Čemu služi prenatalni test i kako odabrati najbolji?

Pod terminom “prenatalni testovi” podrazumevaju se različiti testovi koje vam lekar može preporučiti ili ih sami možete izabrati tokom trudnoće. Mogu da budu neinvazivni (skrining testovi) i invazivni (dijagnostički). Prenatalni test nije neophodan, ali ga lekari preporučuju. Obično se radi kako bi se utvrdilo kolika je verovatnoća da će beba imati određena zdravstvena stanja ili hromozomske abnormalnosti poput Daunovog sindroma.

Šta je prenatalni test?

Lekar će vam prenatalni test spomenuti možda već na prvom prenatalnom pregledu jer se većina ovih testova radi u prvom i drugom tromesečju trudnoće. Važno je napomenuti da prenatalni testi može da vam da uvid u to da li postoji rizik i kolika je verovatnoća da beba može da ima određena zdravstvena stanja, ali nije potvrda da će se to i dogoditi. 

Prenatalni testovi obično su neinvazivni, skrining testovi. Ukoliko je rezultat pozitivan, postoje dalji dijagnostički testovi koji vam mogu dati konkretnije odgovore, ali su uglavnom invazivni.

Drugi prenatalni testovi uključuju rutinske preglede poput testa tolerancije na glukozu kojim se proverava da li imate gestacijski dijabetes. Ukoliko se ispostavi da trudnica ima veći rizik da dobije dete sa određenim zdravstvenim stanjem, lekar će joj obično savetovati da uradi dodatne skrining testove.

Kada se radi prenatalni test?

Prenatalni test se može raditi već sa 10 nedelja. To obično uključuje vađenje krvi i ultrazvučni pregled. Skrining testovi služe da provere opšti razvoj vaše bebe, da li postoji rizik od genetskih poremećaja, poput Daunovog sindroma, abnormalnosti srca, cistične fibroze i drugih problema koji se dešavaju u razvoju. 

Prenatalni testovi u drugom tromsesečju rade se od 15. Nedelje trudnoće. Oni mogu da uključuju samo test iz krvi (tripl test), kojim se proverava da li postoji rizik od Daunovog sindroma ili defekta neuronske cevi. 

Amniocenteza, koja spada u invazivnu ultrazvučnu dijagnostiku i omogućava lekarima da pažljivo pogledaju anatomiju bebe, radi se između 16. i 22. nedelje.

Kako se radi prenatalni test?

Skrining testovi, u koje spadaju dabl test, tripl test i NIPT test, uključuju samo vađenje krvi. Amniocenteza podrazumeva ubadanje igle kroz trbuh majke, kako bi se iz materice uzeo uzorak plodove vode koji se šalje na genetičku analizu. Intervencija se radi pod ultrazvučnom sondom i nosi određeni rizik od komplikacija. Ukoliko zakasnite sa amniocentezom, ili do 21. Nedelje nije bilo moguće utvrditi tačnu dijagnozu, može se raditi kordocenteza. Ovo je takođe invazivni prenatalni test koji se radi uglavnom u 22. ili 23. nedelji trudnoće. Izgleda tako što se iglom uzima uzorak krvi ploda iz pupčane vrpce, a sama procedura traje između 30 i 60 minuta. Još jedan invazivni prenatalni test je biopsija horionskih čupica i radi se između 11. i 14. nedelje, a podrazumeva uzimanje dela placente. Može se raditi transvaginalno ili kroz abdomen, ali odluku o tome će donoti vaš lekar.

Prenatalni test – cena?

Dabl i tripl testovi koštaju od 2500 do 5000 dinara. Za njih nije potrebna neka posebna priprema trudnica. Iz krvi se analiziraju određeni hormoni i upoređuju sa starošću majke, telesnom težinom majke, njenim zdravstvenim navikama (npr. da li je pušač) i činjenicom da li je do začeća došlo prirodno ili veštačkom oplodnjom. Ovi testovi nisu visoko precizni i služe da procene rizik od najčešćih hromozomopatija (Daunov sindrom, Edvardsov sindrom, Patau sindrom, defekt neuronske cevi itd.)

NIPT je precizan neinvazivan način da testirate zdravlje bebe pre rođenja. S obzirom na to da nemaju sve laboratorije ovaj test u ponudi, ali i da na tržištu danas postoji veliki broj NIPT testova, važno je konsultovati se sa stručnjakom koja vrsta testa je najbolja za vas. U zavisnosti od toga koje sve informacije, odnosno analize vam pruža, razlikuje se i cena. Ovi testovi obično koštaju između 500 i 800 evra. Cena vađenja plodove vode, amniocenteza, kreće se između 250 i 400 evra. 

Neinvazivni prenatalni test

Neinvazivni prenatalni test (NIPT) poslednjih godina sve je popularniji među trudnicama. Radi se u prvom tromesečju i služi kako bi procenio da li je beba u riziku od genetskih abnormalnosti. Najčešće se određuje rizik od poremećaja kao što su Daunov sindrom, Edvardsov sindrom i Patau sindrom, kao i stanja uzrokovana nedostatkom ili dodatnim X i Y hromozomima.

Test se radi posle 10. nedelje trudnoće tako što se DNK fetusa izoluje iz majčinog DNK. Procedura je jednostavna – majci se vadi krv, i nema nikakvog rizika ni za mamu, ni za bebu. Neinvazivni prenatalni test radi se kako bi se izbegle invazivne dijagnostičke metode, poput amniocenteze, kordocenteze i biopsije horionskih čupica. Važno je napomenuti da je NIPT skrining test, odnosno da na osnovu njega ne može da se postavi dijagnoza već samo da se proceni rizik od potencijalnih genetskih poremećaja.

NIPT se preporučuje svim trudnicama, bez obzira na starost majke, ali posebno se savetuje ukoliko je su loši rezultati dabl ili tripl testa, ako postoji neko u porodici ko je imao genetske poremećaje, ako je trudnica ranije imala spontane pobačaje ili je trudnoća začeta vantelesnom oplodnjom i ukoliko je majka starija od 35, a otac od 45 godina.

Šta sve otkriva prenatalni test?

Prenatalni neinvazivni test može otkriti koliki je rizik da beba ima određene hromozomske poremećaje, to jest hromozomopatije. Poremećaji mogu biti uzrokovani promenom u broju ili strukturi hromozoma i praćeni su mentalnim i telesnim oštećenjima. Najčešći poremećaji u broju hromozoma su trizomije – Daunov sindrom (trizomija 21), Edvardsov sindrom (trizomija 18) i Patau sindrom (trizomija 13), kod kojih se registruje postojanje tri hromozoma umesto dva. Ljudske ćelije sadrže 23 para hromozoma, odnosno 46 hromozoma ukupno. Od toga su 22 para ista kod oba pola, a 23 par su polni hromozomi – XX za žene i XY za muškarce. Poremećaji u strukturi hromozoma podrazumevaju višak ili manjak genetskog materijala, a žene koje su zatrudnele vantelesnom oplodnjom u većem su riziku. Do hromozomopatija može da dođe u svakoj trudnoći, bez obzira da li majka već ima zdravo potomstvo ili ne. 

 

Foto: Jonathan Borba on Unsplash

Opširnije

Pronađite još sličnih članaka