Sadržaj
Limfne žlezde su zadužene za očuvanje našeg zdravlja tako što, ukratko, deluju protiv štetnih materija koje svakodnevno unosimo u organizam, a da toga nismo ni svesni. Limfne žlezde stižu do svakog dela tela i čiste ga od ovih opasnih materija, tako da je očuvanje limfnog sistema jedno od ključnih stvari za naše opšte zdravlje. Zato donosimo njegove najvažnije karakteristike i funkcije, ali i načine kako da mu omogućite pravilno funkcionisanje.
Funkcija limfnih žlezda
Funkcija limfnih žlezda najčešće se kategorizuje kao čišćenje organizma od toksina, odbrane organizma od infekcija i prenos masnoća i vitamina u krv.
Gde se nalaze limfne žlezde
Limfne žlezde se prostiru svuda po telu, tako što limfni sudovi vode do limfnih čvorova kojih ima oko 500-700 u organizmu. Ovi čvorovi se u najvećem broju koncentrišu u vratu, pazuhu, oko srca, pluća, a ubedljivo najviše ih ima oko creva.
Limfni sistem – baza zdravlja, ali i lepote
Limfni sistem je složen sistem limfnih žlezda (još se nazivaju i limfni čvorovi), limfnih sudova, limfnih kapilara i same limfe (međućelijske tečnosti). Predstavlja imunološki sistem organizma, koji osim limfnih sudova i čvorova, obuhvata i koštanu srž, timus, slezinu i krajnike.
Funkcioniše tako što limfa, koja se sastoji od belih krvnih zrnaca zaduženih za odbranu od infekcija, u vidu međućelijske tečnosti ispira svaku ćeliju u našem telu, a zatim se preko limfnih sudova uliva u žlezde. Detoksikacioni procesi se završavaju u krvi i jetri. Limfa se kreće od prstiju nogu i ruku do grudnog limfnog kanala, dakle odozdo nagore.
Ključni deo limfnog sistema su limfne žlezde koje regulišu oko jedne milijarde ćelija koje u našem organizmu odumiru na dnevnom nivou. U limfnim žlezdama se proizvode limfociti i antitela koja štite organizam od raznih infekcija, odnosno bolesti. Bubrezi i gastrointestinalni trakt su glavni organi koji izbacuju štetne materije iz organizma, a limfni sistem je poseban sistem koji otpad izbacuje preko sluzokože.
Limfni sistem takođe predstavlja i važan faktor koji utiče na fizički izgled i stanje kože, koji dosta trpi usled modernog načina života, sedenja u kancelariji i slično, što umnogome otežava njegove detoksikacione funkcije. Zato su preporučljive razne vrste masaža kojima se podstiče rad limfnog sistema, pre svega se misli na površinske drenaže koje će ovaj sistem vratiti u kondiciju. A, kako biste očuvali i limfni sistem i izgled koji su direktno povezani, poželjno je da vodite računa o ishrani, dovoljno se krećete i pijete mnogo tečnosti.
Limfni čvor
Limfni čvorovi su važni delovi limfnog sistema, okruglog su ili ovalnog oblika, a normalna veličina seže do 2 centimetra. Smešteni su duž celog tela, uz limfne sudove i ima ih između 500 i 700 u našem telu. Većinu ne možete da opipate, osim onih na vratu, preponama i pazuhu, koji se još nazivaju i periferni limfni čvorovi. Predstavljaju filtere za strane čestice tako što se u njima stvaraju sprcifična antitela.
Oboljenja limfnih žlezda
Oboljenja limfnih žlezda mogu biti benigna i maligna. Svako uvećanje limfnih žlezda znači i neku promenu u njima. Oboljenja se javljaju usled lakših i težih infekcija, ali mogu biti i znak mnogo težih bolesti.
Upala limfnih žlezda
Upala limfnih žlezda naziva se limfadenitis i javlja se kada bakterije i toksini dospeju u limfne žlezde.Česta je pojava kod dece. U najvećem broju slučajeva, limfni čvorovi su mali i mogu da se opipaju, a nisu bolni na dodir. Lečenje zavisi od uzroka i vrste infekcije.
Ako dođe do jače infekcije, primetićete da su žlezde povećane i osetljive i tada treba i da regujete. U nekim slučajevima, čak i tople obloge mogu delovati smirujuće i dovoljne su za izlečenje. Iako se ćelije unutar žlezde same mogu boriti protiv infekcije i žlezde splasnuti, može se dogoditi i da se limfne žlezde oštete i da se infekcija proširi do limfnih kanala i preko njih u krvotok, usled čega dolazi do trovanja krvi. U znatnom broju upala limfnih žlezda, one se leče antibioticima. Ukoliko je došlo do gnojenja, neophodna je hirurška intevencija, odnosno dreniranje. Uzroci upala su najčešće virusne bolesti, parazitološka oboljenja, upala zuba i slično. U svakom slučaju, najpre je potrebno uspostaviti dijagnozu, pa tek onda krenuti sa lečenjem.
