Sigurno ste čuli neke roditelje kako svom detetu kažu: “Ako odmah ne dođeš ovamo, krećem bez tebe”. Da li ste i vi nekada rekli nešto slično? Takve pretnje nikada nisu dobra zamisao, smatra nemački online savetnik za pitanja o vaspitanju dece, Ulrih Ricer-Zahs, dodajući da se roditelji koji ih postavljaju samo zavaravaju da su one delotvorne.
On kaže da je mnogo klišea koji se temelje na zastarelim ili pogrešnim pretpostavkama o tome kako deca funkcionišu.
Ne možete kazniti dete baš svaki put kada se ne ponaša onako kako ste vi zamislili. Pretnje i ucene koje se ne ponavljaju često, i više su izuzetak nego pravilo verovatno neće imati velik uticaj na detetov razvoj i njegovo poimanje realnosti i života. Ali ako se vaspitanje uvek temelji na takvim metodama, velika je verovatnoća da će one ostaviti trag.
Ako zapretite kaznom, morate je brzo sprovesti i to se mora jasno odnositi na tačno određeno (ne)delo.
Pretnjom da ćete dete izbaciti iz automobila ako se ne smiri samo plašite dete. Ona nema učinka. Pretnje nisu oblik discipline i najčešće ne nude nikakav uvid u to zbog čega je detetovo ponašanje loše. Ne daju detetu bolji način ponašanja i nisu povezane s vrednostima. Češće se koriste kao način kažnjavanja deteta ili ga čine uplašenim, u nadi da će se ponašanje promeniti.
Ricer-Zachs upozorava da će vam u jednom trenutku ponestati drastičnih pretnji ili će one prestati da budu delotvorne. Kako biste reagovali kad bi vam dete na pretnju odgovorilo: “Ok, uradi to!”
Ako detetu pretimo nečim što ne možemo izvršiti, to je kao da “pucamo u prazno” i ništa nismo postigli. S vremenom, dete će prestati da nam veruje i buduće pretnje kaznom neće biti delotvorne.
Ako pretnja nije bila učinkovita, dete treba kazniti u skladu s izrečenom pretnjom. Sigurno je da ga nećete izbaciti iz automobila. Jako je važno biti dosledan kod provođenja kazne, što znači da nećemo naknadno pregovarati oko dužine kazne, “pomilovanja” itd.
Pročitajte i: Kako vikanje i udaranje deteta utiču na razvoj njegovog mozga
Prema njegovom mišljenju, pribegavanje scenariju “ako-tada”, delotvorno je kada mu je cilj podučiti dete nekom pravilu, ograničenju ili normi. Na primer, kada treba postaviti jasna pravila o upotrebi mobilnog telefona.
Taj scenario može da se primeni i da bi se ukazalo na neželjene posledice nedoličnog ponašanja. Na primer: “Ako ne uradiš domaći, biće problema kad dođeš u školu.”
I još jedna važna napomena – nikada dete ne smemo kažnjavati na način koji mu bilo kako onemogućuje zadovoljavanje osnovnih potreba, poput “danas za tebe nema večere”.