NAJSKORIJI ČLANCI

Mineralni ili hemijski SPF proizvodi: koje odabrati?

0

Zaštita od sunca je poslednjih godina ubedljivo najaktuelnija tema u svetu kozmetologije, estetske dermatologije, pa i estetske medicine uopšte, ali i jedna od retkih oko koje su mišljenja nepodeljena. Međutim, ono što se dovodi u pitanje kada je reč o SPF proizvodima, jeste njihov sastav, a gde ima dilema, ima i mnogo prostora za dezinformacije. Mineralni ili hemijski SPF – pitanje je nad svim pitanjima, pa tako nailazimo na različita mišljenja ovim povodom. Prava istina je, pak, u činjenici da je korišćenje bilo kog SPF proizvoda bolje nego njegovo izostavljanje iz rutine, a u narednim redovima donosimo najznačajnije karakteristike mineralnog i hemijskog sastava.

Kako se precizno određuje stepen zaštite od sunca?

Najpre, SPF (Sun Protection Factor) označava stepen zaštite od UV zračenja – laboratorijsku meru zaštite, tačnije, pokazuje koliko efikasno proizvod apsorbuje ili odbija UV zrake. Na našu kožu štetno deluju UVA i UVB zraci (UVC zraci ne dopiru do površine Zemlje), koji prodiru kroz atmosferu i iako je dugo smatrano da samo UVB zraci loše deluju na nas, studije poslednjih godina govore da su i UVA zraci i te kako opasni po kožu i čitav organizam. Broj koji na proizvodima stoji uz oznaku SPF ostavlja mnogo prostora za polemiku. Nailazimo na različite definicije koje pokušavaju da približe značenje ovih brojeva, koji se mahom kreću od 15 do 50+, međutim i dalje postoje određene dileme pri odabiru adekvatne zaštite.

Naime, broj pored oznake SPF predstavlja vreme koje bez oštećenja na koži možemo provesti na suncu uz određeni faktor zaštite, u odnosu na nezaštićenu kožu. Ako koža bez zaštite može da izdrži oko deset minuta pre nego što počne da se crveni, SPF 30 će teoretski produžiti ovo vreme 30 puta, dakle omogućiti koži da ostane bez opekotina oko 300 minuta.  Međutim, ni ovo objašnjenje ne možemo uzeti zdravo za gotovo, jer se podrazumeva da SPF nanosimo u dovoljnim količinama i da ga obnavljamo u pravilnim vremenskim razmacima, što najčešće nije slučaj. Stoga je možda korisnije objašnjenje da nijedan SPF nije u mogućnosti da odbije 100% zračenja, te da veći SPF faktor ne pruža direktno veću zaštitu od manjeg faktora, nego da propušta manju količinu zraka. Tako, na primer, SPF 50 propušta 2% zračenja, SPF 30 propušta 3% zraka, dok se za efikasnost bilo kog stepena zaštite podrazumeva da se proizvod redovno obnavlja kako bi pružio obećanu zaštitu.

Sastav SPF proizvoda: mineralni ili hemijski

Najveći broj SPF proizvoda štiti samo od UVB zraka, i zato je prva stvar na koju bi trebalo obratiti pažnju – spektar zračenja od kojih štiti određeni proizvod. Idealan odabir podrazumeva i zaštitu od UVA zraka. Stepen zaštite od UVA zraka, koji najčešće nije istaknut na proizvodu, iznosi otprilike jednu trećinu stepena zaštite od UVB zraka, odnosno trećinu broja istaknutog na ambalaži. Sastav SPF krema i drugih proizvoda takav je da kreira zaštitnu barijeru na koži koja, u zavisnosti od toga koji filteri ulaze njegov sastav, apsorbuje, reflektuje ili rasipa UV zrake pre nego što stignu do kože. Hemijski i fizički sastojci SPF proizvoda UV zrake pretvaraju u toplotu, koja se potom oslobađa sa površine kože i zbog toga adekvatno zaštićena koža prolazi bez opekotina.

Ukoliko SPF proizvod sadrži mineralni sastav, osnovna njegova karakteristika je da reflektuje, odnosno odbija sunčeve zrake. Ovi proizvodi najčešće nose epitet prirodnih jer su bazirani na različitim mineralima (npr. cink oksid ili titanijum dioksid), dok se još nazivaju i fizičkom zaštitom zbog svojstva da stoje na koži (ne upijaju se) i na taj način odbijaju zrake. Ipak, mineralni filteri su manje zastupljeni u proizvodima jer je njihova formulacija manje komforna za kožu. To znači da mineralni SPF proizvodi ostavljaju utisak težine na licu i telu, a veoma često i trag na koži, što je naročito nezgodno ako je reč o proizvodima za lice. Ipak, dejstvo mineralnih filtera je dugotrajnije i pruža instant zaštitu, počevši od momenta nanošenja, pod uslovom da ne dolazimo u kontakt sa vodom i da se ne znojimo.