Upala limfnih žlezda na vratu
Sigurno ste barem jednom osetili da su vam žlezde na vratu otečene. Najčešće, to je samo znak lakše infekcije, tako da nema razloga za brigu. Ipak, ova upala može biti i simptom mnogo ozbiljnijih infekcija kao što su HIV, mononukleoza, ali i oboljenja kao što su artritis ili lupus.
Ukoliko primetite da je limfni čvor nepomičan i tvrd, da brzo raste i da ga prate druge promene u organizmu – temperatura, gubitak telesne težine, preznojavanje, to može biti znak malignih oboljenja.
Upala limfnih žlezda na preponama
Upala limfnih žlezda na preponama je takođe česta pojava i kod muškaraca i kod žena. Limfni čvorovi u ovoj regiji nazivaju se bedreni, odnosno ingvinalni limfni čvorovi, a nalaze se u naboru između unutrašnjeg dela butine i regije karlice. Mogu biti izazvani bakterijema, polno prenosivim bolestima, mononukleozom, parazitnim infekcijama, HIV-om… Ipak, otečene žlezde u preponama mogu biti posledica i mehaničke povrede nogu, stopala ili prepona prilikom sportskih aktivnosti. U svakom slučaju, trebalo bi posetiti lekara ukoliko se limfni čvorovi ne povlače duže od nedelju dana.
Upala limfnih žlezda ispod pazuha
Upala limfnih žlezda ispod pazuha takođe ne mora da bude znak za uzbunu, ali bi u svakom slučaju trebalo posetiti lekara jer može biti reči o promenama na dojci. Poželjno je da ovu vrstu samopregleda radite i sami kod kuće, da povremeno opipate svoje pazuhe sa posebnom pažnjom na gornji deo dojke, prema pazušnoj jami.
Limfomi
Limfomi su maligne bolesti krvi, a njihov simptom su uvećani limfni čvorovi. Drugim rečima, radi se o jednom tipu raka krvi. Limfomi kreću da se razvijaju u belim krvnim zrncima, limfocitima, zaduženim za odbranu od infekcija. Kada se limfociti nakupe u limfnim čvorovima, dolazi do njihovog rasta bez kontrole. Limfomi se dele na Hočkinov limfom i Nehočkinske forme limfoma. Nehočkinski tip je najčešći. Uglavnom su najugroženiji muškarci između 65. i 74. Godine života.
Uzroci limfoma
Ne postoje jasni uzroci limfoma, niti su nasledni. Faktori rizika su svakako u načinu života, ishrani koja je bogata mesom, mlečnim proizvodima, nitratima i slično, alkohol, cigarete, izložneost pesticidima i slično. Takođe, izvesno je da ova bolest češće napada muškarce.
Simptomi
Glavni simptomi limfoma su uvećanje limfnih žlezda – koje je najčešće bezbolno i najčešće ćete ih osetiti na vratu, preponama ili ispod pazuha, ili na sva tri mesta odjednom, povišena temperatura, znojenje tokom noći, gubitak telesne težine, umor, infekcije i različite infekcije.
Kakva je krvna slika kod limfoma?
Krvna slika je svakako prvi korak u dijagnostici limfoma. Ono što može ukazivati na limfome jeste normocitna anemija koja ukazuje na poremećaj u diferencijaciji eritrocita u koštanoj srži, odnosno u njihovoj specijalizaciji za obavljanje određene funkcije i smanjen broj leukocita i limfocita.
CRP kod limfoma?
CRP kod limfoma je uvećan. C reaktivni protein je značajan biohemijski parametar za mnoga stanja u krvi. Proizvodi se u jetri i njegova normalna koncentracija je do 10 mg/l i slična je i kod muškaraca i kod žena. Visoke vrednosti CRP-a mogu se očekivati kao posledica jakih fizičkih napora, trudnoće, konzumiranja cigareta, uzimanja oralnih kontraceptiva, a mogu ukazivati i na neke maligne promene u krvi kao što je limfom.
Kako se dijagnostifikuju limfomi?
Lifomi se dijagnostifikuju putem krvne slike, biopsije limfnog čovra i patohistološke analize (PH).
Lečenje limfoma
U zavisnosti od precizne dijagnoze, lečenje limfoma se sprovodi hemioterapijo, imunoterapijom, radioterapijom (zračenjem), radioimunom terapijom i transplatacijom koštane srži. Dobra vest je da je limfom izlečiv u čak do 80 odsto slučajeva.
Foto: William Priess on Unsplash