Urinarna inkontinencija i menopauza

Promene i oscilacije u intimnom zdravlju žena tokom menopauze teško je i nabrojati – umanjeno lučenje estrogena ometa uobičajene procese u ženskom organizmu i dovodi do velikog broja simptoma koji ukazuju na završnu fazu reproduktivnog perioda. Urinarna inkontinencija ili nevoljno mokrenje može pogoditi oba pola, ali je mnogo češća pojava kod žena i jedan je od dobro poznatih znakova menopauze. No, čini se da se o ovoj tegobi ipak ne govori mnogo te da žene nisu dovoljno upućene u mogućnosti prevencije i ublažavanja njenih simptoma.

Tabu tema?

Neželjeno mokrenje može se dogoditi u bilo kom trenutku tokom dana ili noći i teško ga je kontrolisati. Inkontinencija ometa seksualne funkcije, socijalne odnose i druge aspekte života, pa žene počinju da izbegavaju intimne odnose, fizičke aktivnosti i druge, strahujući od mogućnosti da se dogodi neželjeno mokrenje, da se jave neprijatni mirisi intimne regije i tako dalje. Umanjeno samopouzdanje i redukovanje aktivnosti svakodnevice predstavljaju krajnji rezultat neželjenog mokrenja kod mnogih žena, a posledično se često događa i to da se izbegava poseta lekaru, naročito kod onih blažih slučajeva. Zbog toga ovaj problem važi za jednu od tabu tema iako je prava istina da pogađa veliki broj žena i zapravo predstavlja prirodan proces koji se može redukovati na različite načine.

Menopauza kao jedan od glavnih uzroka

Opadanje nivoa estrogena dovodi do različitih degenerativnih promena na sluzokoži vagine, koja postaje suvlja, tanja i sve manje elastična, stoga prednji vaginalni zid više ne može da bude adekvatna potpora mokraćnom kanalu koji odvodi urin. Takođe, mišići dna karlice postaju oslabljeni jer nisu stimulisani od strane estrogena što potpomaže ovu vrstu tegoba. Zato bi trebalo reagovati na vreme i odstraniti makar jedan od brojnih problema koje podrazumevaju hormonske promene tokom menopauze.

Tipovi

Najčešća tri tipa urinarne inkontinencije su stres inkontinencija, urgentna inkontinencija i mešovita inkontinencija, pri čemu najveći procenat slučajeva pripada stres inkontinenciji (čak oko 49%). Ovaj, najzastupljeniji tip tegoba, odlikuje se nevoljnim ispuštanjem urina pri pokretu, odnosno pri najmanjem stiskanju bešike (kijanje, kašljanje, vežbanje, podizanje tereta i sl.), dok količina mokraće može varirati od nekoliko kapi do više desetina mililitara, a da se pretnodno nije javila potreba za mokrenjem. Stres inkontinencija je jasna posledica narušenih anatomskih odnosa unutar regije reproduktivnih organa. Urgentna inkontinencija odlikuje se snažnom iznenadnom potrebom za uriniranjem i nemogućnošću da se urin zadrži, dok mešovita inkontinencija predstavlja kombinaciju prva dva tipa. Osim ovih najčešćih, postoje i slučajevi prelivne inkontinencije (kada bešika nije u mogućnosti da se u potpunosti isprazni te dolazi do naknadnog curenja urina) i funkcionalne inkontinencije (kada postoji fizičko ili mentalno oboljenje koje sprečava osobu da kontroliše uriniranje).

Lečenje i prevencija

Ginekolog je prva stanica pri lečenju nevoljnog oticanja urina, gde bi trebalo precizno utvrditi uzrok ovoj pojavi.  Uobičajenim pregledom se utvrđuje da li postoji promena u položaju genitalnih organa koji je doveo do tegoba. Laboratorijske analize dalje pokazuju rezultate iz urinokulture, čime se utvrđuje prisustvo eventualne infekcije koju bi u tom slučaju trebalo ukloniti, a što će uticati na poboljšanje stanja inkontinencije ili je, čak, potpuno ukloniti. Pored toga, stres test i urodinamska obrada utvrđuju da li postoji oticanje urina usled određenih pokreta.

Terapije koje se preporučuju su veoma raznolike, i mahom zahtevaju mnogo strpljenja. Najčešće je reč o kombinaciji lekova, vežbi, preparata, pa i određenih tretmana kao što su botoks, laser, elektrostimulacija, radiotalasi i mnogi drugi. Naravno, moguće je rešiti problem i hirurškim putem, što predstavlja najbrži put do prestanka tegoba.

