Estetska medicina se poslednjih godina veoma brzo menja. Šta vidite kao najvažniju promenu u načinu na koji pristupamo podmlađivanju – ne samo kada je reč o pojedinačnom tretmanu, već i o čitavoj filozofiji pristupa pacijentu?

Za mene je najvažnija promena to što podmlađivanju danas pristupamo sveobuhvatnije. Pacijenta posmatram kao celinu – kroz njegovo zdravstveno stanje, životne navike, potrebe i očekivanja. Kao dermatolog, posebnu pažnju posvećujem zdravlju i kvalitetu kože, dok estetske procedure uklapam u individualni, dugoročni plan.

U tom smislu, longevity pravac blizak je mojoj filozofiji rada: cilj je očuvanje zdravlja, vitalnosti i kvaliteta života tokom godina. Zato razgovor o nezi kože i estetskim tretmanima treba da obuhvati i san, ishranu, fizičku aktivnost, stres i preventivnu brigu o zdravlju, uz saradnju sa drugim specijalistima kada je to potrebno.

Podmlađivanje vidim kao pažljiv proces u kojem podržavamo zdravlje kože i biramo tretmane sa jasnom indikacijom i realnim očekivanjima. Cilj je da pacijent izgleda sveže i skladno i da se oseća dobro.

Čini se da se sve više govori o kvalitetu i strukturi tkiva, a manje o prostom „popunjavanju“ lica. Da li se promenio i način na koji danas pravite plan estetskih intervencija za pacijenta?

Da, način na koji planiram estetske intervencije danas je sve više usmeren na kvalitet kože i očuvanje prirodnih proporcija lica. Važno mi je da procenim ne samo gubitak volumena već i strukturu kože, njenu elastičnost, teksturu i promene koje nastaju tokom vremena. Upravo je kvalitet kože jedan od temelja mog pristupa.

U zavisnosti od potreba pacijenta, u plan uključujem kolagen stimulatore, skinboostere, laserske procedure i druge tehnologije zasnovane na energiji, poput radiofrekvencije i fokusiranog ultrazvuka.

Svaka od ovih metoda ima svoje mesto, a izbor, redosled i razmaci između tretmana jednako su važni kao i sama procedura.

Kod određenih pacijenata potrebno je nadoknaditi izgubljeni volumen, ali cilj nije promena lica, već postepeno unapređenje kvaliteta kože i skladan, svež izgled.

Kontinuirano pratite međunarodne edukacije, stručne skupove i nova dostignuća u oblasti estetske medicine. Kada se pojave nove procedure ili preparati, kako razlikujete stvarni napredak u estetskoj medicini od prolaznog trenda?

Kontinuirana edukacija za mene podrazumeva otvorenost prema novim dostignućima, ali i kritičko sagledavanje njihove vrednosti. Kada se pojavi nova procedura ili preparat, najpre procenjujem kvalitet naučnih dokaza, bezbednost, rezultate kliničkih studija i trajanje praćenja pacijenata.

Važno mi je i da preparat bude registrovan u Srbiji i odobren od nadležnih institucija, a prednost dajem preparatima renomiranih proizvođača. Međunarodni kongresi i razmena iskustava sa kolegama dragoceni su jer omogućavaju da sagledamo i prednosti i ograničenja novih metoda.

Popularnost tretmana ili obećavajući promotivni materijali sami po sebi nisu dovoljni da nešto uvedem u praksu. Stvarni napredak za mene predstavlja metoda koja ima jasno mesto u terapijskom planu i donosi dokazivu korist pacijentu. Kada su podaci još ograničeni, važno je to otvoreno reći i zadržati realna očekivanja.

Podmlađivanje vidim kao pažljiv proces u kojem podržavamo zdravlje kože i biramo tretmane sa jasnom indikacijom i realnim očekivanjima.

Promene na licu i koži nakon značajnog gubitka telesne mase sve češće ulaze i u domen estetske medicine. Kako GLP-1 terapija menja pristup tim pacijentima i šta sa estetskog aspekta primećujete u praksi?

GLP-1 terapija danas ima značajnu ulogu u lečenju gojaznosti i regulaciji telesne mase kod pacijenata sa odgovarajućom medicinskom indikacijom. Njene koristi prevazilaze sam gubitak kilograma i mogu doprineti boljoj regulaciji šećera u krvi, insulinske rezistencije i ukupnog metaboličkog zdravlja.

