Prema najnovijim istraživanjima, više od 800 miliona ljudi širom sveta živi sa dijabetesom.Reč je o hroničnoj bolesti u kojoj pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili telo ne može efikasno da iskoristi proizvedeni insulin. To znači da je teže da glukoza dođe do ćelija, što ometa njihovo normalno funkcionisanje.
Dijabetes tip 1 uglavnom se javlja u detinjstvu i vodi do potpune nemogućnosti lučenja insulina iz pankreasa, što zahteva doživotnu terapiju insulinom. Dijabetes tip 2, koji se javlja u 90% slučajeva, značajno se razlikuje od prvog tipa. U početnim fazama, u ovom obliku dijabetesa, može se lučiti i previše insulina jer telo pokušava da kompenzuje povećanu otpornost na insulin.

Dijabetes tip 2 povezan je sa mnogim faktorima rizika i komplikacijama...

… i zbog toga je važno čuvati zdravlje pravovremenim delovanjem.
Kardiometabolički faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti uključuju povišen krvni pritisak, povišeni nivo šećera u krvi, povišene masti u krvi i gojaznost. Dijabetičari imaju dva do tri puta veći rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ako se faktori rizika kao što su povišeni holesterol, krvni pritisak i šećer u krvi ne kontrolišu, rizik je čak i do pet puta veći nego kod zdravih osoba.
Većina dijabetičara i pacijenata sa tipom 2 ima povišen krvni pritisak, dislipidemiju ili su gojazni. Dijabetičari žive u proseku šest godina kraće, a ako je pacijent dijabetičar sa stanjem nakon srčanog udara, očekivani životni vek skraćen je za 12 godina. Stoga je važno delovati pravovremeno i ne čekati da se kardiovaskularne bolesti razviju, nego upravljati kardiometaboličkim faktorima rizika. Kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, ovi faktori značajno povećavaju rizik od kardiovaskularnih događaja, kao što su infarkt i moždani udar, koji u velikoj meri utiču na kvalitet života i mogu biti smrtonosni.

Masne kiseline i glukoza: utrkivanje za ulazak u ćeliju
Masne kiseline, koje ulaze u krv brže nego glukoza, blokiraju delovanje insulina, zadržavajući glukozu u krvi. Otpornost na insulin takođe nastaje zbog nakupljanja viška masti u tkivima koja nisu predviđena za skladištenje velikih količina masti. Povišen holesterol u krvi, trigliceridi i tzv. loš LDL holesterol faktori su rizika za razvoj inflamatorne bolesti, ateroskleroze. Povezanost između inflamacije i metabolizma masti, zasićenih masnih kiselina i holesterola vodi ka razvoju i pogoršanju ateroskleroze.
Visoko osetljiv C-reaktivni protein pomaže u identifikaciji hronične metaboličke inflamacije i, u kombinaciji sa drugim aterogenim molekulima, kao što su povišeni LDL holesterol, povišen ukupni holesterol, smanjen HDL holesterol i povišeni trigliceridi uz povišen nivo šećera u krvi, predstavlja pokazatelj razvoja budućih kardiovaskularnih bolesti. Dakle, visoko osetljiv C-reaktivni protein pokazuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze, dijabetesa tipa 2 i povišenog krvnog pritiska.

Povećane masti dovode do hronične metaboličke inflamacije
Povećani sadržaj štetnih masti je lipotoksičan, što može uticati na mnoge organe, kao što su mišići, jetra, srce i pankreas, kao i na povezane bolesti poput masne jetre, insuficijencije srca, oštećenja lučenja insulina i gojaznosti. Moderni način života, koji uključuje ishranu bogatu mastima i šećerima, uz nedostatak fizičke aktivnosti, povezan je sa hroničnom metaboličkom inflamacijom. Loš LDL holesterol, koji je povezan sa inflamacijom, i povišeni trigliceridi faktori su rizika za kardiovaskularne bolesti i hronične komplikacije dijabetesa tipa 2.
Da bi se smanjila kardiovaskularna smrtnost i učestalost kardiovaskularnih bolesti, infarkta i moždanog udara kod osoba sa dijabetesom tipa 2, potrebno je pravovremeno upravljati kardiometaboličkim faktorima rizika, promovisati zdrav način života sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću. Osobe sa dijabetesom tipa 2 i povezanim kardiometaboličkim faktorima rizika mogu se lečiti efikasnim lekovima koji imaju povoljan efekat na upravljanje nekoliko kardiometaboličkih faktora rizika, jer ne samo da poboljšavaju kontrolu šećera u krvi, već i smanjuju telesnu težinu, snižavaju krvni pritisak i smanjuju masti u krvi. Od velikog je značaja sveobuhvatno lečenje osoba sa dijabetesom tipa 2 i povezanim kardiometaboličkim faktorima rizika, a pre svega su važni rana detekcija i lečenje ovih faktora. Zbog toga se preporučuju mršavljenje, regulisanje krvnog pritiska, nivoa šećera i masti u krvi, prestanak pušenja, zdrav način života sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću.

Mogućnosti lečenja
Dobre vesti dolaze nam sa uvođenjem izuzetno jakih agonista receptora inkretina semaglutida i tirzepatida, što je označilo novu eru u lečenju dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, a što dovodi do gubitka težine od 15-25%. Klinička ispitivanja su dokumentovala da su ovi efekti povezani sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih događaja i prevremenog umiranja.
Inkreteni su dobri hormoni koji pomažu u varenju i kontroli nivoa šećera u krvi. Mimetici inkretinskih hormona su lekovi koji oponašaju inkretinske hormone i odobreni su za lečenje dijabetesa tipa 2 ili hronično upravljanje težinom kod određenih osoba. Većina inkretinskih hormona dolazi u obliku dnevnih ili nedeljnih injekcija.
Inkreteni imaju mnoge važne funkcije: usporavaju proces pražnjenja želuca, produžavaju osećaj sitosti, povećavaju skladištenje glukoze u mišićima, povećavaju nivo insulina nakon obroka, smajuju količinu glukoze koju proizvodi jetra, regulišu apetit i pomažu regulisanju hormona gladi.

Takođe, novi efikasni tretman za dijabetes tipa 2 su inhibitori natrijum-glukoza kotransportera 2 (SGLT-2), kao što su empagliflozin i dapagliflozin. Ovi lekovi deluju tako što blokiraju reapsorpciju glukoze u bubrezima i imaju zaštitnu ulogu za srce i bubrege.
Lifestyle, edukativni programi, psihološka podrška, fizičke aktivnosti i i novi lekovi obećavaju bolji život za dijabetičke pacijente sa gojaznošću i drugim faktorima rizika.

Kontakti

Community Health Centre Grosuplje

Pod gozdom, cesta I/14, Grosuplje

Slovenija