Sadržaj
Ako na samopouzdanje gledamo kao na sposobnost pozitivnog vrednovanja sebe i svesti o svojim sposobnostima, sasvim je logično da ga možemo donekle stvoriti ili ojačati vremenom. Ipak, ni jedno ni drugo nije lak posao niti postoji univerzalna formula koja će kod svake osobe sigurno dati pozitivne rezultate.
Samopouzdanje može uticati na brojne svakodnevne radnje, planove, ciljeve i uopšte, ono bi moglo biti jedan od glavnih razloga mnogih uspeha i neuspeha u životu. Isto tako, na samopouzdanje utiče mnogo faktora, koji dolaze kako iz spoljašnje sredine, tako i od ličnih, često fiktivnih, razloga koji nas ograničavaju. Stoga je pitanje samopozdanja veoma široko i veoma osetljivo jer se manifestuje na različite načine – od povučenosti i nesigurnosti, do preterane upadljivosti i želje da se bude u centru pažnje okoline, što dalje znači da ponašanje individue ume često da zavara kada je u pitanju njeno samopouzdanje.
U svakom slučaju, radi se o osećanju emocionalne (ne)sigurnosti koje u većoj meri određuje naše donošenje odluka, svakodnevno ponašanje, odnos prema poslu i ljudima, kao i prema drugim obavezama, a često je jedan od glavnih pokretača ili ometača u životu. Starosno doba umnogome utiče na nivo samopouzdanja kod osobe, no, nije garantovano da odrasla osoba dostiže zadovoljavajući nivo.
Zbog problema sa samopouzdanjem često se okrećemo stručnoj pomoći ili literaturi, a činjenica je i da na njemu treba svakodnevno raditi, te da mali svakodnevni koraci na duže staze mogu imati i te kako pozitivan efekat.
Nedostatak samopouzdanja
Nedostatak samopouzdanja u najkraćem prepoznajemo kao nesigurnost u svoje sposobnosti, nedostatak vere da ćemo uspeti u nekim zadacima, bilo poslovnim ili nekim drugim, nemogućnost da se započeto završi i osećaj nemoći da se ostvari određeni cilj ili suoči sa životnim problemima.
U ponašanju, nedostatak samopouzdanja se manifestuje kao:
- preterana ljubaznost
- strah pri iskazivanju svojih osećanja i svog mišljenja
- strah od reakcije okoline
- preterana i neosnovana samokritičnpst
- odlaganje obaveza
- manjak volje da se određen problem reši
- nedostatak motivacije pri svakodnevnom funkcionisanju
- strah da se isproba nešto novo, promeni okruženje i slično.
Sa druge strane, ponašanje osobe koja se suočava sa nedostatkom samopouzdanja može biti i sasvim suprotno navedenom – u želji da prikrije nesigurnost koju oseća u društvu, kolektivu, u vezi sa partnerom i slično, individua bez samopouzdanja često insistira na svom samopouzdanju, agresivna je, glasna, hvalisava, cinična, zajedljiva i tome slično, kako bi zamaskirala unutrašnje nemire.
Neki od najčešćih uzroka manjka samopouzdanja su uticaj sredine – porodice, prijatelja, kolega ili šire sredine, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, nagomilani neuspesi na nekim životnim poljima ili pak, određene teškoće i lošije životne okolnosti koje mogu zateći svakog od nas.
Dobra stvar je da, koliko god se činilo teško, samopouzanje jeste osećanje koje može da se gradi i da se jača, da se radi na njegovom poboljšanju, uz adekvatne terapije, bolje sagledavanje okruženja, prihvatanje komplimenata i pohvala, objektivno sagledavanje problema kojima smo opterećeni i tome slično.
Kako ojačati samopouzdanje – čuveno pitanje
Nema jedinstvenog, svevažećeg odgovora na pitanje kako ojačati samopouzdanje, niti neke specijalne metode koja može preko noći da vam donese poboljšanje. Na samopouzdanju se radi i ono zahteva vreme, pa i godine.
Sudeći po onome što je najčešće uzrok manjka samopouzdanja, neki od odgovora nude opšta rešenja koja su koliko razumljiva, toliko često i teško primenjiva. Jer, osoba koja ima problem sa manjkom samopouzdanja, teško će ga popraviti uz savete poput – veruj u sebe, dobro izgledaš, pametan/pametna si, uspećeš u tome i slično.
