Stručnjaci kažu da postoje različite vrste depresije, a da su pacijentima potrebni prilagođeni planovi za lečenje.
Svaka od pet vrsta depresije će drugačije reagovati na lečenje, što ukazuje na to da bi jedinstveni pristup mentalnom zdravlju mogao da bude kontraproduktivan.
Stručnjaci sa Univerziteta u Šefildu analizirali su podatke od 8000 pacijenata koji su bili na kognitivno-bihevioralnoj terapiji (CBT). Njihova otkrića, objavljena u časopisu Depression & Anxiety pokazuju da postoji pet vrsta depresije.
U pitanju su blaga depresija, teška, kognitivno-afektivna, somatska i tipična. Daljim analizama stručnjaci su otkrili da ljudi sa različitim vrstama depresije različito reaguju na lečenje.
Kod ljudi sa kognitivno-afektivnom vrstom depresije postoji veća verovatnoća da će se pojaviti na dogovorenom terminu lečenja i napredovati u poređenju s ljudima koji pate od somatske vrste.
Ljudi koji pate od tipične depresije takođe će verovatnije odustati od lečenja od onih s kognitivno-afektivnim i somatskim vrstama.
„S obzirom na to koliko depresija može biti različita od osobe do osobe, a tretman koji deluje kod jedne možda neće uspeti i kod druge„, objasnila je za The Sun vodeća autorka studije, dr Melani Simonds-Bakli.
„Naša otkrića su pokazala da svi pacijenti ne reaguju na lečenje CBT-om na isti način. Cilj je da se razume koji drugi dostupni tretmani najbolje odgovaraju pacijentima sa svakom vrstom depresije da bi im se omogućilo najprikladnije lečenje„, dodala je ona.
Otprilike 264 miliona ljudi pati od depresije u celom svetu, a samo se polovina nakon tretmana potpuno oporavi.
Depresija je kombinacija lošeg raspoloženja, negativnih misli i krajnjih, samoubilačkih misli. Karakteriše je i gubitak užitka i motivacije i promena u spavanju i apetitu, madaa neće svi pacijenti imati sve ove simptome.
Uprkos tome, svi ti ljudi se etiketiraju kao osobe sa depresijom, što znači da deo pacijenata neće dobiti odgovarajuću terapiju i lečenje za svoje potrebe.
Dr Ana Katarino, autorka koja je potpisala više naučnih radova na temu depresije, dodala je da je „izuzetno dragoceno replicirati ova izvorna otkrića sa kognitivno-bihevioralnom terapijom koja se u poslednje vreme sprovodila onlajn sa pacijentima koji su primili kognitivno-bihevioralnu terapiju od svog lekara“.
„Nadamo se da se algoritam subtipizacije koji smo razvili može šire primijeniti i na kraju dovesti do boljih ishoda za pacijente preciznijim pristupom dijagnozi i odabiru lečenja. Sledeći korak ka cilju biće kliničko ispitivanje radi otkrivanja specifičnih vrsta lečenja koja najbolje odgovaraju za svaku podvrstu„, najavila je dr Katarino.