Sa ekspanzijom skincare imperativa koji su poslednjih godina uzeli maha, pojavile su se i sve glasnije kampanje za zaštitu kože od sunca i pregledanje mladeža koji bi trebalo da zauzimaju primarno mesto u svačijoj rutini. S tim u vezi, naredni period godine donosi brojne izazove za našu kožu s obzirom na to da je veoma teško odoleti preplanulom tenu, dok sa druge strane osećamo nelagodu zbog svih štetnih uticaja koje možemo pretrpeti zbog sunca ili solarijuma. O svim ovim temama razgovarali smo sa prof. dr Dušanom Škiljevićem, vanrednim profesorom na Katedri za dermatovenerologiju beogradskog Medicinskog fakulteta, članom Odbora Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju i zamenikom direktora i šefom drugog muškog odeljenja Klinike za dermatovenerlogiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji je sa nama podelio svoja znanja i razmišljanja o važnim koracima za maksimalnu zaštitu kože.

Na koji način UV zraci nepovoljno utiču na kožu i, s tim u vezi, kako biste nam objasnili pojam ekspozoma o kojem se sve češće govori?

Koža je organ koji je u permanentnom kontaktu sa spoljašnjom sredinom od koje prima različite pozitivne i negativne stimuluse. Svi oni su grupisani u termin ekspozom, koji se danas sve više koristi. S obzirom na povećan stepen zagađenja spoljašnje sredine, koji je posebno izražen u gradovima, koža trpi nove uticaje na koje reaguje različitim promenama i pojavom reakcija i oboljenja.Ultraljubičasti zraci koji potiču od sunca ili veštačkih izvora (solarijuma) predstavljaju i dalje najvažniji deo ekspozoma i višestruko negativno utiču na kožu. Najteža posledica preteranog izlaganja UV zracdima jeste pojava različitih oblika raka kože, a uz to UV zraci su najodgovorniji za prerano starenje kože (photoaging). Nadalje, UV zraci su odgovrni za pojavu različitih pigmentnih poremećaja kože, a potom i različitih tzv. fotodermatoza (hronični aktinički dermatitis, solarna urtikarija, polimorfna svetlosna erupcija i sl.) i pogoršanje različitih drugih inflamatornih oboljenja kože, kao što su lupus, dermatomiozitis, pemphigus i druge. Pored ultravioletnih, i vidljivi zraci visoke energije (HEV) mogu imati ulogu u nekim poremećajima pigmentacije, posebno kod osoba sa višim fototipom.

Kako prevenirati rak kože, koji periodi godine su po tom pitanju najveća opasnost i kako da postupamo sada tokom sezone letnjih odmora?

Postoji više faktora koji dovode do razvoja raka kože, međutim, jedini na koji može da se utiče, a ujedno i najvažniji, predstavlja izlaganje ultravioletnim zracima. Stoga je najbolji način prevencije raka kože izbegavanje izlaganja ultravioletnim zracima koji potiču od sunca i solarijuma. Naročito se treba štititi u predstojećem periodu godine, iz više razloga: više vremena provodimo napolju, nosimo manje garderobe, a indeks ultravioletnog zračenja je pririodno sve viši kako dalje ulazimo u leto. Nije proporučljivo izlagati se suncu u periodu dana kada je zračenje najintenzivnije, što zavisi od više faktora, kao što su geografska širina, nadmorska visina i tako dalje, a na ovim našim prostorima to je negde između 10 i 16 časova. Najbolje je pratiti prognozu UV indeksa i ukoliko je on 8 ili viši, treba se maksimalno zaštiti, odnosno, ukoliko je moguće, ne boraviti na otvorenom.

Šta preporičiti onima koji vole tamniji i osunčan ten i da li su solarijumi zaista toliko štetni?

Najpre, moramo imati u vidu da preplanuo ten nije zdravstvena potreba, nego modni trend koji je trajao poslednjih decenija, a njegov zenit sada prolazi. Ukoliko neko ipak želi da ima taman ten, savetuju se sredstva za samopotamnjivanje, a nikako solarijumi, koji su višestruko štetni.

Kako se pravilno vrši samopregled i kako možemo prepoznati promenu na koži koja je znak za uzbunu?

