Kada govorimo o longevity pristupu, koliko zdravlje i očuvanost zubnog niza utiču na to kako lice stari?

Dr Teodora: Zdravlje i očuvanost zubnog niza imaju izuzetno važnu ulogu u procesu starenja lica – kako sa estetskog, tako i sa funkcionalnog aspekta. Zubi i potporne strukture (kost i desni) čine osnovu donje trećine lica. Gubitak zuba, njihovo trošenje ili neadekvatan položaj dovode do smanjenja vertikalne dimenzije zagrižaja, što rezultira smanjenjem donje trećine lica – usne postaju tanje, pojavljuju se izraženije nazolabijalne bore, a brada se približava nosu. Taj proces licu daje stariji, umorniji izgled, čak i kod osoba koje su inače dobrog opšteg zdravlja.

Pored toga, zdravi i pravilno raspoređeni zubi podržavaju meka tkiva lica – obraze i usne. Kada ta podrška oslabi, dolazi do gubitka volumena u srednjem delu lica, što dodatno doprinosi vizuelnom efektu starenja.

Da li je normalno da, kako starimo, počinjemo da gubimo zube? I šta sa zdravstvenog aspekta može da znači gubitak zuba ?

Dr Teodora: Na prvom mestu, dolazi do smanjene efikasnosti žvakanja, što može uticati na izbor hrane – pacijenti često izbegavaju čvrstu hranu, što dugoročno može dovesti do nutritivnih deficita i problema sa varenjem.

Dalje, gubitak zuba pokreće proces resorpcije (smanjenja) vilične kosti, jer kost više nije funkcionalno opterećena. To dovodi do promena u strukturi lica – gubitka potpore za usne i obraze, produbljivanja bora i opšteg utiska ubrzanog starenja.

Takođe, dolazi do poremećaja u međusobnom odnosu preostalih zuba – oni mogu da se pomere, što dodatno narušava zagrižaj.

Prema vašim saznanjima, kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju očuvanost zuba stanovništva?
Patrik: Mislim da se o tome kod nas i dalje premalo priča kao o ozbiljnom zdravstvenom problemu. A istina je da stanje zuba utiče i na zdravlje, i na samopouzdanje, i na kvalitet života generalno.
Kada čujemo podatke da veliki broj ljudi u Srbiji nema nijedan svoj zub, shvatimo da ovo nije samo estetska tema. To je pitanje navika, edukacije, dostupnosti stomatološke nege, ali i toga što ljudi često godinama odlažu rešavanje problema.
Nebojša: Mi to vidimo i kroz posao. Mnogo pacijenata dolazi tek kada su zubi već dosta istrošeni, kada je zagrižaj promenjen ili kada je funkcija ozbiljno narušena. A često su to stvari koje su mogle mnogo ranije da se zaustave ili uspore.
Zato mislim da je važno da ljudi razumeju da “well ageing” zuba ne znači imati savršen holivudski osmeh, nego sačuvati funkciju, stabilnost i zdravlje zuba što duže. Nekad su male korekcije i redovne kontrole dovoljne da se izbegnu mnogo veći problemi kasnije.

Kako tačno zubi stare, koji procesi se dešavaju?

Dr Teodora: Zubi, kao i ostatak organizma, prolaze kroz prirodne procese starenja – ali je važno naglasiti da brzina i intenzitet tih promena u velikoj meri zavise od načina života i oralne nege.

Pre svega, dolazi do postepenog trošenja gleđi. Tokom godina, svakodnevno žvakanje, kiseline iz hrane i pića, kao i parafunkcije poput škrgutanja zubima, dovode do njenog stanjenja. Kako se gleđ troši, zubi mogu postati tamniji, jer dentin (unutrašnji sloj zuba) prirodno ima žućkastiju boju i daje taj efekat promenjene boje.

Istovremeno, dentin se menja – postaje gušći i manje propustljiv. Zbog toga stariji zubi često imaju smanjenu osetljivost, ali su i manje „elastični“, pa mogu biti skloniji pucanju.

Pulpa zuba, odnosno „živac“, takođe prolazi kroz promene – smanjuje se volumen i vaskularizacija, što znači da zub ima manju sposobnost regeneracije i odbrane od spoljašnjih uticaja.

Kada govorimo o potpornim strukturama, desni se mogu povlačiti, čime se otkriva koren zuba koji je osetljiviji i podložniji karijesu.

