Kafu su iscelitelji u Africi i Arabiji koristili kao lek, a britanski lekari su u 16. veku tvrdili da ovaj napitak može da izazove vrtoglavicu, malodušnost i nesanicu, no ono što danas sigurno znamo je da u kafi treba uživati s merom.
Iznenadiće vas podatak da ovaj napitak ima više od hiljadu sastojaka, među njima ugljene hidrate, proteine, ulja, kiseline i minerale. Organizam iz kafe dobija kalijum, magnezijum i kalcijum, ali ne u količinama dovoljnim za dnevne potrebe. Važnije je to da sadrži hlorogenu kiselinu koja je antioksidans.
Ima otprilike 850 aromatskih jedinjenja od kojih mnogi nastaju tek tokom procesa prženja, poput vitamina nijacina (B3) i melanoida, zaslužnih za njenu smeđu boju. I oni imaju antioksidativan učinak, ali i vlakna korisna za dobar rad creva.
Kako kofein utiče na nas?
Kofein je prirodna zaštita stabla kafe od parazita i predatora i ima direktan uticaj na naš središnji nervni sistem. Od kofeina nam srce kuca brže, šire se krvni sudovi i disajni putevi, a probavni sistem ubrzava.
Učinak se oseti već nakon 15 minuta. Kafopije postaju budniji, fokusiraniji, koncentrisaniji. Čak i mišićni sistem radi bolje, zbog čega je kafa bila proglašena sportskim dopingom, ali je 2004. ipak uklonjena s popisa zabranjenih supstanci.
U visokim dozama kofein može biti toksičan, pa oni koji preteraju s kafom postaju nervozni, znoje se, pate od srčanih palpitacija ili nesanice. Kofein može biti posebno opasan za osobe s kanalopatijom, retkim poremećajem elektrolitske ravnoteže srčanog mišića, jer im može podstaći štetnu aritmiju.
Koliko kafe smem da popijem?
To zavisi od načina na koji se pravi i od vrste kafe. Robusta ima dva do tri puta više kofeina od arabike, a šoljica filter kafe po pravilu ima više kofeina nego šoljica espresa.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) kaže da je jednokratna doza od 200 miligrama kofeina bezbedna. To su otprilike tri espresa. Tokom dana možete bez brige udvostručiti tu dozu.
No trudnice bi trebalo da budu opreznije, jer su neki eksperimenti na životinjama pokazali da previše kofeina rezultira sporijim rastom ploda. Naučnici još nisu utvrdili povećava li kofein rizik od prevremenog rođenja ili pobačaja.
EFSA smatra da je 200 miligrama dnevno bezbedna količina za trudnice, ali treba imati na umu da kofeina ima i u čaju, kakau i čokoladi, prenosi Hina.
Kofein nije zabranjen mladima jer ga ionako nalazimo u čokoladi, gaziranim pićima i čokoladi. EFSA ima pravilo i za to: tri miligrama kofeina dnevno po kilogramu telesne težine je u redu.
Šoljica kafe ne predstavlja nikakvu opasnost za dete, no verovatno je neće hteti ni da proba jer im je previše gorka.
Kafa + mleko i šećer
Svaki barmen ili strastveni ljubitelj kafe reći će vam da je dodavanje šećera svetogrđe jer remeti prirodni ukus kafe, no mnogi ljudi tvrde da kafu bez šećera ili mleka za ublažavanje gorčine ne mogu konzumirati.
Mleko menja i način na koji kafa utiče na organizam. Kofein se otapa u mleku i sporije se otpušta pa mu učinak duže traje. Šećer pak podiže nivo insulina i stimuliše cirkulaciju, što udvostručuje učinak kofeina.
Poput mnogih poznavalaca, i ona svoju kafu pije crnu, ali uglavnom zato da izbegne dobijanje na težini, jer konzumira i do deset šoljica dnevno. Čista kafa gotovo da i nema kalorija, no s mlekom i šećerom – to je druga priča.
Makijato s punomasnim mlekom ima kalorija koliko i užina, rekla je portparolka Nemačkog društva nutricionista, Zlike Restemajer. Kaže da je još gora situacija s ledenim kafama iz supermarketa koje su pune šećera.
Može li se zaspati nakon „kasne“ kafe?
To zavisi od osobe do osobe, jer su neki osetljiviji na kofein od drugih. Uopšteno, starijima se preporučuje da izbegavaju espreso nakon večere, jer njihov organizam sporije razgrađuje kofein.
Pročitajte i: Crna kafa je dobra za srce, ali samo ako je konzumirate u ovom obliku
Ne treba zanemariti ni navike. Ko je naučio na kasnu kafu, neće imati problema sa spavanjem.
Da li kafa stvara zavisnost?
Oni koji piju mnogo kafe „otporniji“ su na kofein pa im treba više za isti učinak. Kafa jeste stimulans, ali nije droga. Ljudi su više zavisni od rituala ispijanja jutarnje kafe.
Fizički simptomi odvikavanja su mogući. Naime, ako prekinete naglo s uobičajenom količinom kafe, nekoliko dana bi mogla da vas muči glavobolja.
Kafa podstiče rad bubrega, pa je mokrenje češće. Ali pijući kafu apsorbujete i tečnost. Pored toga, kafa povećava krvi pritisak, ali kratkoročno. Osobe s visokim pritiskom ne bi smele da konzumiraju više od tri šoljice kafe dnevno ili bi trebalo da posegnu za beskofeinskom varijantom.
Kafopije ne moraju brinuti ni o srčanim i moždanim udarima ili aritmijama – sve dok ne preteraju.
Jedna opsežna studija iz 2014. pokazala je da je rizik od moždanog udara najmanji kod osoba koje kafu piju umereno, a to su prosečno tri i po šoljice dnevno. Pretpostavlja se da antioksidansi u kafi štite od moždanog udara.
Da li je kafa zdrava?
Naučnici su otkrili brojne naznake da antioksidansi i drugi sastojci kafe imaju zaštitnu ulogu od niza bolesti poput dijabetesa, ciroze i fibroze jetre, kamenja u žuči, astme, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti i depresije.
Najbolje je kafu kombinovati sa zdravim načinom života, uravnoteženom ishranom i vežbanjem. Ako su vam alternativa alkohol i cigarete, bolje popijte još jednu šoljicu.