Sadržaj
Deseti dan oktobra je Svetski dan mentalnog zdravlja, kada se podsećamo koliko i zašto je ono važno, a često i osvrćemo na to koliko mu zapravo malo pažnje pridajemo. Svake godine, na inicijativu Svetske zdravstvene organizcacije, ovaj dan je posvećen prevenciji raznovrsnih psihičkih problema, koji mogu imati i fatalne posledice, a na svakodnevnom nivou, čak i nesvesno, remete naše normalno funkcionisanje.
Razgovor sa psihilogom ili psihijatrom se često inicira tek u kriznim egzistencijalnim situacijama, zato je važno na vreme prepoznati problem i shvatiti da rešenje kreće od nas samih. Iako je pitanje mentalnog zdravlja donekle i dalje tabu tema u našoj zemlji, čini se da se poslednjih godina budi svest o značaju ovog problema, o čemu govore i razne organizacije, poput Pokreta za mentalno zdravlje, UPS-a (Udruženje psihijatara Srbije), Centra E8 i drugih, koje u javnosti proklamuju pitanja psihičkog stanja pripadnika svih uzrasta, a koja nekome mogu promeniti, pa i spasiti život.
Svetski dan mentalnog zdravlja
Svetski dan mentalnog zdravlja je internacionalni praznični dan, pokrenut 1992. godine, sa ciljem da podigne svest o važnosti mentalnog zdravlja. Kroz organizovanje različitih događaja, radionica i razgovora svake godine se stavlja akcenat na određenu temu – prošla godina bila je u znaku pandemije, te je dan bio posvećen očuvanju mentalnog zdravlja u specifičnim uslovima koji su nas zatekli na svakom životnom planu, 2014. godine se, na primer, govorilo o životu sa šizofrenijom, 2019. o prevenciji suicida, 2017. praznik je bio posvećen mentalnom zdravlju na radnom mestu i tako dalje. Simbol praznika je zelena vrpca, nalik onoj koja simboliše borbu protiv karcinoma dojke, koja poziva na solidarnost i podršku pri očuvanju mentalnog zdravlja i na smanjenje stigme i diskriminacije.
Koja je definicija mentalnog zdravlja?
Kada bismo tražili jasnu definiciju mentalnog zdravlja, ona bi se odnosila najpre na blagostanje i harmoniju u kojima osoba može da iskaže sve svoje mogućnosti, a ne samo na prisustvo mentalnih problema. To znači da mentalno zdravlje podrazumeva eliminisanje stresa u svakodnevnom životu, te produktivnost i doprinos užem i širem okruženju, koji iz toga proizlaze.
Mentalno zdravlje je naprosto jedan od osnovnih činilaca opšteg zdravlja pojedinca i mnogo je kompleksniji pojam od pukog prisustva konkretnih problema. I ne samo to, mentalno zdravlje i te kako utiče na fizički aspekt, tako da ukoliko ono nije izbalansirano često dolazi do fizičkih promena, odnosno mentalno zdravlje postaje uzrok različitih tegoba i bolesti.
Faktori koji utiču na mentalno zdravlje
Faktori koji utiču na mentalno zdravlje su nebrojeni i tiču se svih životnih aspekata i njegovih okolnosti. U najširem, oni se mogu podeliti na socijalne, psihološke, biološke i faktore generalnog zdravlja ili bolesti, koji se dalje mogu detaljnije raščlaniti. Savremeni tempo života nameće brojne nedoumice kada je u pitanju svakodnevni život, te utiče na socijalno, ekonomsko i biološko stanje čoveka.
Materijalna (ne)sigurnost, nedostatak samopouzdanja, emotivna neispunjenost, društvena nestabilnost, diskriminacija, limitirana edukacija, nedostatak slobodnog vremena, nezdrave životne navike i mnogo toga drugog mogu narušiti mentalno zdravlje. Zahtev za konstantnom produktivnošću i efikasnošću na privatnom i poslovnom planu ne ostavljaju mnogo prostora za lične želje i potencijale, te u ovom raskoraku često dolazi do pojave anksioznosti, depresije, agresije, bezvoljnosti, manjka motivacije, besa i drugih posledica.
Prevencija mentalnog zdravlja
Kada je u pitanju prevencija mentalnog zdravlja, njene metode zvuče mnogo komplikovanije nego što u praksi zaista jesu – ako se blagovremeno krene sa određenim intervencijama, vremenom one postaju navika, ustaljuju se kao skoro svakodnevna rutina i ne oduzimaju mnogo vremena. U nauci, prevencija je podeljena na primarnu, sekundarnu i tercijarnu, odnosno na sprečavanje nastanka poremećaja, skraćivanje trajanja poremećaja i suzbijanje posledica problema.
Već od ranog detinjstva deci treba pružati podršku i mogućnost da se izraze na neki njima svojstven način – kroz edukacije, radionice i slične programe. U škole je takođe poželjno implementirati određene akcije koje se tiču zdravog odnosa među vršnjacima, tolerancije i drugih tema važnih za mentalno zdravlje đaka, što znatno utiče i na mentalno stanje roditelja.