Hemijski filteri u SPF proizvodima su najzastupljeniji filteri i osnovna prednost jeste lakša, nežnija tekstura samog proizvoda, zbog čega se lakše upijaju, a često predstavljaju i odličnu podlogu za šminku kada se nanesu na lice. Razlika u mehanizmu kojim deluje protiv UV zraka, u odnosu na mineralne filtere, jeste u tome što hemijski filteri upijaju, odnosno apsorbuju sunčeve zrake, dok hemijska zaštita ulazi u kožu. Ovaj tip zaštite je, za razliku od mineralnih filtera, otporan na vodu i znoj i zbog toga se na ovakvim SPF proizvodima često ističe ovo svojstvo. Glavni nedostatak hemijskih filtera u odnosu na mineralne, jeste u tome što mogu izazvati iritacije, dok je u slučaju mineralnih – prirodnih filtera, ova mogućnost svedena na minimum.

Međutim, postoje i oni proizvodi koji kombinuju ova dva oblika zaštite, pa tako pojedine kreme imaju moć i da upijaju i da odbijaju sunčeve zrake, a ovakvi filteri nazivaju se mikronizovanim. Njihov sastav čine hemijski sastojci za zaštitu od sunca, ali imaju i svojstva odbijanja zrakova.

Kako da odaberete odgovarajući proizvod?

Mineralne kreme za zaštitu od sunca odgovaraće osetljivijim tipovima i stanjima kože. S obzirom na to da često ostavljaju trag na koži, sada ih možemo pronaći u toniranim varijantama čime se umanjuje ovaj nedostatak. U ovim kremama nalaze se neorganski sastojci za zaštitu i zbog moći da odbijaju zrake, mineralnim SPF proizvodima ne treba pola sata da bi iskazale puno dejstvo, a takođe zahvaljujući ovakvom mehanizmu delovanja, nije potrebno toliko redovno i često nanošenje kao u slučaju hemijskih krema. Zbog protivupalnog dejstva materija kao što je cink oksid koji ulazi u sastav mineralnih SPF krema, manja je verovatnoća da će se na vašoj koži pojaviti neke iritacije. Nedostaci mineralnog sastava su, kao što smo već napomenuli, težina koju ostavlja na koži, a osim toga ovi sastojci se dugo zadržavaju u životnoj okolini. Za najbolji efekat potrebno je naneti veću količinu mineralnog SPF-a što dodatno otežava posao.

U pogledu hemijskih krema, potrebno im je malo vremena da bi počele da deluju, tako da je preporuka nanositi ih otprilike 15 do 30 minuta kako bi počele da deluju. U njihov sastav ulaze oksibenzon, avobenzon, oktinoksat, homosalat, i drugi sastojci koji pored zaštite kože omogućuju hidratantnost ovih proizvoda, te lakoću nanošenja. Međutim, ovi proizvodi nisu fotostabilni što znači da je potrebno obnavljati ih češće nego one sa mineralnim sastavom. S druge strane, hemijski SPF proizvodi dolaze u toliko različitih formi, prilagođeni različitim tipovima kože, što ih čini pogodnim za nanošenje u raznim svakodnevnim situacijama, pa čak i preko dnevne šminke.

I da ne zaboravimo…

Za kojigod proizvod da se odlučite, važno je imati na umu da se mora obnavljati s vremena na vreme tokom dana. Glavna prepreka obnavljanju SPF-a je, naravno, šminka – međutim, i za ovo postoji rešenje. Bilo da su u vidu spreja ili matirajućeg pudera u prahu, ovi proizvodi neće pokvariti vašu šminku, dok ćete svom licu pružiti neophodnu zaštitu. Lako ćete ih poneti sa sobom u tašni, tako da nema izgovora za zapostavljanje i ovog dela rutine.

Primena lasera u antiejdž tretmanima

0

Antiejdž medicina i nega tokom svoje ekspanzije, koja je i dalje u jeku, pronašle su brojne metode za postizanje podmlađene kože. Među njima se posebno ističu laserski tretmani koji imaju višestruki efekat, te u zavisnosti od indikacija i od same vrste lasera, odnosno svetlosti koju emituje, možemo očekivati rešenja za brojne probleme na koži. Kada govorimo o licu i o svim potencijalnim manjkavostima koje se javljaju kako u pubertetu, tako i mnogo kasnije, uviđamo da laser može biti od krucijalne pomoći za širok spektar problema – od akni do opuštenosti kože. S tim u vezi, primena lasera za podmlađivanje lica pruža niz mogućnosti koje su usmerene na podsticanje određenih procesa unutar kože i na korigovanje površinskih nepravilnosti, čiji rezultat su obnovljena koža i popularni lifting lica.

Uklanjanje hiperpigmentacija

Pojava hiperpigmentacija, odnosno fleka na licu, dekolteu, rukama i šakama, koje su nekoliko nijansi tamnije od boje kože, može biti karakteristična za različite životne dobi, ali svakako predstavlja i jedan od znakova starenja. Ova pojava posledica je prekomerne produkcije našeg prirodnog pigmenta melanina, a najčešći uzročnici su prekomerno izlaganje suncu, hormonski status, starosna dob, genetski faktori i mehanička oštećenja kože. Laseri su pokazali visoku efikasnost u uklanjanju hiperpigmentacija, zahvaljujući mogućnosti da precizno usmere svetlost na određeni deo lica ili tela zahvaćen tamnim flekama, ne oštećujući okolno tkivo. Mehanizam kojim laserska svetlost i toplota deluju na hiperpigmentacije podrazumeva njihovo usmeravanje na zahvaćeno područje, nakon čega pigment selektivno apsorbuje svetlost, zagreva se i razlaže na manje celine, što znači da se na prirodan način povlači iz kože. Rezultat je smanjena vidljivost fleka na površini kože, uz istovremenu regeneraciju i unutrašnji podsticaj proizvodnje kolagena. Za potpun rezultat potrebno je ponavljanje procedure, uglavnom od tri do pet puta, što zavisi od tipa lasera koji se koristi, ali i od individualnog stepena hiperpigmentacija i karakteristika kože.

