Nega orhideja samo deluje komplikovano, evo u čemu je caka

Ako ste novi u svetu orhideja, nemojte da ih se plašite. Istina je da orhideje imaju lošu reputaciju kada je reč o njihovoj nezi, ali nije ih teško uzgajati ako naučite šta im je potrebno

Orhideje nisu poput ostalih biljaka koje se gaje u saksiji. One su epifite, što znači da rastu bez kontakta sa površinom zemlje, oslanjajući se na koru drveća. Dakle istina je da briga o orhidejama nije teška, samo je drugačija. Uz odgovarajuću negu, orhideja može godinama cvetati.

Gajenje orhideja

Porodica orhideja ima više od 880 različitih tipova biljaka i više od 22000 vrsta. Ove brojke rastu svake godine, čineći orhideje najraznovrsnijom porodicom cvetnih biljaka. Većina orhideja su “vazdušne biljke”, odnosno epifite. Neke vrste orhideja su litofiti, odnosno biljke koje rastu na stenama. Postoje i kopnene orhideje koje rastu u džungli. 

Samo nekoliko desetina vrsta se proizvode naširoko u rasadnicima ili cvećarama. Ove orhideje su najverovatnije hibridi nastali ukrštanjem različitih vrsta, ponekad i različitih rodova kako bi se dobile biljke određene boje, mirisa, veličine cveta itd. Današnji hibridi orhideja su veoma korisni za uzgoj sobnih biljaka i relativno su laki za brigu ako znate koje su im osnovne potrebe.

Postoji nekoliko osnovnih “pravila” za negu orhideja:

  • Izbegavajte prekomerno zalivanje jer to može dovesti do truljenja korena. Većina orhideja zahteva vodu jednom nedeljno.
  • Stavite svoju orhideju na svetlo mesto, najbolje kod prozora, okrenutu ka istoku ili jugu.
  • Jednom nedeljno je nahranite đubrivom za orhideje.
  • Kada orhieja prestane da cveta, vreme je za presađivanje.

Imajte na umu da orhideje rastu u džungli, to jest u divljini, a mi smo ih stavili u saksije da bismo ih sebi prilagodili. Za početak morate shvatiti da je to čudno za biljku jer je njen koren navikao da diše i da bude slobodan. Tajna gajenja zdravih orhideja leži u uzgajanju zdravog korena.

Orhideje u saksiji

Za orhideje je rast korena najbolji pokazatelj zdravlja biljke. Nažalost naši domovi nisu dovoljno vlažni, pa saksija pomaže u održavanju optimalne vlage korena. Mnogi uzgajivači orhideja koriste providne saksije kako bi videli kada koren uspeva, a kada ne. Veruje se i da koren orhideje vrši fotosintezu, a prozirne saksije im to omogućavaju. Ukoliko ih nemate, bele saksije će takođe biti od koristi jer omogućavaju prolazak svetlosti kroz njih.

Odaberite malu saksiju i stavite držač. Preporučuje se upotreba plastičnih, providnih ili belih, saksija. Osim što omogućavaju fotosintezu i možete da vidite koren te lakše uočite kada je vreme za zalivanje, plastične saksije se lakše čiste i dezinfikuju pa možete ponovo da ih upotrebite. 

Saksiju postavite kod prozora i okrenite je ka istoku ili jugu. Ove biljke vole indirektno svetlo – nedovoljno svetla dovodi do slabog cvetanja, a previše svetlosti može izazvati opekotine na lišću.

Orhideje tolerišu visoke i niske temperature tokom normalne sezone rasta, ali da bi dovoljno cvetale temperatura noću mora da bude za 10 stepeni Celzijusa niža nego tokom dana.

Iako im je potrebno vode, orhidejama treba dozvoliti da se malo osuše između zalivanja

Kako da znate kada je vreme za zalivanje? Gurnite prst 2,5 centimetra u zemlju – ako je suvo, dodajte malo vode.

Vlažnost vazduha trebalo bi da bude 50 – 75 odsto, a da biste to postigli možete da postavite posudu s vodom pored biljke, da je svakodnevno orošavate ili jednostavno koristite ovlaživač vazduha.

Dok je u fazi rasta, orhideju možete đubriti nedeljno ili dvonedeljno, a nakon sazrevanja dovoljno je to raditi jednom mesečno, ili čak jednom u dva meseca. Kada biljka pređe u stanje mirovanja đubrivo vam nije potrebno.