Na poslu je moguće posvetiti određeni deo radnog vremena nekoj vrsti mini-odmora i oslobađanja od nagomilanog stresa. Ovo su samo neke od mogućnosti, počevši od najranijeg stadijuma sazrevanja, koje se tiču, pre svega, uklanjanja uzroka mentalnih problema. Kada dođe do određenih negativnih posledica narušenog mentalnog zdravlja, tada se radi o različitim terapijama, tretmanima i slično.
Značaj emocija za mentalno zdravlje
Emocije su od velikog značaja za mentalno zdravlje – treba ih prepoznati i na pravi način se sa njima suočiti, jer ih naprosto ne možemo izbeći. Od velikog je značaja da se negativnih emocija ne bojimo i da ih ne negiramo, jer su, kao i pozitivna osećanja, sastavni deo života. Ovo je od naročite važnosti baš danas, u doba kada se sreća i zadovoljstvo više nego ikad promovišu putem medija, a pre svega preko društvenih mreža, te se postavljaju lažni i nerealni standardi koji se tiču porodičnog života, životnog stila, fizičkog izgleda i poslovnih uspeha.
U psihologiji se ovaj fenomen naziva toksična pozitivnost, iz koje proizlaze brojni drugi problemi, odnosno negativne emocije – krivica, nezadovoljstvo, agresivnost, bes, anksioznost i drugi. Da bi emocije išle u korist mentalnom zdravlju, treba ih najpre registrovati, a onda na pravi način kanalisati, ne kroz negiranje problema, već putem otvorenog prihvatanja sopstvenog trenutnog stanja.
To dalje ne znači da treba potiskivati optimistično viđenje problematičnih situacija, niti pozitivan stav prema negativnim okolnostima, ali treba biti na oprezu da ovakva pozitivna psihologija ne zaluta u svoju drugu krajnost – bespomoćnost i zbunjenost pri oslobađanju od negativnih emocija i loših situacija.
U slučaju teških životnih lomova, kada su negativne emocije izazvane spoljnim, često neočekivanim, okolnostima, ne treba izbegavati razgovor na tu temu, niti potiskivati tugu, bes i druge karakteristične emocije. Razgovor sa stručnim licem može u znatnoj meri da pomogne pri prevazilaženju teških trenutaka, uz objektivno sagledavanje situacije i emotivnu distancu stručnog lica.
U koja stanja možemo doći usled mentalne nehigijene?
U slučaju zapostavljanja mentalnog zdravlja, odnosno usled mentalne nehigijene, slikovito se može reći da dolazi do sličnih efekata kao pri izbegavanju higijene tela. Iako će svaki psiholog preporučiti da se u toku dana barem sat vremena posvetimo samo sebi – vrlo često se pitamo kako je to moguće.
Ipak, ako mentalnu higijenu posmatramo kao skup tehnika i mera koje su zapravo prevencija mentalnih poremećaja, te da neku od njih definitivno možemo primeniti svakog dana, kao što je, na primer, petnaestominutno slušanje muzike koja nam prija, dolazimo do zaključka da su mali koraci u pitanju koji dovode do dugoročno velikih pozitivnih rezultata.
Jer, sama pomisao na makar minimalno vreme iskorišćeno u sopstvenom miru, može biti motivacija za brojne obaveze s kojima se suočavamo svakog dana. Ukoliko se na duže staze ne posvećuje pažnja mentalnom stanju, uobičajene su pojave anksioznosti, napada panike, depresije,poremećaja sna, poremećaja u ishrani, pa čak i suicidnih misli.
Anksioznost je možda nikad zastupljeniji psihološki problem, koji se najbolje ilustruje brigom o stvarima za koje čak i ne znamo da li bi se i kako mogle dogoditi, teskoba koja nas hvata u momentima kada, uslovno rečeno, osećamo da smo pod pretnjom – od previše obaveza, od određene osobe i slično. Anksioznost postaje problem mentalnog zdravlja kada nas ometa u svakodnevnom funkcionisanju, te kada se manifestuje čestim napadima panike, odnosno otežanim disanjem i nekontrolisanim reakcijama.
Depresija je, s druge strane, skoro uvek dugotrajna fluktuacija raspoloženja. Izdvaja se kao jedan od tri najčešćih uzroka oboljevanja u svetu. Njeni uzroci su brojni, a najčešće se radi o kombinovanim, biološkim i psihosocijalnim faktorima. U praksi, odlikuje se osećajem krivice, gubitkom radosti, bezosećajnošću, ravnodušnošću, anksioznošću, osećajem bezvrednosti i pesimizmom, ali i nedostatkom motivacije, poremećajem koncentracije, usporenošću govora, glavoboljom, bolom u leđima, iscrpljenošću. U lečenju depresije se koristi i psihološka i farmakološka terapija, sa antidepresivima u prvom planu, no ako se na vreme otkrije, depresija se efikasno leči.
Poremećaji sna i poremećaji u ishrani su direktne posledice lošeg mentalnog stanja. Nemogućnost spavanja, buđenje u toku noći, slab san, a onda i gubitak ili preterani apetit, neki su od očiglednih pokazatelja da postoji nešto iznutra što remeti uobičajene navike, a dugoročno može znatano da ugrozi zdravlje.
