Magija voćnih kiselina

Upotreba kiselina u nezi lica postala je zlatni standard estetske medicine i dermatologije, a o njihovoj popularnosti govori i činjenica da skoro sve kozmetičke kuće, uključujući i one drogerijske, nude liniju proizvoda sa ovim sastojcima. Kiseline su sastavni deo našeg tela, odnosno kože, koja je kisela zahvaljujući mlečnoj kiselini i aminokiselinama koje se luče iz znojnih i lojnih žlezda. Tu imaju zaštitnu ulogu, protiv bakterija, virusa i drugih mikroorganizama, dok disbalans kiselosti ostavlja mogućnost stvaranja pojedinih problema na koži. Stoga, ne čudi to što su kiseline naišle na širok spektar primene u estetskoj medicini i dermatologiji (kroz hemijske pilinge i druge tretmane), a u narednim redovima upoznaćemo se sa najrasprostranjenijom grupom – voćnim kiselinama, koje možete koristiti i kod kuće.

Šta su i kako deluju?

Voćne ili AHA kiseline (alfa-hidorksilne kiseline) potiču iz biljaka, odnosno iz voća i karakteristične su po tome što su rastvorljive u vodi, njihovi molekuli su malih veličina u odnosu na neke druge aktivne sastojke, te deluju na prva dva sloja kože – epidermis i dermis, koji su ključni kada je u pitanju dejstvo kozmetičkih preparata. Najpre, na površini kože voćne kiseline deluju tako što eliminišu nepotrebne, odnosno mrtve ćelije, odnosno oslobađaju pore. Time se postiže piling (eksfolijantni) efekat, zbog čega su se voćne kiseline i proslavile kao jedan od glavnih sastojaka hemijskih pilinga koji se primenjuju kod kozmetičara i dermatologa. Nakon što je sa površine kože odstranjen višak, voćne kiseline prodiru u naredni, gde aktiviraju žive ćelije koje se tu nalaze: podstiču proizvodnju kolagena, hijalurona i drugih jedinjenja koji kožu održavaju jedrom i mladolikom. Iz tog razloga, voćne kiseline važe za sastojke koji hidriraju kožu, za moćne antiejdž saveznike, kao i za efikasno oružje protiv hiperpigmentacije jer imaju sposobnost da rastvaraju nakupljeni melanin.

Vrste voćnih kiselina

Postoji nekoliko vrsta voćnih kiselina, koje se razlikuju po svom poreklu i nameni: glikolna, jabučna (malična), limunska, vinska, mandelična (bademova) i – mlečna. Iako njeno poreklo ne vodi iz voća, mlečna kiselina je po sastavu, odnosno građi i fizičkim i hemijskim osobinama, identična voćnim, te se ubraja u ove redove.

Glikolna kiselina jedna je od najpopularnijih i u proizvodima najzastupljenijih kiselina iz AHA grupe, a dolazi iz šećerne repe, šećerne trske, ili iz grožđa. Moguće ju je dobiti i sintetički. Specifičnost glikolne kiseline je u najmanjim molekulima u odnosu na ostale kiseline iz grupe, što za kožu znači najlakšu i najefikasniju apsorpciju. Posebno je pogodna za lečenje akni, ožiljaka, hiperpigmentacija, suvoće kože i zaglađivanje bora. Ipak, mala molekularna veličina može biti i mač sa dve oštrice te izazvati iritacije na koži, zbog čega je poželjno izgraditi toleranciju na glikolnu kiselinu.

Limunska kiselina najbolju primenu je našla u proizvodnji kolagena unutar kože, čime se postižu njena punoća i poboljšana struktura, ali i u uklanjanju hiperpigmentacija. Za razliku od glikolne, pa i mlečne, o limunskoj kiselini nije vršeno toliko istraživanja stoga ovaj sastojak često ostaje zanemaren, a zapravo donosi višestruke benefite. U proizvodima najpre služi za ravnotežu u samoj formulaciji, odnosno u sastavu – drugim rečima balansira pH vrednost proizvoda kako ne bi došlo do iritacija kože. Za razliku od glikolne, limunska kiselina ima veće molekule koji ne dopiru toliko brzo do dubljih slojeva kože pa se time i bolje podnosi, odnosno ređe izaziva irtiacije.

Jabučna kiselina je takođe jedna od blažih iz AHA grupe i zato je pogodna za početnike u korišćenju kiselina. Kao i druge, jabučna kiselina pogodna je za piling efekat tj. uklanjanje mrtvih ćelija s površine kože, i druge navedene probleme. Molekuli jabučne kiseline su veći i zato garantuju efekat blagog pilinga koji donosi brojne pogodnosti na duže staze, a proizvode sa jabučnom kiselinom moguće je koristiti i do dva puta dnevno. Posebno je pogodna za osetljivu kožu.

