Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi, to jest “dobre” bakterije, koje imaju povoljne učinke na zdravlje domaćina. U ljudskom digestivnom sistemu nalazi se više od hiljadu mikroorganizama – deset puta više od ukupnog broja ljudskih ćelija.
To su živi mikroorganizmi koji pružaju niz zdravstvenih benefita za naše zdravlje. Mogu se naći u jogurtu i drugoj fermentisanoj hrani, dodacima ishrani i proizvodima za ulepšavanje.
Probiotici mogu da sadrže razne mikroorganizme. Najčešće su to bakterije koje pripadaju grupama Lactobacillus i Bifidobacterium poput: Bifidobacterium bifidum, Bifidobacterium breve, Bifidobacterium infantis, Bifidobacterium longum, Lactobacillus acidophilu, Lactobacillus casei, Lactobacillus plantarum, Lactobacillus reuteri, Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus GG. Još neke bakterije se takođe mogu koristiti kao probiotici, a mogu se koristiti i kvasci poput Saccharomyces boulardii.
Probiotici su kombinacija živih korisnih bakterija koje prirodno žive u vašem telu. Međutim, u telu i na telu stalno postoje dve vrste bakterija – dobre i loše. Probiotici se sastoje od dobrih bakterija koje pomažu u održavanju zdravlja i adekvatnog funkcioniranja. Svačiji mikrobiom je jedinstven i niko nema iste mikrobiomne ćelije.
Iako su naša creva (najčešće debelo crevo) stanište dobrih bakterija, one se nalaze i na drugim mestima poput usne šupljine, materice, mokraćnih puteva, kože, pluća. Odnosno na mestima koja su u kontaktu sa spoljnim svetom.
Kako nam pomažu probiotici?
Iako postoji mnogo potencijalnih pozitivnih ishoda, naučnici još uvek rade na pronalaženju konačnih odgovora o tome kako nam probiotici mogu pomoći u raznim stanjima. Za sada se smatra kako njihovo korišćenje nema štetne učinke. Našu crevnu mikrobiotu narušavaju neki lekovi poput antibiotika, lekova za vezivanje želudačne kiseline, steroidnih protivupalnih lijekova i hormonskih preparata, stoga je u tim situacijama potrebno povesti računa o eventualnoj nadoknadi dobrih bakterija.
No postoje i neka medicinska stanja u kojima probiotici mogu pomoći. To se može razlikovati od čoveka do čoveka, što znači da ono što blagotvorno deluje na jednu osobu možda neće delovati i za drugu.
Postoje dva načina da unesete više dobrih bakterija u svoja creva: fermentisana hrana i dodaci ishrani. Zašto baš fermentisana hrana? Fermentacija je jedna od najstarijih tehnika konzervisanja hrane. Fermentisana hrana prolazi kroz proces laktofermentacije u kojem se prirodne bakterije hrane šećerom i skrobom u hrani, stvarajući mlečnu kiselinu.
Drugi način na koji se može gledati na fermentaciju jeste da se jedna vrsta hrane pretvara u drugu. Na primer, kupus postaje kiseli kupus, krastavci postaju kiseli krastavci, a od mleka se može napraviti jogurt, sirevi i kiselo mleko.
Ne sadrži sva fermentisana hrana probiotike. Neke namirnice podvrgavaju se koracima koji uklanjaju probiotike, poput piva ili vina, ili ih čine neaktivnima, poput pečenja i konzerviranja. Međutim, većina fermentisane hrane je i probiotska hrana.
Najčešća fermentisana hrana koja prirodno sadrži probiotike uključuje jogurt, kefir, kombuču, kiseli kupus, kisele krastavce, tempeh, kimči, hleb od kiselog testa i neke sireve.
Kada ne bi trebalo da uzimamo probiotike
Probiotici se ne preporučuju ako imate ugrožen imuni sistem zbog određenih stanja poput autoimunih bolesti. Pre nego što se odlučite za suplementaciju probioticima, konsultujte se sa svojim lekarom ili nutricionistom kako bi vam pomogli da odaberete proizvod koji bi za vas bio najbolji.
Probiotska hrana pomaže da vaše dobre bakterije porastu zato u ishranu uključite mahunarke poput pasulja, graška i sočiva, te raznoliko povrće, naročito ono zeleno lisnato kao i razne varijante voća i celovitih žitarica.
Svakodnevna dobro uravnotežena ishrana bogata vlaknima pomaže u održavanju broja dobrih bakterija na odgovarajućem nivou, prenosi Ordinacija.