Orhideje u bašti

Orhideje se mogu uspešno uzgajati i u bašti. Najbolje uspevaju u područjima gde nema mraza i tu mogu opstati tokom cele godine. Ukoliko temperatura padne ispod nule, savetuje se da biljku ipak unesete unutra.

Svaka biljka koja cveta voli sunce, pa je tako slučaj i sa orhidejama. Ovaj cvet će najbolje uspeti u blizini nekog drveta, koji će mu pružiti dovoljnu količinu svetlosti, a opet ga i zaštititi od direkte izloženosti Suncu.

Kada je reč o temperaturi vazhduha, orhideje će se odlično snaći na temperaturi i do 35 stepeni Celzijusa, i vlažnosti vazduha preko 45 odsto. Iako vole vlažnost vazduha, orhideje ne podnose prekomernu vlagu pri korenu.

Najbolje je posaditi ih u maju, ali najbitnije je da orhidejama pronađete odgovarajuće mesto u svojoj bašti, koje će da ispuni gorenavedene uslove.

Održavanje orhideja

Zalivanje orhideja

Ključ uspešnog zalivanja orhideja je – ne preterujte! Pravilno zalivanje orhideja je možda i najteži posao u uzgoju jer odgovarajuća količina vode varira u zavisnosti od vrste i okruženja u kojem cvet raste. Na zalivanje utiču i godišnja doba jer se orhideje brže suše kada je napolju toplo. Da biste došli do optimalne količine vode koja je neophodna vašoj orideji, morate da isprobavate – menjajte učestalost zalivanja, vrstu saksije i količinu vlažnosti vazduha. Tako ćete jedino doći do rešenja. Biće vam potrebno mnogo strpljenja i vremena, ali verujte da će se isplatiti. 

Presađivanje orhideja

Presađivanje orhideje možda deluje zastrašujuće, ali u stvarnosti nije tako. Za početak odaberite novu saksiju koja je 2 – 5 centimetara veća od prethodne. Specijalne saksije za orhideje su rupičaste kako bi korenju omogućile cirkulaciju vazduha, ali može da posluži i najobičnija saksija (najbolje bela ili providna).

Stavite mešavinu zemlje za presađivanje u veliku posudu i prelijte ključalom vodom. Ostavite da se voda ohladi na sobnoj temperaturi a zatim ocedite mešavinu za saksije. Orhideje su veoma osetljive na bakterije i klice, zato obavezno dezinfikujte saksiju i sve alate koje koristite pri presađivanju. Operite ruke pre nego što nastavite.

Nežno izvucite koren iz stare saksije i operite ga, očistite, a potom oštrim makazama odsecite trulo korenje. 

Mešavinu zemlje stavite u novu posudu i stavite orideju, a zatim postepeno dodavajte zemlju i prstima ili štapićem ravnajte oko korenja sve dok ne dostignete vrh saksije.

Najčešće bolesti orhideja

Orhideje najčešće napadaju gljivice, mada postoje i bakterije koje mogu da naruše zdravlje biljke. Utvrđivanje bolesti je presudno za lečenje, a lečenje je u većini slučajeva uspešno, pogotovo ako se bolest otkrije u ranom stadijumu.

Gljivične bolesti orhideja

Crna trulež je gljivična bolest do koje dolazi kada na orhideji postoji stajaća voda. Manifestuje se tamnim mrljama na lišću i brzo se širi na ostale delove biljke ako se ne zaustavi na vreme. 

Kada zemlja u saksiji nije sterilna ili ima viška vode može doći do truljenja korena i rizoma. Ovo je veoma zarazno i prvenstveno je bolest korena. Lečenje zahteva uklanjanje biljke iz saksije i korišćenje sterilnog noža za odsecanje zaraženog materijala. Preostali koren namočite fungicidom a saksiju dezinfikujte.

Lisne vaši mogu nastati od raznih organizama. Ovo ćete sprečiti dobrom sanitacijom i cirkulacijom vazduha. Takođe nemojte da dozvolite da se voda predugo zadržava na listovima biljke.

Bakterijske bolesti orhideja

Smeđe pege ili bela trulež nastaju usled veoma visokih temperatura i vlažnosti vazduha, i prskanja listova vodom. Na mestima gde se zadržava voda nastaju fleke, a javlja se i neprijatan miris. Potrebno je sterilnim nožem ukloniti zaražene delove biljke i tretirati je fungicidima.

 

Foto: Susan Wilkinson; Timothy Dykes on Unsplash

Opširnije

Pronađite još sličnih članaka