Autoimuni tiroiditis je najčešće oboljenje štitaste žlezde kojim je pogođeno 5-10 odsto opšte populacije, zavisno od pola i uzrasta. Češći je kod žena. Može biti asimptomatski, subklinički ili se manifestovati znacima smanjene funkcije, ređe povećanim oslobađanjem hormona štitaste žlezde. Osim genetske predispozicije, brojni faktori sredine mogu biti od uticaja, uključujući mikroelemente kao što su jod i selen, ali i makroelemente tj. minerale kao što je magnezijum.
„Kombinovana primena magnezijuma, selena i cinka deluje povoljno na sintezu i metabolizam tiroidnih hormona“, kaže Doc dr Dragana Miljić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizama KCS Beograd, i navodi da pored toga ova kombinacija elemenata može da deluje i: „protivupalno u stanjima hronične autoimune upale štitnjače, antioksidativno i protektivno u smislu prevencije tiroidne disfunkcije, ali i brojnih drugih metaboličkih, neurodegenerativnih, kardiovaskularnih i kognitivnih disfunkcija, pospešujući i opšti imunitet, metabolizam, zaštitu od stresa, normalno funkcionisanje mišićno-skeletnog, kardiovaskularnog i nervnog sistema“.
Magnezijum je četvrti po zastupljenjosti mineral u organizmu posle natrijuma, kalijuma i kalcijuma. Kofaktor je brojnim enzimima, koji učestvuju u procesima sinteze DNK, RNK, proteina, oksidativnoj fosforilaciji i glikolizi. Namirnice bogate magnezijumom su zrnevlje, koštunjavo voće, zeleno povrće i žitarice sa celim zrnom.
„Ispitivanja su pokazala neadekvatan unos magnezijuma hranom u brojnim regionima, a njegova nedovoljnost u organizmu dovodi se u vezu sa brojnim masovnim bolestima kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom, depresija, demencija, arterijska hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne bolesti, migrena, astma“, navodi dr Miljić. „Magnezijum je važan za oksidativnu fosforilaciju i produkciju energije tj. energetske monete ATPa (adenozin-tri-fosfata) u mitohondrijama, čime se obezbeđuje dovoljno energije za preuzimanje i organifikaciju joda, koji se ugrađuje u hormone štitaste žlezde, normalnu mišićnu aktivnost i funkciju endotela tj normalnu prokrvljenost tkiva i organa. Magnezijum ima povoljno dejstvo i na selenoproteine i aktivnost telomeraza koje štite naše hromozome i genetski materijal od skraćenja, oštećenja i starenja. Pored toga magnezijum ima ulogu sekundarnog glasnika u aktivaciji T i B limfocita i odbrani od oksidativnog stresa i inflamacije. Pokazano je da su kod pacijenata sa autoimunom hipo i hipertireozom nivoi magnezijuma niži nego kod zdravih osoba i da njegova nadoknada ima povoljno dejstvo na brojne simptome i znake oboljenja štitaste žlezde. Preporučene dnevne doze kreću se između 200 i 400 mg“, pojašnjava dr Miljić.
Kada je reč o selenu, čiji glavni izvor u ishrani su cerealije, meso i riba, dr Miljić ističe i njegov značaj za rad štitaste žlezde… „Tkivo štitaste žlezde sadrži dosta selena u obliku seleno-proteina koji učestvuju u odbrani od oksidativnog stresa i u metabolizmu tiroidnih hormona. Štitata žlezda poseduje mehanizme za dobro zadržavanje i iskorištavanje selena i u stanjima oskudice ovog mikroelementa. Veći unos selena ima protektivnu ulogu u smislu prevencije subkliničke hipotireoze, a nivoi su niži kod osoba sa autoimunom hipotireozom. Primena selena kod osoba sa subkliničkom hipotireozom autoimune prirode imala je pozitivno dejstvo na normalizaciju nivoa TSH kod trećine ispitanika tokom 4 meseca primene. Preporučene dnevne doze kreću se uglavnom od 100-200 mcg“.
Posebno mesto u suplementaciji zauzima cink. „Cink je posle gvožđa najzastupljeniji mikroelement važan za funkciju imunog sistema, ali i za proliferaciju i diferenijaciju ćelija, sintezu DNK, RNK, stabilizaciju ćelijske membrane. Nedostatak cinka dovodi se u vezu sa dijabetesom, nekim malignitetima, neurodegenerativnim oboljenjima i sklonošću ka infekcijama (malarija, HIV, morbili, TBC, pneumonija). Za razliku od gvožđa, u organizmu ne postoje zalihe cinka a raspoloživost iz hrane zavisi od njenog sastava jer neke namirnice ometaju preuzimanje zinka. Najbolji izvori zinka su meso, školjke, povrće i žitarice sa celim zrnom. Dnevne preporuke za unos su oko 10 mg“, završava dr Miljić.
ThyroSel je dijetetski dodatak – hrana za posebne medicinske namene u obliku kapsula, i sadrži selen, cink i magnezijum. Namenjen je da doprinosi optimalnoj tiroidnoj funckiji, a posebno se preporučuje za očuvanje tiroidne funkcije obolelih od Hašimoto tiroiditisa, kao i za poboljšanje očnih znakova i poboljšanje kvaliteta života obolelih od Grejvsove bolesti.