Ublažavanje finih linija i bora i zatezanje kože

Neelastičnost, opuštanje i pojačana suvoća kože lica prirodni su znakovi gubitka kolagena u organizmu, a kao nezaobilazne pojave javljaju se fine linije i bore, koje su posledica kako starenja, tako i mimičkih pokreta. Upotreba lasera u procedurama namenjenim zatezanju kože lica (ali i vrata i dekoltea) aktuelna je zbog mogućnosti laserske svetlosti da podstakne produkciju novog kolagena i elastina, te da stvori nove kolagene mreže unutar kože, što za rezultat ima njeno zatezanje i vizuelno podizanje lica. Laseri koji se koriste za ovu vrstu tretmana kombinuju zrake koji deluju i na površinski, i na srednji i duboki sloj kože, što je veoma važno u slučaju postizanja željenih rezultata, odnosno liftinga lica. Naime, laser koji deluje na nekoliko nivoa kože istovremeno pokazuje efikasnost pri stimulaciji kolagena, naročito u predelima obraza, kontura lica i nazolabijalnih bora, potom zraci zagrevaju epidermis i dermis, gde takođe stimuliše kolagen i elastin, a potom se dejstvo prenosti na dublje slojeve, gde osim kolagena i elastina, laser produkuje faktore rasta, odnosno stvaranje novih ćelija. Ovu proceduru moguće je kombinovati sa laserskim pilingom koji uklanja površinske slojeve kože i dopunjuje prethodno postignute efekte. U ovom slučaju biće dovoljno da tretman primenjujete 2-3 puta godišnje, a prednost procedure je u tome što se može raditi u bilo koje doba godine (osim pilinga koji se izbegava u letnjem periodu).

Uklanjanje mehaničkih oštećenja

Ožiljci na licu bilo da potiču od akni ili od povreda vremenom mogu dobijati različitu strukturu i boju, a njihovo uklanjanje zahteva upornost i kontinuitet – naročito ako ove pojave nisu tretirane blagovremeno. Lasersko uklanjanje ovakvih oštećenja pravi je izbor za sve one koji, i nakon niza drugih tretmana, nisu u poptunosti zadovoljni postignutim. U ovu svrhu, u zavisnosti od vrste lasera koji se koristi tokom procedure, primenjuje se površinsko uklanjanje sloja kože ili, pak, dubinsko uklanjanje ožiljaka. Naime, određeni laseri rešavaju problem ožiljaka delujući najpre na površinski sloj kože, a potom na dublje slojeve (dermis) gde stvaraju novi kolagen; dok drugi tip lasera rešava problem dubinski, odnosno podstiče zarastanje rana unutar kože, regenerešući i popravljajući oštećeno tkivo iznutra. Ovaj efekat postiže se stvaranjem mikrokanala u oblasti ožiljnog tkiva, koji vode u dublje slojeve kože, a zraci lasera precizno deluju samo u targetiranom  predelu, ne oštećujući okolno tkivo. Rezultat je, u oba slučaja, transformacija ožiljnog tkiva u zdravo tkivo, koje je manje upadljivo od ožiljnog, a ponavljanjem tretmana u optimalnim razmacima mogu se postići zadivljujući rezultati. Najveća prednost ovakvog uklanjanja oštećenja na koži, jeste dugoročnost – na ovaj način obnovljeno tkivo predstavlja trajan boljitak za osobu, a kako se radi o potpuno neinvazivnom tretmanu, nema straha od nuspojava niti od pogoršanja postojećeg stanja.

Uklanjanje kapilara i crvenila

Pojava proširenih kapilara koji postaju vidljivi na licu mogu biti posledica niza faktora, a jedan od čestih su i hormonske promene kod žena, pa se tako tokom trudnoće ili u periodu menopauze mogu očekivati ovakve promene. Crveni kapilari koji zahvataju određene regije lica estetski mogu biti veoma neprijatna pojava, no uspešno se saniraju putem laserskih zraka koji u ovom slučaju imaju i terapeutsko dejstvo. Laseri koji se primenjuju u ovim slučajevima imaju moć da efikasno apsorbuju hemoglobin iz proširenih krvnih sudova na licu, što dovodi do zatvaranja malih krvnih sudova te do njihovog povlačenja, što znači da nestaju i oni vidljivi kapilari na licu. Prošireni kapilari, pre nego što ostave vidljiv trag u vidu tanke paukove mreže na površini kože, mogu dati određene znakove koji ukazuju na ovaj problem – ukoliko se lako zacrvenite prilikom nagle promene temperature (iz hladnog u toplo) ili ukoliko emotivne reakcije lako izazivaju crvenilo na vašem licu, to može biti jedan od simptoma proširenih kapilara, a dalje i indikacija za tretman laserom uprkos tome što nema konstantnih simptoma kao što je slučaj s vidljivim kapilarima. S tim u vezi, trebalo bi istaći da laser podsticanjem produkcije kolagena istovremeno jača zidove krvnih sudova i povećava njihovu elastičnost, dok se istovremeno popravlja kvalitet površinskog sloja kože pa se mogućnost pojave novih kapilara gotovo izostavlja.