Ipak, terapija zahteva pažljivu procenu, individualno prilagođavanje i redovno medicinsko praćenje, uz posebnu pažnju na ishranu, hidrataciju i očuvanje mišićne mase.

Sa estetskog aspekta, nakon značajnog, naročito brzog mršavljenja, mogu se javiti gubitak volumena lica, izraženije bore i opuštenost kože. Te promene prvenstveno su povezane sa gubitkom potkožnog masnog tkiva i mogu se javiti i kod mršavljenja drugim metodama.

Zato se plan estetskih intervencija pravi individualno. Kod pacijenata sa izraženim gubitkom volumena može se razmatrati pažljiva nadoknada hijaluronskim filerima, uz kolagen stimulatore na bazi kalcijum-hidroksiapatita ili polilaktične kiseline i skinboostere, u skladu sa indikacijama. Kod pacijenata koji započinju GLP-1 terapiju korisno je rano proceniti stanje kože i, prema potrebi, napraviti individualni plan estetskih procedura.

Sve češće se koristi izraz „Ozempic face“. Da li je medicinski precizno govoriti o posebnom efektu GLP-1 terapije ili su promene koje vidimo pre svega posledica brzog i značajnog gubitka telesne mase?

„Ozempic face“ je popularan medijski izraz, a ne medicinska dijagnoza. Njime se opisuje gubitak punoće lica, uz izraženije bore i opuštenost kože, koji se može javiti nakon značajnog, naročito brzog gubitka telesne mase.

Promene su pre svega povezane sa mršavljenjem i mogu se javiti i kod osoba koje ne koriste GLP-1 terapiju. Smanjenjem potkožnog masnog tkiva lice gubi deo volumena i potpore, dok se koža ne prilagođava kod svih pacijenata istom brzinom.

Koliko će promene biti izražene zavisi od godina, početnog kvaliteta i elastičnosti kože, genetike, kao i obima i brzine mršavljenja. Zato se pristup uvek prilagođava pacijentu, uz pažnju i na ishranu, dovoljan unos proteina, vitamina i minerala, kao i očuvanje mišićne mase fizičkom aktivnošću.

Kada pacijent koji je značajno smršao treba da razmišlja o estetskim procedurama – već tokom procesa mršavljenja ili tek kada se telesna masa stabilizuje?

Korisno je da pacijent dođe na konsultaciju već na početku procesa mršavljenja, kako bismo procenili početno stanje kože i napravili dugoročan, individualni plan. Rano planiranje omogućava da pratimo promene i odaberemo pravi trenutak za svaku proceduru.

Pristup zavisi od stanja lica i dinamike gubitka kilograma. Kod pacijenata koji još imaju izražen višak potkožnog masnog tkiva nećemo odmah nadoknađivati volumen, već ćemo, u skladu sa nalazom, razmatrati procedure usmerene na kvalitet kože – skinboostere, kolagen stimulatore ili pažljivo odabrane laserske i druge energetske procedure.

Za obimniju nadoknadu volumena i konačnu korekciju kontura lica najčešće je bolje sačekati stabilizaciju telesne mase, jer se proporcije tokom daljeg mršavljenja još menjaju.

Dakle, konsultacije i praćenje mogu početi rano, dok se procedure uvode postepeno – u trenutku kada mogu doneti najviše koristi i predvidljiviji rezultat.

Može li se tokom mršavljenja preventivno delovati na kvalitet kože i gubitak potpore?

Važno je znati da poboljšanje kvaliteta kože nije isto što i nadoknada izgubljenog volumena ili dodatna potpora tkivu. Zato je važno na vreme uključiti negu i tretmane usmerene na očuvanje čvrstine i elastičnosti kože, uz redovno praćenje promena.

Ipak, preventivni pristup ne može u potpunosti sprečiti opuštanje kože, naročito nakon većeg gubitka kilograma. U takvim slučajevima dalje opcije zavise od stepena promena i individualnih potreba pacijenta, a veće korekcije volumena i eventualne hirurške procedure najčešće se planiraju tek kada se telesna masa stabilizuje.

Za mene je to deo celovitog pristupa – pratimo metaboličko zdravlje, telesnu kompoziciju i promene na koži kako bismo podržali zdravlje pacijenta i postigli skladan, prirodan rezultat.

Veliki deo vašeg rada čini i pedijatrijska dermatologija. Kako je ta oblast postala važan deo vaše prakse?