Prvi korak ka rešavanju problema samopouzdanja trebalo bi da bude neka vrsta samospoznaje i koliko-toliko objektivnog sagledavanja svojih mogućnosti, znanja, mentalne snage, koji se time neće lako poljuljati uprkos (lošim) komentarima okoline, naizgled nerešivim izazovima sa kojima se susrećemo na poslu, fakultetu, školi, niti trenutnim neuspesima.
Sa tim u vezi, trebalo bi se više koncentrisati na svoje vrline, nego na slabosti, obratiti pažnju na dosadašnje uspehe koji se isprva čine nevažnim, probleme s kojima se susrećemo shvatiti kao izazove u kojima se možemo dokazati, a ne kao nepremostive prepreke kojima nismo dorasli, ne upoređivati se sa drugima, nego poštovati sopstvena osećanja i želje, ne uvažavati svačija mišljenja i sugestije, kao ni savete, ne opterećivati se tuđim mišljenjem o nama i slično.
Još jedna važna stvar kada je u pitanju jačanje samopouzdanja jeste i postavljanje realnih ciljeva, koji su u skladu sa našim trenutnim emotivnim stanjem, materijalnom situacijom, obrazovanjem, trenutnim životnim okolnostima i slično, jer u suprotnom, svaki previsoko postavljen standard može biti samo još jedna prilika više da se obeshrabrite.
Na sopstvene neuspehe i neprijatne situacije u kojima smo se našli, treba gledati kao na prolazne okolnosti na koje u budućnosti možemo uticati i sprečiti njihovo ponavljanje, a nikako se ne treba fokusirati niti do iznemoglosti “vraćati film” na neugodan osećaj koji je situacija proizvela.
I na kraju, uvek je dobro rešenje obratiti se stručnom licu sa kojim možete otvoreno da porazgovarate o problemima i od kog možete dobiti objektivno mišljenje “sa strane”, bez pristrasnosti i emocija ljudi iz bliske okoline, a koji će svakako u najširem sagledati sve uzroke koji utiču na manjak vašeg samopouzdanja.
Ne zaboravite da su mentalno zdravlje i unutrašnji mir jednako važni kao i fizičko stanje, te da je loše psihičko zdravlje jedan od glavnih uzroka raznih bolesti i tegoba.
Knjige o samopouzdanju
Nije retkost da knjige o samopozdanju izazivaju podozrenje i nepoverenje – velika greška. Svakako, ne možemo tvrditi da će vam neka knjiga promeniti život, ali u svakom slučaju može biti putokaz ka rešenju problema i otvoriti neke nove poglede kada je reč o samopouzdanju ili njegovom nedostatku, pogotovo ako je vođena učenjima priznatih psihologa i psihijatara.
Zato vam donosimo neke od knjiga koje vam mogu biti od pomoći.
Emocije, Zoran Milivojević – jedna od najznačajnijih knjiga u srpskoj savremenoj psihologiji donosi nam pojašnjenja sopstvenih emocija, odnosno vodi ka upoznavanju svojih osećanja i raspoloženja, što je jedan od osnovnih koraka koji vode ka boljem samopouzdanju.
Imati hrabrosti ne svideti se drugima, Ičiro Kišimi i Fumitake Koga: Knjiga dvojice autora bazirana je na teotiji Alfreda Adlera, jednog od trojice najvećih psihologa uz Junga i Frojda i objašnjava da smo svi u mogućnosti da se oslobodimo okova prošlosti, sumnji i tuđih očekivanja. Radi se o oslobađajućoj filozofiji koja ostavlja prostora da zanemarimo ograničenja koja smo sami postavili ili su to drugi učinili.
Moć podsvesti za 21. vek – za samopouzdanje i samopoštovanje, Džozef Marfi: autor ove zanimljive knjige govori o samopouzdanju kao esencijalnom uslovu za sve životne uspehe, ali i o razlozima zbog kojih ga ne posedujemo. Autor daje jasne smernice kako se boriti protiv nesigurnosti i inferiornosti, te je u nekoliko koraka podelio praktične savete koji su od pomoći u svakodnevnom životu.
