Odmor i relaksacija su važni, ali dugotrajno sedenje može rezultirati ozbiljnim i hroničnim zdravstvenim tegobama. Pročitajte šta nauka misli o tome – možda dobijete motivaciju i počnete da vodite zdraviji život.
Neki simptomi možda se čine kao sitni i nevažni na prvi pogled, ali vremenom se mogu se pretvoriti u zdravstveni problem.
1. Anksioznost
Istraživanje iz 2015. godine, objavljeno u časopisu BMC Health, pokazalo je da postoji veza između anksioznosti i sedentarnog načina života, ali ne postoje dokazi koji bi mogli da ukažu na tačne mehanizme pokretanja tog stanja.
Dakle, što duže sedite povećavate rizik od razvoja anksioznosti. Kako biste popravili raspoloženje, za početak izađite napolje i provedite neko vreme na suncu. Izlaganje prirodnoj svetlosti u trajanju 5 – 15 minuta podiže nivo hormona serotonina.
2. Bolovi u leđima
Prema rečima medicinskih stručnjaka, dugotrajno sedenje može prouzrokovati bolove u leđima, povećati pritisak na vrat, ruke i noge te pojačati pritisak na leđne mišiće i kičmene diskove. Takođe, dugotrajno sedenje neminovno vodi u nepravilno držanje tela koje rezultira oštećenjem kičme.
Ako je vaš posao takav da zahteva dugotrajno sedenje, pokušajte da pravite češće pauze i „protegnete noge“.
3. Gubitak koncentracije
Za potrebe studije objavljene u časopisu International Journal of Obesity naučnici su nedelju dana pratili dnevnu rutinu 89 ispitanika sa prekomernom težinom. Rezultati su pokazali da pojedinci koji više od 20 minuta dnevno provode sedeći imaju teškoće sa fokusiranjem i lakše ih je ometati u poslu.
Ako se i vi susrećete sa takvim problemom, pokušajte da radite u intervalima od 20 do 30 minuta, a potom uzmite pauzu od desetak minuta.
4. Manja produktivnost
Dugotrajno sedenje utiče i na snagu razmišljanja. Manja produktivnost može rezultirati osećajem manje vrednosti, a to će narušiti vaše poslovne rezultate.
Pogledajte i: Sedentarni način života ubija: 10 trikova kako da budete fizički aktivniji na poslu
Manjak energije koji proizlazi iz sedentarnog načina života u kombinaciji sa težim fokusiranjem i smanjenom produktivnošću vodi do osećaja anksioznosti. Ovaj začarani krug prekinite vežbama za mozak: vežbajte jogu, plešite ili meditirajte.
5. Pojava krvnih ugrušaka
Mount Sinai Healt System upozorava kako dugotrajno sedenje može rezultirati stvaranjem krvnih ugrušaka u nogama. Ti ugrušci podstiču duboku vensku trombozu, a ukoliko dođu do pluća, mogu blokirati arterije i izazvati plućnu emboliju, piše Healthiguide.
Ljudi koji mnogo vremena provode sedeći pred ekranom računara, TV-om ili mobilnim telefonom imaju povišen rizik od razvoja krvnih ugrušaka, a to je razlog više da se pokrenete, prošetate ili vežbate.
6. Gojaznost
Nisu vam potrebni naučnici da bi vam rekli da dugotrajno sedenje može rezultirati gomilanjem neželjenih kilograma. Ljudi sa sedentarnim načinom života troše znatno manje kalorija od aktivnih osoba.
Ako imate problema sa održavanjem telesne težine, isplanirajte svoje vreme i postavite sebi realne ciljeve. Pratite svoje aktivnosti i pripazite na izbor namirnica, a dnevni napredak mogao bi vam pomoći da se osećate bolje i promenite životni stil.
7. Kraći životni vek
Svi ovi simptomi sedentarnog načina života mogu uticati i na njegovo trajanje. Anksioznost, krvni ugrušci i gojaznost faktori su rizika koji skraćuju životni vek, pa ukoliko vam to nije cilj, pokrenite se i okrenite zdravijem životu.