Prednosti laserskog podmlađivanja

S obzirom na to da se radi o neinvazivnom, nehirurškom obliku podmlađivanja, laseri predstavljaju bezbedan način da uklonite nepravilnosti na koži i vratite svom licu stari sjaj. U odnosu na manje invazivne, injektibilne metode, laser takođe pokazuje manje nuspojava i komplikacija te još kraći period oporavka, pa i izostanak istog. Osnovna prednost lasera jeste precizno i dubinsko delovanje zraka, što znači da ciljano deluje na željenu regiju, a postignuti rezultati su, zahvaljujući ovakvom dejstvu, ireverzibilni i deluju na duže staze. Iako je poželjno reagovati na vreme, već pri prvim znakovima starenja i neželjenih pojava, lasersko podmlađivanje može biti efikasno i kod starijih osoba s obzirom na mogućnost prilagođavanja različitim potrebama i tipovima kože.

10 saveta za kvalitetniji san

0

Prema nekim istraživanjima, kvalitetan san, u optimalnom trajanju od sedam do devet sati za odrasle osobe, ima jednako značajnu ulogu za opšte stanje i zdravlje organizma kao i zdrava, izbalansirana ishrana i fizička aktivnost. Manjak sna, pa čak i nesanicu, iskusi većina populacije makar jedanput u životu, u kraćim ili dužim vremenskim periodima, a ovaj nedostatak može uticati na nakupljanje kilograma, umanjenu produktivnost, loše raspoloženje i njegov poremećaj poput depresije, pa čak i na nastanak nekih bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tipa 2 i druga. Za poboljšanje kvaliteta sna mogu se primenjivati različite metode – od suplementacije do meditativnih tehnika i fizičkih aktivnosti, zato ukoliko imate problem sa manjkom sna ili je san sam po sebi nekvalitetan i isprekidan, poželjno je da ustalite svoju rutinu i posvetite se ovom problemu na vreme.

 

1 Izbegavajte kasnu večeru

Ustaljeno je mišljenje da se na spavanje ne može ići praznog stomaka – a upravo kasna večera može da ima kontraefekat na kvalitet sna. Takođe, i vrsta hrane koja se konzumira uveče može da bude okidač za problem sa spavanjem, tako da je za poslednji obrok u danu najbolje da bude nešto lganiji od prethodnih i da se ne konzumira manje od četiri-pet sati pred odlazak u krevet.

2 Odredite tačnu satnicu za odlazak na spavanje, ali i za buđenje

Uspostavljanje ovog rituala može stvoriti rutinu koja će pomoći u održavanju kvalitetnog sna, i ne samo to – prema nekim istraživanjima, ukoliko se tokom nekoliko nedelja u slično ili isto vreme praktikuju odlazak na spavanje i buđenje, vrlo je verovatno da vam budilnik više neće biti potreban i da ćete ujutru biti odmorniji.

3 Melatonin

Melatonin je hormon spavanja koji luči pinealna žlezda (epifiza), a široko je rasprostranjen i u suplementima koji se preporučuju kod poremećaja sna. Savetuje se konzumiranje melatonina uglavnom oko sat vremena pre odlaska na spavanje, u preporučenoj dnevnoj dozi od 1 do 5 mg. Pokazalo se da ovakva suplementacija deluje tako što osoba brže zaspi i ima kvalitetniji i duži san.

4 Valerijana

Čaj ili biljne kapi valerijane imaju blagotvorno dejstvo kada je reč o poboljšanju sna, opuštanju i ublažavanju stresa. Kontinuirana primena valerijane u nekom od dostupnih oblika, dokazano deluje na boljitak spavanja, a kod osoba sa ozbiljnijim poremećajem sna biće potrebno dve do četiri nedelje redovnog uzimanja kako bi pokazala svoj pun potencijal.

5 Izbegavajte alkohol

Možda suprotno uvreženom mišljenju da će vas čašica pića opustiti pred spavanje, alkohol zapravo loše utiče na san i hormone, izazivajući simptome apneje, hrkanje i druge pojave. Osim toga, alkohol remeti noćnu proizvodnju melatonina, što automatski remeti uobičajeni san.

6 Izbegavajte kasne treninge

Fizička aktivnost i te kako može doprineti kvalitetnom spavanju, međutim, kasni treninzi povećavaju budnost i nivo hormona adrenalina i epinefrina. Sa druge strane, vežbanje ili bilo koji drugi oblik fizičke aktivnosti koji se praktikuje u optimalno vreme ne samo da neće negativno uticati na spavanje, nego dokazano imaju prednosti za kvalitet sna, te fizički aktivnijim osobama treba manje vremena da utonu u san.

