Optička koherentna tomografija (OCT) je najnovija metoda u intravaskularnom koronarnom snimanju. Slično intravaskularnom ultrazvuku (IVUS), OCT obezbeđuje slike poprečnog preseka krvnog suda. Međutim, umesto zvuka, OCT za analizu tkiva koristi svetlost, koja omogućava vizualizaciju unutrašnjeg dela koronarnih arterija sa gotovo mikroskopskom preciznošću. Optička koherentna tomografija je razvijena od strane Huanga i saradanika u Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Oni su prvi put demonstrirali uživo snimanje mrežnjače i aterosklerotične pločice 1991 godine. Brezinsky i saradnici su primenili OCT u ispitivanju krvnih sudova in vivo.

Optička koherentna tomografija zapravo je infracrvena svetlost (nIR), čija se centralna talasna dužina svetlosti kreće od 1250 do 1350 nm, i meri signal ometanja nIR svetlosti dobijene iz analiziranog tkiva sa svetlom iz referentnog ogledala. Upotreba svetlosti omogućava OCT-u da obezbedi visoku rezoluciju slike zida krvnog suda (10–20 μm) u poređenju sa slikama dobijenih intravaskularnom ultrazvukom (100 μm). Upotreba svetlosti generiše određena ograničenja u svojoj primeni na intravaskularno snimanje. Krvna zrnca izazivaju višestruko rasipanje nIR svetlosti i njegovu visoku atenuaciju signala; kao posledica OCT tehnike obrada slika zahteva uklanjanje krvi tokom snimanja. Pored toga, nIR svetlo ima ograničen prodor u zid krvnog suda i obuhvata signal samo od 1 do 3 mm dubine. Tako nizak prodor svetlosnog zraka sputava potpunu procenu aterosklerotskog plaka. Nasuprot tome, IVUS je u stanju da prodre do 8 mm duboko u tkivo.

OCT sistem se sastoji od tri elementa: intrakoronarnog OCT katetera, kućišta za koje se kateter pripaja (DOK) i konzola za prijem, obradu slika i vršenje merenja. Princip snimanja se vrši uvođenjem kateter vodiča kako bii se kanalisala koronana arterija minimalnog lumena 6Fr, bez bočnih otvora, a kroz njega se plasira koronarna žica 0,014“ u završni deo krvnog suda koji želimo da snimamo. OCT kateter se povezuje sa OCT kućištem, koje automatski povlači sondu unutar katetera. Jedno povlačenje se vrši brzinom od 20 mm/s i traje 2,7 s. Omogućava snimanje do 72 mm krvnog suda. Samo pozicioniranje katetera se vrši RTG kontrolom tako što dva markera na OCT kateteru označavaju deo krvnog suda koji će se snimiti. Uklanjanje krvi u krvnom sudu se izvodi ubrizgavanjem kontrasta u arteriju u vreme povlačenja. Kontrast se može ubrizgati ručno ili pomoću automatskog ubrizgivača. Postavka za automatsku injekciju je sledeća: brzina protoka = 4 ml/s, zapremina = 14 ml, pritisak = 400 PSI . Povlačenje OCT sonde počinje automatski posle ubrizgavanja kontrasta. Kada se povlačenje završi, OCT sonda se vraća na početnu poziciju i OCT kateter može biti uklonjen iz katetera vodiča. Zbog povlačenja ultrabrzog OCT katetera, sve snimljene slike se naknadno pregledaju na konzoli i analiziraju.

Ograničenja optičke koherentne tomografije

  • dodatni volumen kontrasta je neizbežan za OCT snimanje, pa bi stoga trebalo voditi računa kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega
  • efikasno ubrizgavanje kontrasta zahteva da kateter vodič intubira koronarnu arteriju, a to ograničava analizu lezija na samom početku krvnog suda od aorte (ostijalna lezija)
  • OCT snimak može imati artefakte, te rezultat analize zavisi od obučenosti i iskustva operatora
  • ograničena penetracija nIR svetlosti krvnog suda dimenzija većih 10mm

Prikaz struktura zdravog krvnog suda

Prednosti i mane optičke koherentne tomografije u poređenju sa intravaskularnim ultrazvukom

Postoji živa diskusija između zagovornika i protivnika ove dve intravaskularne metode. Prednosti OCT su njegova visoka rezolucija, brzo povlačenje OCT sonde, visoka preciznost procene sastava plaka i impresivna procena ugrađenih stentova. Međutim, njeni nedostaci su dodatna injekcija kontrasta, nedostatak procene ostijalne lezije i nizak prodor tkiva koji ometa kvantifikaciju volumena plaka. Ova ograničenja mogu biti prevaziđena IVUS-om koji upotpunjuje OCT obradu slika, a u toku je razvoj tehnologije za razvoj hibridnih sistema koji kombinuju oba modaliteta u jednom kateteru. Uprkos niskoj rezoluciji slike, IVUS prodire dublje u zid krvnog suda i omogućava kvantifikaciju veličine plaka u širem spektru veličina krvnog suda. Štaviše, IVUS snimanje ne zahteva dodatnu injekciju kontrasta, pa je samim tim logički i u postavci realnog vremena, kao i više u delu za procenu ostijalnih lezija. Ipak, niska rezolucija IVUS-ove slike ne podudara se sa OCT sposobnošću da izmeri debljinu fibrozne kape koja pokriva lipidno jezgro, neointimalnu pokrivenost stentom ili otkrivanje luminalnih disekcija i trombusa.