Pedijatrijska dermatologija zauzima značajno mesto u mom radu. Veliki deo specijalizacije provela sam na Dečjoj klinici, odnosno Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu, a danas radim u okviru Poliklinike dr Nikolić, koju sam osnovala sa suprugom, pedijatrom dr Markom Nikolićem.

Tokom 24 godine rada Poliklinike formiran je širok tim stručnjaka iz različitih oblasti pedijatrije i dečje hirurgije, što nam omogućava da deci i roditeljima pružimo sveobuhvatan pristup dijagnostici i lečenju.

Rad sa najmlađim pacijentima za mene je posebno važan, jer zahteva ne samo stručno znanje već i strpljenje, poverenje i dobru komunikaciju sa roditeljima.

Sa kojim problemima kože vam roditelji beba i male dece najčešće dolaze?

Najčešće su to atopijski dermatitis, odnosno ekcem, suva i osetljiva koža, pelenski dermatitis, različiti osipi i alergijske reakcije. Česti razlozi za pregled su i temenjača, infekcije kože, moluske i bradavice, kao i promene prisutne od rođenja, poput mladeža i hemangioma.

Posebno bih izdvojila atopijski dermatitis, koji može značajno uticati na kvalitet života deteta i cele porodice, naročito zbog svraba i poremećenog sna. Zato roditeljima, pored terapije, uvek objašnjavam kako da neguju kožu deteta, šta može pogoršati tegobe i kako da prepoznaju promene koje zahtevaju pregled.

U pedijatrijskoj dermatologiji važni su stručnost, strpljenje i poverenje. Nastojim da pregled bude prijatan za dete, a da roditelji odu sa jasnim i razumljivim planom nege i lečenja.

Moram da naglasim da mi kao lekaru rad sa najmlađim pacijentima donosi veliko zadovoljstvo.

Pomenuti problemi roditeljima često mogu izgledati veoma slično. Kada je vreme za pregled dermatologa, a kada se promena može pratiti kod kuće?

Pored izgleda promene na koži, važno je posmatrati i kako se dete oseća – da li ima temperaturu, da li normalno jede, pije, spava i ponaša se uobičajeno.

Blaga, ograničena iritacija može se kratko pratiti kod kuće ako je dete dobro, promena se ne širi i nema bola, izraženog svraba ili drugih simptoma. Tada su najčešće dovoljni nežna nega, izbegavanje preparata koji mogu dodatno iritirati kožu i praćenje.

Pregled dermatologa potreban je ako promene traju, ponavljaju se, šire ili remete san i svakodnevno funkcionisanje deteta. Bol, plikovi, vlaženje, gnoj ili žućkaste kraste takođe zahtevaju procenu, kao i osip praćen temperaturom ili lošim opštim stanjem.

Postoje i situacije kada ne treba čekati dermatološki pregled: otežano disanje, otok jezika ili grla, izrazita malaksalost ili ljubičaste tačkice koje ne blede na pritisak zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Kod bebe mlađe od tri meseca temperatura od 38 °C ili viša razlog je za neodložan pregled.

Moj savet je da roditelji ne moraju sami da postave dijagnozu. Ako nisu sigurni ili osećaju da nešto nije u redu, najbolje je da se obrate lekaru.

Kada spojite iskustvo iz kliničke dermatologije, pedijatrije i estetske medicine, šta danas smatrate najvažnijim principom dobrog dermatološkog pristupa – bez obzira na to da li vam pacijent dolazi zbog bolesti kože, promena povezanih sa starenjem ili želje da očuva njen kvalitet?

Koža je naš najveći organ i zaslužuje pažnju od najranijeg uzrasta. Njeno zdravlje i izgled menjaju se kroz životne faze, zato su pravilna nega, prevencija i pravovremena reakcija važni tokom celog života.

U radu pacijenta posmatram kao celinu. Pre predloga terapije ili estetskog tretmana važno mi je da upoznam njegovo zdravstveno stanje, navike, potrebe i očekivanja. Verujem da najbolji rezultati nastaju kada postoji poverenje i kada je pristup prilagođen pojedincu.

Dermatologija me je naučila pažljivosti i preciznosti u dijagnostici, a estetska medicina osećaju za meru, sklad i prirodan izgled. Cilj mi je zdrava i negovana koža, uz rezultate koji ostaju prirodni.

Dobar dermatološki pristup za mene počinje slušanjem, a gradi se znanjem, odgovornošću i poverenjem.

Razgovarala: Marina Marić
Foto: Privatna arhiva, Canva