučila, jeste da ako nešto radim, to bi trebalo da radim maksimalno dobro, a kroz sve me je vodila ljubav prema ljudima i prema lepoti.

Zamislite da pišete sebi pismo na početku svoje karijere. Šta biste sebe posavetovali, šta je ono najvažnije što je trebalo da znate tada kada ste počinjali?

Na početku, jedina moja vizija i cilj bili su da ne naškodim nijednom pacijentu. Terapija kod nekog uspe manje ili više, ali uvek sam se vodila time da ne bi trebalo raditi bilo šta i da ne bih smela da budem istovremeno fokusirana na različite stvari, iako sam se ja specijalizovala za više oblasti na državnim fakultetima u Beogradu, a onda i u Rimu i u Parizu. Vodila sam se time da ono što bih primenila na sebi, mogu da primenim i na pacijentima i da im nikad ne predlažem nešto što im nije potrebno. Nisam mogla ni da zamislim da ću danas biti to što jesam i da ću postati jedna od najtraženijih doktorki. Tako da, i da sam tada nešto sebi mogla da kažem, bilo bi to da je najvažniji čestit pristup prema pacijentima, a da će uspeh sam doći.

Kao preduzetnica u oblasti estetske medicine, kako se nosite sa izazovima brzog napretka tehnologije i nauke? Kako održavate korak sa inovacijama i kako ih primenjujete u svojoj praksi?

Veoma intenzivno pratim inovacije u svetu medicine, i rekla bih da sam uvek korak ispred njih. Nakon toliko iskustva, imam moć da prepoznajem i kombinujem različite metode, terapije, koktele i materijale, a to je ono što izdvaja velikog stručnjaka. Ne može svakome odgovarati isti pristup, a ta činjenica zahteva svakodnevno praćenje informacija. Moja klinika među prvima dobija uzorke pojedinih materijala zarad testiranja, jer stručnoj javnosti znači naše mišljenje. Ne postoji mesec u godini tokom kojeg nisam pohađala neku edukaciju ili je i sama održala. Uz takvu interakciju sa drugim doktorima, svakodnevno se povećavaju znanje i iskustvo.

Postati Tesla ambasadorka predstavlja posebno priznanje. Šta za vas znači to priznanje i kako integrišete vrednosti i viziju koje je imao Tesla u svoje profesionalno i lično delovanje?
Ovo priznanje je za mene još jedna velika čast i obaveza, jer biti Tesla ambasadorka među 80 ljudi iz celog sveta, znači u najboljem svetlu predsaviti svoju zemlju, ali i sebe i svoje poreklo. Veoma sam ponosna na to. Reč je o državnom projektu koji ima za cilj da se u Americi osnuje naučni institut namenjen istraživanju, kongresima i drugim aktivnostima, kako bi se promovisala nauka i relevantne institucije, ali i vrednosti koje, nažalost, nisu toliko aktuelne u današnje vreme. Ovaj projekat je veoma zahtevan i nadam se da ćemo ispuniti svoju viziju, ali i da će ubuduće biti mnogo onih koji bi mogli da učestvuju u jednom tako velikom poduhvatu.

Kroz vaš humanitarni rad, direktno utičete na živote mnogih. Možete li podeliti neku priču koja vas je posebno dirnula i objasniti kako vam takvi trenuci oblikuju pristup medicini i brizi o pacijentima?
Humanitarni rad može biti deo svakog čoveka, iako, nažalost, mnogi smatraju da je uslov humanitarnog delanja novac. Dati nekom tanjir hrane, saslušati nekog kome je teško i slični postupci, predstavljaju dobra dela koja vas kasnije obeleže i koja se svakog dana nadograđuju. Jedan od najjačih utisaka na mene je ostavio jedan, tada jedanaestogodišnji dečak, koji je u nesreći izgubio nogu. Kako je bio veoma talentovan pijanista, započeo je studije u Beču, ali sa manjkom finansijskih sredstava i vizije. Prepoznala sam njegov žar i podržala sam ga da završi bečku Muzičku akademiju, što je i uradio sa veoma visokim prosekom. Danas, on nastupa na solističkim koncertima. Pored materijalnog, trudim se da mu dajem i svaku drugu vrstu podrške i mnogo toga sam od njega naučila. Uz njega sam shvatila da uvek mogu bolje i više i da nemamo pravo da se žalimo.

Za uspešnog preduzetnika, balans između poslovnog i privatnog života može biti težak. Kako pronalazite vreme za sebe i šta činite da se opustite i povratite snagu za nove izazove?
Izuzetno je teško održati balans i nemoguće je udovoljiti svima. Nemam slobodnog vremena koliko bih želela ni za svoju porodicu, ni za prijatelje, ali zato je važno da kvalitetno provedete vreme sa dragim ljudima. Smatram da nekada i sat vremena može da zameni uzalud potrošene dane. Na svakodnevnom nivou, pokušavam da radim na svom unutrašnjem miru, to je ono što mi daje snagu i mogućnost da se osećam ispunjeno, trudeći se da svaki dan budem, na neki način, bolja.

Šta za vas znači ostaviti trag, kako u smislu profesionalnog nasleđa, tako i u pogledu ličnog doprinosa zajednici? Kako želite da vas se sećaju vaši pacijenti, studenti i saradnici?

Jedini trag koji želim da ostavim iza sebe, jeste ljubav prema medicini i pacijentima. Čitave generacije pacijenata su iza mene, što govori o poverenju koje se teško stiče danas. Poverenje i ljubav su dve ključne stvari po kojima želim da budem prepoznatljiva.