U pogledu medikamenata koji mogu rešiti ovaj problem, neki od najčešćih su oni koji pripadaju grupi antiholinergika (blokiraju informaciju koju dobija bešika te ne dolazi do kontrahovanja), a tu su još i fitoterapija, estrogenske kreme, gelovi ili flasteri koji doprinose jačanju vaginalnih mišića i tkiva.

Jedan od osnovnih koraka pri lečenju svakako su čuvene Kegelove vežbe, koje služe i kao odlična prevencija urinarne inkontinencije, a najveća prednost ovih vežbi jeste što ih možete upražnjavati na bilo kom mestu. Iako praksa pokazuje da pacijenti vrlo brzo odustaju, odnosno nisu disciplinovani u pogledu ovih vežbi koje služe jačanju mišića bešike, važno je znati da do benefita Kegelovih vežbi dolazi nakon nekoliko meseci, stoga je ovo dugoročan postupak koji zaista daje odlične rezultate.

Hirurgija i neinvazivni tretmani

Odabrani ginekolog će svakako najtačnije moći da preporuči adekvatno rešenje problema, a dobra vest je da postoji niz opcija koje mogu pomoći. Hirurška terapija je znatno napredovala tokom poslednjih godina, iako se konstantno traga za najugodnijim rešenjem. Ukoliko je uzrok inkontinencije oslabljena mokraćna cev, jedan od najčešće primenjivanih zahvata podrazumeva hiruršku implementaciju polipropilenske tračice ispod mokraćne cevi. Ova metoda važi za jednu od najpouzdanijih, uz minimalno invazivan zahvat i minimalne mogućnosti komplikacije. Ukoliko postoje udruženi problemi, poput spuštenih zidova vagine, potrebno je ovakav zahvat kombinovati sa drugim, tako da je veoma važno postaviti tačnu dijagnozu, odnosno odrediti jasan uzrok inkontinencije.

S druge strane, postoje neinvazivni tretmani koji su sve zastupljeniji u pogledu lečenja inkontinencije, a mnogi od njih su nam već poznati jer se odavno primenjuju u terapijske ili, čak, estetske svrhe na drugim regijama tela. Laserski tretman opuštenih zidova vagine, jedan je od najaktuelnijih tretmana kojim se stvara novi kolagen u njenim zidovima. Naime, izlaganjem vlakna kolagena određenoj temperaturi, ona se kontrahuju i dovode do zatezanja zidova vagine i smanjenja njenog prečnika, što dalje rezultira boljom podrškom bešici i mokraćnoj cevi. Ovakav vid terapije naročito je efikasan u prvim stadijumima tegoba, a može se primenjivati samostalno ili u kombinaciji sa drugim tretmanima.

PRP tretman, koji je postao omiljen tretman za regeneraciju kože lica, vrata i dekoltea, našao je svoju primenu i u ginekologiji. Naime, kako je PRP baziran na krvi, odnosno na sopstvenoj plazmi pacijenta obogaćenoj faktorima rasta koji se ubrizgavaju tokom tretmana, ova metoda služi za obnavljanje oštećene kože, podstiče stvaranje kolagena i novih krvnih sudova, čime se postiže regeneracija tretirane regije. PRP je zato naročito preporučljiv onima koji pate od urinarne inkontinencije jer dovodi do čvrščih i elastičnijih vaginalnih zidova. Ovaj tretman je pogodno kombinovati i sa drugim tretmanima poput laserskog, kao i sa vežbama, a za potpun efekat potrebno je ponoviti PRP tretman u serijama čiji broj određuje stručno lice.

Fileri su, verovali ili ne, takođe veoma efikasan način za sprečavanje nevoljnog oticanja urina. Njima se mogu tretirati i spoljašnji i unutrašnji delovi vagine. Na bazi hijaluronske kiseline, ovi fileri su efikasni u estetskim ginekološkim zahvatima, ali i kod funkcionalnih potreba, kao što je tretiranje inkontinencije.

I, na kraju – botoks. Ovaj neprikosnoveni borac protiv znakova starenja u mogućnosti je da reši i problem preaktivne bešike, tako što injekcijama dovodi do blokiranja mišića bešike i na taj način sprečava nevoljno oticanje urina.

Opširnije

Pronađite još sličnih članaka