Kada vidite reklame o hrani i dijetetskim suplementima, pomislićete da su stvarno čudesni i da mogu sve – od izoštravanja vida, preko poboljšanja memorije do bolje funkcije mozga. Ali, da li zaista deluju?
Ne možemo poreći da naše telo stari, zajedno sa nama. Dobra vest je da možete poboljšati zdravlje i funkcije mozga ako u svoju ishranu dodate „pametne“ namirnice.
Ne postoji čarobna formula koja može da poveća vaš IQ ili vas učini pametnijima, ali određene supstance, poput kofeina, mogu da vam pruže energiju i pomognu da se koncentrišete. Kofein, kog najviše ima u kafi, čokoladi i energetskim napicima sigurno će vas razbuditi, ali će efekat biti kratkotrajan. Takođe, ako preterate s kofeinom, možete postići kontraefekat, te postati nervozni.
Šećer, odnosno glukoza, možda je omiljeno gorivo za mozak. Zbog toga čaša ceđene narandže ili nekog drugog voćnog soka može kratkotrajno poboljšati pamćenje, razmišljanje i mentalne sposobnosti. Ako preterate, slično kao i s kofeinom, postići ćete kontraefekat te „oštetiti“ svoju memoriju.
Studije su otkrile da doručak takođe poboljšava pamćenje i pažnju. Studenti koji ne preskaču doručak imaju tendenciju da postižu bolje rezultate od onih koji ne doručkuju. Namirnice koje su na samom vrhu liste „hrane za mozak“ su integralne žitarice bogate vlaknima, mlečni proizvodi i voće. Važno je samo da se ne prejedate. Istraživači su takođe otkrili da visokokalorični doručak smanjuje koncentraciju.
Riba je odavno poznata kao hrana za mozak jer je bogata proteinima i omega-3 masnim kiselinama. Ove zdrave masti imaju neverovatnu moć: ljudi koji imaju ribu na nedeljnom meniju imaju manji rizik od demencije i moždanog udara. Preporučljivo je da konzumiramo ribu barem dvaput nedeljno.
Orašasti plodovi dobri su izvori antioksidanasa i vitamina E, koje ranije studije povezuju sa poboljšanjem kognitivnih sposobnosti u starijem dobu. Tamna čokolada ima druga moćna oksidativna svojstva i sadrži prirodne stimulanse poput kofeina, koji mogu poboljšati fokus.
Ishrana bogata integralnim žitaricama i voćem poput avokada može smanjiti rizik od srčanih bolesti, kao i loš holesterol. Time ujedno umanjujete rizik od povišenog pritiska, pojačavate cirkulaciju i na jednostavan (i ukusan) način pokrećete moždane ćelije.
Celovite žitarice, poput kokica ili pšenice, takođe su bogate dijatalnim vlaknima i vitaminom E. Istraživanja su pokazala da borovnice štite mozak od štete koju prave slobodni radikali te može umanjiti rizik od Alchajmerove bolesti ili demencije.
Ako vašoj ishrani nedostaju neophodni hranljivi sastojci, koncentracija će vam biti oslabljena i to je činjenica, koliko god otrcano da zvuči . Previše ili premalo hrane takođe loše utiče na koncentraciju – od obilnog obroka možete se osećati umorno, dok premalo kalorija stvara osećaj gladi, što utiče na fokus.
Kada govorimo o suplementima, za bolju koncentraciju i jačanje mozga preporučuju se vitamini B, C, E, beta-karoten i magnezijum. Ipak, pre uzimanja bilo kakvih dodataka ishrani najbolje je da se konsultujete sa svojim lekarom.