Takođe blaga kiselina namenjena početnicima, jeste i mlečna (laktična) kiselina, a primenjuje se za blistav ten, sprečavanje bubuljica i postizanje efekta odmornog lica. Njena specifičnost jeste u poreklu, koje vodi iz mlečnih proizvoda koji su prošli proces fermentacije (poput jogurta ili kiselog mleka), pod dejstvom mlečno-kiselinskih bakterija. Ova kiselina omekšava kožu i spečava gubitak vlage, a ne prodire toliko duboko u kožu kao ostale kiseline, zbog čega je nežna i pogodna za osetljive tipove. Većinom je obavezan sastojak u proizvodima za posvetljivanje tena, odnosno uklanjanje hiperpigmentacija jer  ima sposobnost da spreči formiranje tirozinaze, enzima koji ima ključnu ulogu u stvaranju hiperpigmentacija. Koristi se i za uklanjanje sitnijih keratoza na koži.

Vinska kiselina dolazi iz još nezrelog grožđa i poznata je po antioksidativnom dejstvu zbog čega se lako pridružuje ostalim kiselinama. Mandelična kiselina, dobijena iz gorkog badema, postala je čest sastojak u jedinjenjima protiv akni zahvaljujući svojim antibakterijskim svojstvima. Pored toga, deluje protiv hiperpigmentacija i finih linija i bora, te osvežava kožu lica.

Proizvodi sa voćnim kiselinama i njihova primena

Voćne kiseline mogu se pronaći u vidu gotovo svakog proizvoda za negu lica – što je i prednost i zamka za one koji žele da započnu ovakvu negu. Voćnih kiselina ima u serumima, tonicima, kremama, maskama za lice, sredstvima za umivanje, stoga je pravilan odabir proizvoda, uz savetovanje sa stručnim licem, od velikog značaja za postizanje željenog efekta. Početničke greške najčešće se odnose na odabir nekoliko proizvoda sa istim efektom, kao i na pogrešno kombinovanje kiselina sa drugim proizvodima u okviru dnevne i noćne rutine nege lica.

Krenimo redom – kiseline mogu izazvati blage iritacije na koži. Zbog toga je najbolje koristiti ih uveče, a ne neposredno pre izlaska na dnevnu svetlost. Drugo, nije potrebno koristiti nekoliko proizvoda sa voćnim kiselinama. Kako bi se koža navikla, dovoljno je odlučiti se za jedan (na primer – uvrstite tonik ili serum) koji sadrži neku od AHA kiselina. Takođe, kada ste odabrali svoj AHA proizvod, koristite ga nekoliko puta nedeljno, a ne svaki dan, kako biste mogli da ispratite eventualne neželjene reakcije. U slučaju nege kiselinama, neophodno je korišćenje SPF krema ujutru, jer su kiseline posebno reaktivne na sunčeve zrake i može doći do kontraefekta ukoliko koža nema adekvatnu zaštitu. Drugim rečima, moguće je da će kiseline koje se nalaze u proizvodu protiv hiperpigmentacija, izazvati nove hiperpigmentacije i druge tegobe, ukoliko koža nije pokrivena SPF-om na dnevnom svetlu. Posebno je važno napomenuti da SPF krema ne služi samo za sunčane dane, nego ju je neophodno koristiti svakoga dana.

Kombinacija kiselina i pojedinih sastojaka može biti naročito problematična – na primer, retinol nikako ne bi trebalo kombinovati sa proizvodima koji sadrže voćne kiseline, a naročito ne ukoliko je reč o početnicima. Naime, ovakvom kombinacijom postiže se efekat duple eksfolijacije, te može doći do ozbiljnijih iritacija, crvenila i oštećenja kožne barijere. Zato, ukoliko se odlučite za negu voćnim kiselinama kod kuće, neka propratni proizvodi budu na bazi hijaluronske kiseline, i drugih negujućih i umirujućih sastojaka.

Na skoro svim proizvodima koji sadrže voćne kiseline istaknut je i njihov procenat, i to je prva stvar na koju morate obratiti pažnju pri kupovini. Valjalo bi krenuti od najnižih koncentracija, koje se, nakon što se koža navikne, mogu pojačavati. Kiseline u koncentraciji do 2% doprineće hidrataciji kože, do 4% doprinose ujednačavanju i blistavosti tena, do 8% podstiču obnovu ćelija ispod površine kože, te stvaranje hijaluronske kiseline, do 12% postiže se značajnija produkcija kolagena, a do 15% raste sinteza kolagena i dobija se antiejdž efekat. Naravno, u slobodnoj prodaji se ne mogu pronaći visoke koncentracije voćnih kiselina, koje su rezervisane za profesionalne tretmane, stoga je manja verovatnoća da će doći do značajnijih iritacija, ali je u svakom slučaju potrebno odlučiti se za one niže.

Opširnije

Pronađite još sličnih članaka