Koji su prvi znaci da zubi počinju da se „troše“ ili menjaju – i kada je pravi trenutak da se reaguje?
Patrik: Ljudi najčešće misle da je problem tek kada zub pukne ili počne ozbiljno da boli. Ali trošenje zuba uglavnom kreće mnogo ranije i neprimetno. Na primer, često vidimo pacijente kojima su prednji zubi postali kraći nego ranije, ali oni to ne primete dok ne uporede starije fotografije. Nekome se pojave sitne pukotine po ivicama zuba, neko počne da oseća osetljivost na hladno ili toplo, a neko kaže: „Ne znam šta je, ali kao da mi zagrižaj više ne leži isto.“ To su već znaci da se nešto menja.
Nebojša: Vrlo često problem krene od nesvesnog stiskanja ili škripanja zubima tokom noći. Pacijent možda dođe zbog jednog napuklog zuba, a onda kroz razgovor shvatimo da se budi sa napetom vilicom, glavoboljama ili bolom u vratu. Nekad čak partner prvi primeti škripanje tokom spavanja.
Imali smo i slučajeve gde ljudi misle da im se „samo malo istanjio zub“, a zapravo se godinama trošio zagrižaj i polako menjao položaj cele vilice. To kasnije utiče i na funkciju i na izgled lica.
Patrik: Jedan od znakova može biti i to da ljudi nesvesno počnu da žvaću samo na jednoj strani. Ili izbegavaju određenu hranu jer im nešto smeta, iako nema jakog bola. To telo često radi kao neku vrstu zaštite, ali dugoročno pravi još veći disbalans.
Takođe, kada zubi krenu da se troše, ljudi nekad primete da osmeh izgleda „umornije“. Gubi se podrška usnama, lice se malo menja, a zubi više nemaju onu prirodnu punoću i oblik.
Nebojša: Pravi trenutak za reakciju je zapravo onaj kada primetite da nešto nije kao ranije. Ne mora odmah da znači veliki zahvat. Nekada su dovoljne male korekcije, zaštitne folije, stabilizacija zagrižaja ili minimalne restauracije da bi se sačuvali prirodni zubi na duže staze.

Savremena stomatologija nudi brojna rešenja za nadomeštanje izgubljenih zuba i poboljšanje izgleda osmeha. Koje su to ključne procedure i tehnike?

Dr Teodora: Savremena stomatologija danas nudi čitav spektar rešenja koja nisu usmerena samo na „popunjavanje praznine“, već na dugoročno očuvanje funkcije, zdravlja i estetike – u skladu sa longevity pristupom.

Zlatni standard za nadoknadu izgubljenih zuba su implantati. Na njih se postavljaju krunice koje izgledom i funkcijom u potpunosti imitiraju prirodan zub. Njihova najveća prednost je što čuvaju okolne zube i sprečavaju gubitak koštane mase.

Takođe odlična su fiksna protetska rešenja, poput keramičkih kruna i mostova. Ona efikasno vraćaju funkciju žvakanja i estetiku, ali zahtevaju pripremu (brušenje) zuba.

Savremena estetska stomatologija nudi minimalno invazivne procedure poput faseta (vinira) tankih keramičkih ljuspica koje se postavljaju na prednju površinu zuba i koriguju oblik, boju i položaj.

Ne treba zaboraviti ni ortodontsku terapiju – providni aligneri i savremeni fiksni aparati omogućavaju ispravljanje zuba u bilo kom životnom dobu, često kao deo šire estetsko-funkcionalne rehabilitacije.

Koje su najvažnije stvari na koje obraćate pažnju da bi rezultat bio dugotrajan – ne samo estetski lep danas, već stabilan i za 10–15 godina?
Patrik: Danas je relativno lako napraviti nešto što lepo izgleda na fotografiji. Ali pravi izazov je napraviti rad koji će i posle mnogo godina izgledati prirodno i funkcionisati kako treba. Zato nikada ne gledamo samo boju ili oblik zuba. Gledamo ceo odnos zagrižaja, način na koji pacijent koristi vilicu, opterećenje, navike, stanje okolnih zuba. Nekada upravo te “nevidljive” stvari odlučuju koliko će rad trajati.
Nebojša: Veliku ulogu igra i komunikacija između ordinacije i laboratorije. Kada zajedno planiramo rad i razmišljamo dugoročno, rezultat je mnogo stabilniji. Nama nije cilj da nešto samo lepo izgleda danas, već da pacijent za 10 ili 15 godina i dalje normalno jede, priča i smeje se bez problema. Zato smo često vrlo detaljni i oprezni u izradi. Nekad to znači dodatne probe, dodatne konsultacije ili sitne korekcije koje pacijent možda ni ne primeti – ali upravo te sitnice kasnije prave ogromnu razliku.

Šta je najbolja prevencija za well-aging zuba?

* Osnova dugoročnog očuvanja osmeha su redovne stomatološke kontrole. U zrelijem životnom dobu, zubi se češće gube zbog oboljenja desni, a ta stanja mogu dugo napredovati bez jasnih simptoma. Upravo zato je rana dijagnostika presudna.

* Pravilna svakodnevna higijena uz male, ali važne dodatke – interdentalne četkice, konac i vodeni tuš, jer sve to zajedno doprinosi zdravlju zuba i desni koje se s godinama povlače i postaju osetljivije.

* Zaštita od trošenja zuba. Stres i bruksizam su danas česti, a noćna folija je jednostavno, ali vrlo efikasno rešenje za očuvanje zuba.

* Takođe, birati minimalno invazivne, kvalitetne zahvate koji čuvaju prirodnu strukturu zuba