Razgovori sa ogledalom, Dubravka Miljković i Majda Rijevac: Jednostavnim jezikom dve autorke pomažu mladima da bolje upoznaju sami sebe, a starijima da se preispitaju – da li su dovoljno objektivno do sada sagledavali sebe. Samopouzdanje je ovde predstavljeno tako da mogu dostići svi, sve je pojašnjeno na primerima iz orakse, tako da nema sumnje da ćete se u nekom od njih i sami pronaći.
Vežbe za samopouzdanje
Jednostavne vežbe koje možete sprovoditi sami ili u društvu mogu pozitivno uticati na vaše samopuzdanje. Radi se o psihološkim “zamkama” u kojima ćete morati da se snađete i na taj način u drugačijem svetlu sagledate svoje osobine, ali i o svakodnevnoj komunikaciji u kojoj ćete se predstavljati na drugačiji način nego do sada.
Na primer, u jednu svesku zapišite nekoliko svojih vrlina, a drugog dana sve uspehe koje ste do sada uradili na poslovnom planu, zatim u društvenom i emotivnom životu i slično. Nakon nekog vremena, prelistajte svesku i možete se nadati pozitivnom utisku koji će ostaviti na vas, iako isprva nije lako setiti se svih dobrih stvari.
U svakodnevnoj komunikaciji, pazite kako se predstavljate – ne umanjujte svoje uloge niti funkcije koje zauzimate u društvu, pa čak i ako one prema vašem mišljenju nisu do kraja zadovoljavajuće. Isto tako, osoba bez samopouzdanja se često oseća nelagodno kada dobije kompliment – zato, kada vam neko udeli lepu reč, dovoljno je reći jedno “hvala”, a ne umanjivati značaj pohvale sarkastičnim komentarima na svoj račun.
Radionice za razvoj samopouzdanja
Savremeno doba odlikuje se i pojačanom svešću o mentalnom zdravlju, što se pokazuje i kroz brojne radionice koje mogu pohađati osobe sa određenim tegobama ove vrste. Radionice za razvoj samopozdanja su i te kako popularne. Možete ih pohađati na različitim kursevima (poput NLP radionica) koji traju u proseku tri nedelje, a možete pribeći i nešto jednostavnijem rešenju jer mnogi od trenera su vam dostupni i onlajn – na Jutjubu i kroz druge kanale.
Osim što ćete čuti savet stručnjaka, putem ovakvih radionica je moguće upoznati nove ljude koji mogu imati pozitivan uticaj na vas, naročito imajući u vidu da se radi o grupi ljudi sa sličnim problemima i ciljevima.
Mnoge od njih posvećene su i deci. Građenje zdravog samopouzdanja i samopoštovanja, kao i mnogo toga drugog, kreće od ranog detinjstva.
Pročitajte i savete kako pomoći ćerkama da izgrade samopoštovanje – Opširnije
Afirmacije za samopouzdanje
Afirmacije za samopouzdanje su jednostavne formule čijim ponavljanjem može doći do boljitka na planu vaše sigurnosti i vere u sebe. Iako se radi o naizgled naivnim konstatacijama, za koje vam se čini da imaju prazan efekat, dokazano je da ova vrsta autosugestije može biti blagotvorna za vašu psihu. U tom smislu, sebi se možete obraćati u sadašnjem ili budućem vremenu, a efekat je manje-više isti.
Rečenice poput: Volim sebe, Vodim računa o sebi, Moje samopouzdanje se povećava, Svakoga dana imaću sve više samopouzdanja, Pametno koristim svoje vree, Posvećen sam svojim ciljevima, Imam dobre ideje, Koristan sam drugima, Samouveren sam u društvenim situacijama i sličnih, impliciraju da je nešto istinito i usmeravaju naše misli ka ovim tvrdnjama.
Afirmacije tako predstavljaju tehniku koje utiču na podsvest pojedinca, a ukoliko ste nepoverljivi prema ovoj metodi – slobodno je i isprobajte jer ne oduzima mnogo vremena, niti iziskuje mnogo truda, a u efekte ćete se vrlo brzo i sami uveriti.