7 Uvedite opuštajući ritual pred spavanje

Bilo da je u pitanju primena određene tehnike disanja, meditacija, kupka, slušanje muzike ili čitanje – dobro je uspostaviti rutinu pre odlaska u krevet, koja će biti odlična priprema za san, ali i koju će vaše telo i um prihvatiti kao deo spavanja i kao deo uobičajenog noćnog ritma koji direktno utiče na miran san.

8 Ostavite telefon

Za neke sigurno zvuči nemoguće – ali odlaganje telefona i izostanak besomučnog skrolovanja po društvenim mrežama zaista mogu pomoći boljem spavanju. O količini informacija koju primi ljudski mozak i njihovom uticaju na svakodnevno ponašanje pisane su nebrojene studije, a ako uzmemo u obzir da i pred spavanje često budemo izbombardovani nepotrebnim vestima, lako se da zaključiti da je zaista potrebno samo ostaviti telefon u drugoj prostoriji.

9 Promenite dušek ili jastuk                                                                                            

Bolovi u vratu i leđima koje uzrokuju neudoban dušek ili neadekvatan jastuk mogu uticati na poremećaj sna i na „umorno” buđenje, kada nam se čini da tokom cele noći kao da nismo ni spavali. Udoban jastuk i kvalitetan dušek i te kako mogu doprineti dužini i kvalitetu sna, tako da je poželjno da se potrudite da za sebe pronađete onaj pravi.

10 Izluftirajte sobu i podesite optimalnu temperaturu

Spavanje na visokim temperaturama nekada može biti nemoguća misija, pa je zato podešavanje optimalne temperature vazduha tokom noći jako bitan faktor koji može uticati na (ne)mogućnost padanja u san, a onda i na njegovu dužinu i kvalitet.

Blago u bočici: prednosti korišćenja termalne vode za negu kože

0

Jedan od onih beauty proizvoda o kojima često slušamo, ali nismo u potpunosti sigurni zašto nam je potreban, svakako je i termalna voda koja se nalazi u redovima velikih dermokozmetičkih kuća i odlikuje se nižom cenom u odnosu na druge proizvode iz njihovih linija. Toplo vreme pred nama je pravi trenutak da se upoznamo sa svim benefitima ovih proizvoda i da ih uvrstimo u svoju rutinu, kako kućnu, tako i onu van kuće.

Poreklo?

Kako joj samo ime kaže, termalna voda dolazi iz lekovitih izvora, što znači da je obogaćena sastojcima kojih nema u vodi koju svakodnevno koristimo za piće i higijenu. Termalni izvori odlikuju se vodom koja je za najmanje 8,3 Celzijusa toplija od okolne temperature vazduha, a pored toga prelazi put iz velikih dubina do površine zemlje, te usput prima u sebe najrazličitije minerale, što je čini blagotvornom za organizam. U zavisnosti od toga iz kojeg izvora potiču, razlikuje se i sastav termalnih voda, ali su svakako najčešće u pitanju minerali i oligoelementi. Voda ovakvog porekla je bakteriološki čista, te hipoalergena, tako da je pogodna za najrazličitije načine upotrebe.

Za šta se koristi?

Kada se govori o upotrebi termalne vode, najpopularnija je kao prva pomoć za osvežavanje lica jer pruža instant hidrataciju, kao i zaštitu od negativnih uticaja iz spoljašnje sredine. S tim u vezi, veoma je aktuelno korišćenje termalnih voda u kozmetologiji, gde se potencira kako njeno samostalno korišćenje, tako i ono u vidu dodatka različitim proizvodima poput krema, maski i seruma. Međutim, s obzirom na protivupalno dejstvo, može se koristiti i kao umirujuće sredstvo nakon brijanja na pojedinim delovima tela, ali i za negovanje rana, posekotina, osipa, opekotina, ujeda, reakcija na tretmane i drugih neprijatnih pojava na koži. Zahvaljujući solima i mineralima koje sadrži, može se koristiti bez bojazni od negativnih reakcija.

Kada krenu vreli dani, toliko puta nam zatreba brzinsko osveženje dok stojimo na vrelom asfaltu ili čak ležimo na plaži – a termalna voda istog momenta donosi lagano olakšanje od vrućina. Pritom, uopšte ne morate brinuti zbog količine i učestalosti nanošenja, što termalnu vodu izdvaja kao jedan od retkih proizvoda sa kojima ne možete preterati tokom dana.

Kao jedan od koraka nege u dnevnoj rutini, termalna voda može se koristiti nakon čišćenja lica, kao baza za sve druge postupke koji slede. U tom slučaju, dobićete hidriranu kožu u roku od samo nekoliko trenutaka i pripremiti je za naredne proizvode, što termalnu vodu čini bliskom toniku za lice čija uloga je upravo da pripremi kožu za dalju negu. S obzirom na to da ima drugačija hemijska svojstva od vode koju svakodnevno koristimo, termalna voda u dodiru s kožom lica neutrališe tzv. tvrdoću vode, pa i sve loše uticaje koji mogu biti njena posledica. A, ako ste mislili da se ovakav proizvod ne može nanositi ukoliko ste našminkani– upravo je obrnuto jer zbog soli i minerala koje sadrži daje glow efekat vašoj koži, dok sa druge strane, s obzirom na to da sporije isparava, može poslužiti i za setovanje šminke, kako bi se duže zadržala na licu. Ukoliko ste skeptični prema ovakvoj primeni koja sledi nakon šminkanja, možete isprobati i nešto drugačiji metod – a to je da termalnom vodom naprskate sunđer kojim nanosite puder ili neku drugu podlogu na lice. Efekat će biti vidljiv odmah, a vi ste dobili savršenu podlogu i prajmer za šminku.