Adolescencija i mentalno zdravlje
Adolescencija, kao prelazni period između detinjstva i odraslog životnog doba, nosi brojne izazove kada je u pitanju mentalno zdravlje. U ovom periodu se definišu brojne fizičke, psihološke, sociokulturološke i kognitivne promene, koje adolescenti treba da savladaju, što može biti jako problematično.
Umesto sa roditeljima, adolescenti se zbližavaju sa vršnjacima, čije mišljenje se izuzetno ceni, te okruženje postaje novi autoritet i nova sredina u kojoj se, van kuće, adolescenti formiraju. Fizičke promene postaju očiglednije nego ikad i kod momaka i kod devojaka, što takođe može proizvesti brojne frustracije ukoliko je adolescent njime nezadovoljan.
Promene raspoloženja su česte i uzrokovane brojnim vidljivim i nevidljivim faktorima. Stoga ne čudi informacija da, prema nekim istraživanjima, jedan od pet adolescenata ima ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja, ali se to retko kada precizno uočava usled čestih promena ponašanja. Važno je posebnu pažnju poklanjati ovom starosnom dobu, a često se predlaže stručna pomoć, iako je teško ubediti adolescenta da mu je ona potrebna.
Metode održavanja mentalnog zdravlja – rešenja su u ljudima!
Metode održavanja mentalnog zdravlja su brojne, primenjuju se u različitim uslovima i situacijama, uz ili bez stručne pomoći, a ono što je od velikog značaja jeste i promovisanje ovih metoda i, uopšte, problema mentalnog zdravlja u javnosti. Tome u prilog ide sve veći broj organizacija u našoj zemlji koji se bave ovom temom i sprovode konkretne aktivnosti kojima staju na put mentalnim tegobama, a usput i aktiviraju i informišu javnost o značaju ovog pitanja.
Caritas Srbije – organizacija koja je aktivna više od dve decenije i u saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom do sada je organizovala brojne projekte sa temom mentalnog zdravlja. Njihov pravac vodi od lečenja u zajednici, preko borbe protiv stigmatizacije, sa ciljem da se ovakvi problemi rešavaju i van zvaničnih institucija, pa do samopomoći i formiranja mreže korisničkih udruženja.
Udruženje Duša – osnovano 2009. Godine, udruženje okuplja korisnike psihijatrijskih usluga i članove njihovih porodica. Ovo društvo se na kreativan način bori sa psihičkim problemima korisnika – kroz psihodramu, odnosno glumu, radionice, časove kompjuterske pismenosti, likovne radionice, časove stranog jezika, grupne terapije, debate, neformalna druženja, ali i posete muzejima, pozorištima, bioskopima, festivalima i slično.
Mreža NaUm – prva mreža za promociju mentalnog zdravlja u Srbiji, osnovana 2015. godine, bori se i za smanjenje stigme i diskriminacije. Osnovali su je pojedinci različitih profesija, iz čak 12 udruženja iz Srbije, koji zajedno rade na podizanju svesti javnosti, te na ovaj način pružaju i konkretnu pomoć, odnosno dopunu ambulantnom lečenju. Mreža je osnovana sa ciljem da se ljudi sa mentalnim problemima uključe u zajednicu, uz puno poštovanje njihovih prava.
Udruženje Prostor – jedno od prvih udruženja u našoj zemlji koje se bavi art terapijom, sa idejom da svaka osoba poseduje umetnički potencijal, te umetnička znanja i sklonosti koje može da projektuje na različite načine. Na osnovu upotrebe umetnosti u lečenju psihijatrijskih bolesnika, koje je zabeleženo već u 18. veku, Prostor je fokusiran na vizuelna izražavanja svojih polaznika, a od njihovih radova se realizuju različiti programi u okviru udruženja.
Fizička aktivnost i mentalno zdravlje
Fizička aktivnost je od nemerljivog značaja za mentalno zdravlje. Iako većina populacije počinje sa aktivnostima zbog boljeg izgleda i gubitka kilograma, dokazano je da fizička aktivnost ima i brojne blagodeti za mentalno zdravlje. Kako telo i um nisu odvojene kategorije, tako ih ni u ovom slučaju ne treba odvajati.
Naime, vežbanje povećava nivo dopamina i serotonina u mozgu koji su povezani sa osećanjem zadovoljstva, zatim pospešuje lučenje endorfina koji je zadužen za dobro raspoloženje i energiju, a deluje i na kvalitet sna, bolje rasuđivanje i koncentraciju, sprečava pojavu anksioznosti, povećava samopouzdanje, smanjuje osećaj usamljenosti i drugo.
Često se događa da nas mrzi da vežbamo, da se pokrenemo i uradimo trening, no osećaj koji se sasvim sigurno javlja nakon svake veće fizičke aktivnosti je takav da smo treningu na kraju ipak zahvalni. Šetnja, vožnja biciklom, trčanje, korišćenje stepenica umesto lifta, a onda i nešto naporniji treninzi, samo su neki od načina da se pokrenete, a posledice po raspoloženje će se same pokazati.