Samopregled kože je potrebno vršiti jednom mesečno i prosto, potrebno je samostalno, ili uz pomoć nekog iz okoline, pregledati celu kožu, a posebno obratiti pažnju na skrivena mesta na koja ne obraćamo pažnju redovno, kao što je koža oko genitalija ili između prstiju. Što se tiče karakteristika kritičnih promena, najbolje je pratiti ABCDE pravilo: promena koja je asimetrična, ima npravilne, izreckane ivice (engl. border), sadrži dve ili više boje (engl. color), dijametar veći od 6mm, kao i bilo koja promena koja ima brzu evoluciju (promena postojeće ili pojava nove promene na koži) zaslužuje da je pregleda i lekar. Za osobe koje imaju veći broj mladeža lepo je zapamtiti i pravilo „ružnog pačeta”: mladež koji se značajno razlikuje od ostalih, posebno ako ima i brzu evoluciju, potrebno je da pregleda i lekar, bez obzira na to kako sam taj mladež izgleda.

Poslednjih godina aktuelna je jaka kampanja za SPF proizvode – zašto bi trebalo da ih koristimo svakog dana i koji faktor zaštite smatrate najadekvatnijim?

Pravilna zaštita od UV zračenja podrazumeva, osim izbegavanja solarijuma, i izbegavanje boravka na otovorenom u prediodu dana kada je sunčevo zračenje najintenzivnije, potom zaštitu garderobom (odeća što dužih nogavica i rukava, šeširi sa širokim obodom, naočari sa UV zaštitom), i na kraju, korišćenjem zaštitinih kremova. Izbor samog zaštitinog faktora zavisi od toga gde i u koje doba dana želimo da se zaštitimo, kakav nam je fototip i da li imamo druge faktore koji nas čine posebno osetljivim na sunce. Uopšteno govoreći, faktor zaštite od 30 i više pruža dovoljno visok stepen zaštite za većinu osoba.

Postoji li tip kože (tena) koji je najugroženiji?

Najugroženiji su tzv. fototipovi I i II, to su osobe koje imaju svetlu kožu sa pegama, svetlu kosu i oči, i koje brzo izgore ukoliko se nezaštićeni izlože suncu, a nikada ili skoro nikada ne potamne.

Sve češće u javnosti slušamo i o značaju dermoskopije – kakva je to metoda i šta sve može pokazati?

Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda koja koristi aparat sa sopstvenom izvorom svetlosti, pomoću kojeg se pod različitim uveličanjem posmatraju promene na koži. Korišćenje dermoskopa značajno povećava preciznost dijagnoze pigmentnih promena na koži kao što su mladeži, a pošto je pregled pod dermoskopom lako izvodljiv i pruža puno novih informacija, ova metoda se široko koristi i za sve ostale vrste promena na koži.

Treba li skidati sve suspektne mladeže i promene i koji su najbolji načini za to?

Naravno, sve promene koje su sumnjive potrebno je ukloniti sa kože. Suprotno uvreženom mišljenju, sama procedura uklanjanja promena, osim stvaranja ožiljka, ne nosi nikakav zdravstveni rizik po pacijenta. Doktrinarno se sve sumnjive promene uklanjaju hirurškim putem, nakon čega se uklonjena promena histopatološki pregleda i definitivno dijagnostikuje. Ostale, potpuno benigne promene na koži, kao što su hemangiomi, keratoze, bradavice i slične, mogu se uklanjati i drugim metodama, kao što su jonizovana plazma, radio talasi, elektrokauterizacija, laser i druge.

Koliko je važna zaštita od sunca nakon estetskih procedura i u kojoj meri su ovi slučajevi osetljiviji u odnosu na netretiranu kožu?

S obzirom na to da sve ablativne procedure, kao i jedan deo neablativnih, može ostaviti neželjene efekte u vidu postinflamatornih hiperpigmentacija, kod svih pacijenata koji se podvrgavaju ovim procedurama savetuje se maksimalna zaštita od sunca. Ovo je posebno važno kod pacijenata koji imaju fototip III ili viši, kao i kod pacijenata koji već boluju od nekog od oboljenja koje predisponira pojavu pigmentacija, kao što je npr. melazma. Savetuje se da se pacijenti ne izlažu suncu dve nedelje pre i 2–4 nedelje nakon procedure, kao i da maksimalno koriste sve dostupne vidove fotoprotekcije: zaštita garderobom i kremovima koji imaju visok stepen zaštie, al ii širok spektrum koji pokriva UVB, UVA, čak i vidljivu svetlost visoke energije.

Prof. dr Dušan Škiljević, specijalista dermatovenerologije