Za one sa osetljivom kožom, pak, ovaj proizvod je pravi spas. Alergijske reakcije (npr. na sunce) i slični osipi na koži, svrab nakon ujeda insekata, opekotine, iritacije nakon brijanja i depilacije, ali i neke ozbiljnije tegobe izazvane različitim stanjima kože, mogu biti uspešno tretirani termalnom vodom koja pruža trenutno olakšanje i ima lekoviti efekat. Osim toga, iritacije koje dolaze kao posledica znojenja usled povišenih temperatura ili nakon treninga uspešno mogu biti sanirane korišćenjem termalne vode čim se osete prvi njihovi znakovi, kao što su svrab ili peckanje.  Zahvaljujući umirujućim dejstvima, ovaj proizvod je u pravom smislu prva pomoć u navedenim situacijama.

SOS u vašoj tašni

Termalne vode dolaze mahom u spreju i u različitim mililitražama, zbog čega su veoma praktične za korišćenje i mogu stati u svaku tašnu. Sve što je potrebno, jeste da naprskate termalnu vodu na određeni deo tela, nakon čega će je koža brzo upiti. Nije potrebno ispirati je, no ukoliko se dogodi da osetite da ste naneli previše proizvoda, možete višak ukloniti maramicom ili tuferom.

Kome je namenjena?

Termalna voda pogoduje svim tipovima kože, i muškarcima, i ženama. Glavni adut ovih proizvoda je u širokim mogućnostima primene, pa i u onim slučajevima u kojima nije preporučljivo koristiti bilo kakve proizvode, što se dešava neposredno nakon agresivnijih kozmetičkih tretmana. Pored toga, oni koji muku muče sa suvoćom i perutanjem lica, bilo da je uzrokovana toplotom, hladnim ili suvim vazduhom, ili nekim drugim faktorom, ceniće ovaj proizvod zbog instant dejstva, ali i hidrirajućeg efekta na duže staze.

Kako da odaberete pravi proizvod?

Termalne vode, kao što smo već napomenuli, imaju manje-više sličan sastav i dejstvo, tako da je jedino važno da se odlučite za proveren, dermatološki testiran proizvod, odnosno za onaj koji dolazi iz redova dermokozmetičkih kuća za koje znamo da nas nikad neće izneveriti u pogledu kvaliteta. Neke od najpopularnijih termalnih voda nalaze se u ambalažama Uriage, Avene, Vichy, La Roche Posay linija, a kao i mnogi drugi njihovi proizvodi, slobodno mogu biti korišćeni i za potrebe dece i novorođenčadi, dok su potpuno bezbedni i za trudnice i dojilje. Termalna voda zapravo čini bazu većine proizvoda iz linija pomenutih brendova, pa vidimo da ima multifunkcionalno negujuće dejsvo koje se odlično uklapa sa aktivnim sastojcima namenjenim za targetiranje najrazličitijih problema na koži.

Značaj kolagena za kardiovaskularno zdravlje

0

Suplementi na bazi kolagena, te čist kolagen u prahu, u kapsulama, i razni drugi oblici ovog prirodnog elementa našeg tela popularniji su nego ikad. Težnja za mladolikošću nametnula je i ovaj trend, koji je jedan od retkih koji zaista ima višestruke benefite ne samo po pitanju kvaliteta kože, kose i noktiju, nego i na čitavo zdravlje. Uloga kolagena dobro nam je poznata kada je  reč o kvalitetu kostiju i hrskavica, no ono što se ne ističe toliko često, jeste njegov značaj za kardiovaskularno zdravlje, pravilan rad srca i elastičnost krvnih sudova. Kako su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok smrti u svetu, pri čemu istraživanja govore da je situacija u našoj zemlji po tom pitanju alarmantna, trebalo bi imati na umu da kolagen može biti odlična prevencija za različite bolesti krvnih sudova i srca.

Tipovi kolagena u organizmu

U telu postoji čak 16 tipova kolagena od kojih većina ima različitu strukturu i ulogu u organizmu. Izdvajaju se tri najvažnija tipa – tip I koji je najefikasniji i najzastupljeniji (čini oko 90% ukupnog kolagena u organizmu) i zadužen je za elastičnost i jedrinu kože, sjaj kose, čvrstinu kostiju, jačinu mišića; tip II takođe zadužen za koštano-zglobni sistem i tip III koji je najrelevantniji za zdravlje srca i krvnih sudova te preventivno deluje kada je u pitanju njihovo pucanje i gubitak elastičnosti. Jedan od pokazatelja da je organizam u deficitu sa kolagenom, jeste i loša cirkulacija koja je direktno povezana sa funkcijom srca i krvnih sudova.

Kako kolagen utiče na zdravlje srca i krvnih sudova

Kao najzastupljeniji protein u našem telu, vlaknaste strukture, kolagen daje čvrstoću i elastičnost tkivima. Vremenom, nivo kolagena u telu opada, što rezultira brojnim problemima kako u organizmu, tako i na površini kože. Gubitak kolagena se odražava i na krvne sudove i na srce, i zbog toga je nadoknađivanje nivoa kolagena veoma važno, naročito ukoliko postoje predispozicije ili prvi simptomi za neko od kardiovaskularnih oboljenja. Kolagen najpre utiče na strukturu krvnih sudova i to tako što čini jednu od ključnih komponenti njihovih zidova. Arterije i vene, kao glavni provodnici krvi, sa gubitkom kolagena i nakupljanjem masnih naslaga oko sebe, gube elastičnost, stvrdnjavaju se i time uzrokuju različite bolesti – od povišenog krvnog pritiska i ateroskleroze do moždanog udara.

Struktura krvnih sudova

Elastičnost krvnih sudova veoma je bitna za održavanje optimalnog krvnog pritiska i regularnog protoka krvi. Vremenom, kako nivo kolagena u organizmu opada, tako dolazi i do gubitka elastičnosti vena i arterija, čime se povećava rizik od nastanka hipertenzije i drugih oboljenja. Studije su pokazale da suplementacija kolagena može poboljšati elastičnost arterija, pogotovo kod zdravih starijih osoba.

Ateroskleroza

Ova bolest krvnih sudova karakteristična je po zadebljanjima na neelastičnim krvnim sudovima, koji se nazivaju plakovima, a koje uzrokuje nakupljanje masti i drugih supstanci oko krvnih sudova. Nakupljanje plakova dovodi do sužavanja arterija čime se usporava, ili čak potpuno zaustavlja protok krvi, što može dovesti do fatalnih ishoda. S tim u vezi, nedostatak kolagena može doprineti stvaranju mikropukotina u krvnim sudovima, koje dalje pospešuju stvaranje ovih plakova.  Dokazano je da kolagen utiče na povećanje HDL ili takozvanog dobrog holesterola u organizmu, dok se automatski umanjuje nivo LDL, odnosno lošeg holesterola, što automatski smanjuje rizik za razvoj ateroskleroze, ali i drugih srčanih oboljenja,

Oporavak i regeneracija krvnih sudova

Kolagen je zadužen za regeneraciju i reparaciju tkiva nakon oštećenja, pa se isto odnosi i na mikrooštećenja krvnih sudova koja su uzrokovana visokim krvnim pritiskom ili nekim drugim faktorima rizika.

Kolagen kao antioksidans

Zaštita ćelija krvnih sudova od oksidativnog stresa, koji se definiše kao nemogućnost tela da se izbori sa slobodnim radikalima, odnosno da ih eliminiše, između ostalog zavisi i od nivoa kolagena. Oksidativni stres podrazumeva da slobodni radikali, kao nestabilni molekuli velike reaktivnosti stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelije, kao što su proteini, lipidi i drugi, i tako dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih problema, odnosno poremećaja. Upravo ovaj proces može biti jedan od okidača kardiovaskularnih bolesti, dok kolagen u tom smislu ima antioksidativno dejstvo jer štiti ćelije krvnih sudova od ovakvih reakcija.

Koji oblik suplementacije odabrati?

Na tržištu je danas dostupan veliki broj suplemenata kolagena, a o njihovoj efikasnosti se konstantno vode polemike. Naime, različiti oblici, odnosno forme samog suplementa tj. proizvoda, u neku ruku određuju i njegovu efikasnost – kako zbog količine kolagena koji sadrži, tako i zbog samog sastava. Možemo ga pronaći u vidu tableta i kapsula, praška, tečnosti ili kao riblji i goveđi kolagen u ovim formama. U skladu sa navedenim tipovima kolagena i njihovim ulogama i karakteristikama trebalo bi odabrati i pravi suplement. Kako je za kardiovaskularno zdravlje važan optimalan nivo kolagena tipa III, tako bi trebalo obratiti pažnju na goveđi kolagen koji ga sadrži. Goveđi kolagen mahom je izgrađen od kolagena tipa I i III i zbog toga se preporučuje kod osoba čiji je cilj prevencija bolesti kardiovaskularnog sistema. Goveđi želatin može se naći u svim navedenim oblicima suplementacije, ali i u hrani koju najviše volimo – poput supe od kostiju. U slučaju da ste odlučni da započnete sa korišćenjem suplementacije, naići ćete na „čist” kolagen koji nije kombinovan sa vitaminom C i sličnim sastojcima koji mu se često dodaju, dok sa druge strane postoji mnogo kombinacija kolagena i drugih sastojaka koji obećavaju višestruke benefite. Ono što je svakako pouzdan pokazatelj efikasnosti proizvoda jeste sama količina, odnosno procenat kolagena u proizvodu. Kod osoba koje imaju istoriju bolesti kamena u bubregu, bilo bi dobro da pažljivo uvode suplementaciju kolagena kao naviku, sa ne više od 5 do 6 grama na dnevnom nivou.

Iako postoje oprečna mišljenja…

…o samom dejstvu kolagenih suplemenata, različita istraživanja ipak govore u njegovu korist. Uostalom, već nakon mesec dana konzumiranja trebalo bi da se primete prvi znaci, odnosno benefiti suplementacije – makar u vidu rasta kose i noktiju, ali i pozitivnog dejstva na pojedina kožna oboljenja, koji se pokazuju kao prvi vesnici dejstva.

Zašto nam je potreban niacinamid?

0

Jedan od sastojaka kozmetičkih proizvoda koji je okupirao svu pažnju skincare zaljubljenika svakako je niacinamid, a za razliku od brojnih prolaznih trendova, čini se da ovaj neće izgubiti na aktuelnosti tako lako. I to sa razlogom. Pogodan za sve tipove kože – od masne do suve – ovaj multitasker među aktivnim sastojcima rešava različite probleme, naročito na koži lica, a jedna od većih prednosti svih proizvoda sa niacinamidom jeste fotostabilnost, odnosno odsustvo reakcije na sunčevu svetlost. To znači samo jedno – možemo ih bez bojazni koristiti tokom toplih dana koji nam slede.

Šta je tačno niacinamid?

Reč je o jednoj od formi vitamina B3. Tačnije, vitamin B3 se sastoji od niacina i nikotinamida (niacinamida) i zato često dolazi do mešanja ovih termina. Razlika niacinamida u odnosu na niacin jeste u hemijskom sastavu i dejstvu na kožu. Niacinamid (nikotinamid) ima mnogo blaže i bezbednije dejstvo po kožu i zbog toga je toliko rasprostranjen u kozmetologiji. Ove forme vitamina B3 nalazimo i u različitim namirnicama (poput ribe, orašastih plodova, džigerice, pečuraka), gde imaju ulogu u pretvaranju hranljivih materija u energiju, obnavljanju kože, krvnih sudova i nerava, stvaranju crvenih krvnih zrnaca, stvaranju holesterola i masti, reparaciji DNK i mnoge druge. No, kao sastojak kozmetičkih proizvoda niacinamid doživeo je naročitu popularnost i takođe nailazi na široku primenu. Reč je o veoma stabilnom aktivnom sastojku, sa gotovo neutralnom pH vrednošću, bez kisele baze, što ga čini lako podnošljivim i za one najosetljivije tipove kože.

Kako deluje na kožu?

Najpre bi trebalo naglasiti da niacinamid rešava različite probleme na različitim tipovima kože i zato je jedan od retkih sastojaka koji se nalaze u proizvodima namenjenim i suvoj, i mešovitoj, i masnoj koži. Međutim, niacinamid je, očekivano, doživeo ekspanziju nakon dokazanih dejstava za zrelu kožu, pa se tako nalazi i u antiejdž serumima, kremama i maskama, doprinoseći ublažavanju nekoliko znakova starosti. No, krenimo redom.

Suva koža voleće niacinamid zbog mogućnosti zadržavanja vlage, te jačanja kožne barijere. S obzirom na moć izgradnje proteina u koži, niacinamid istovremeno gradi lipidni sloj na njenoj površini te deluje kao zaštita od stresora iz spoljašnje okoline – kao što su zagađenja, UV zračenje i slično. Zbog toga nailazimo na zaključke da je niacinamid zapravo idealan u borbi protiv dehidratacije, više nego kao uslov hidriranosti kože (kao što je, na primer, hijaluron), a što je i više nego dovoljan razlog da ga u rutinu uvrste svi koji se često pate sa suvom kožom uslovljenom vremenskim prilikama i drugim faktorima.

Zahvaljujući antibakterijskom i antiiflamatornom dejstvu, često nailazmo na niacinamid kao obavezan sastojak tretmana i proizvoda protiv akni. U prilog tome govori i oblik niacinamida za oralnu upotrebu koji se može koristiti u tretmanu inflamatornih kožnih stanja. Topikalnom primenom, ovaj aktiv umanjuje broj bakterija na koži, a time i mogućnost stvaranja upale i širenja bubuljica, dok istovremeno smanjuje pore i ublažava lučenje sebuma, balansirajući rad lojnih žlezda. Takođe, preporučljiv je i za umirivanje potkožnih bubuljica koje su često praćenje bolom i crvenilom kao simptomima upalnog procesa ispod površine kože.

Za one sa najosetlivijim tipovima i stanjima kože, niacinamid je pravo blago jer deluje veoma nežno dok efikasno sprečava crvenilo, umanjuje reaktivnost i sprečava iritacije koje dolaze kao rezultat senzitivne kože. Bilo da ste izazvali reakcije jakim tretmanima, neadekvatnim proizvodima za negu, ili, čak – hranom, niacinamid može delovati kao melem za ovakvu kožu. Jačajući njenu otpornost, odnosno barijeru, redovnim korišćenjem niacinamide koža polako postaje otpornija, zaglađenija i sa manje vidljivim simptomima iritacije. Pojedina istraživanja govore i o pozitivnom dejstvu niacinamida protiv psorijaze, gde je postignut zadivljujuć efekat već nakon tri meseca od tretmana niacinamidom.

Kada je reč o antiejdž dejstvu niacinamida, lako ćemo uvideti da proizvodi sa ovim aktivom mnogo obećavaju. Od ublažavanja bora do neutralisanja hiperpigmentacija – niacinamid se ispostavlja kao superheroj među aktivnim sastojcima antiejdžinga, no, njegova dejstva zaista jesu klinički dokazana. Osnovna uloga niacinamida u ovom kontekstu, pripada stimulaciji kolagena. Proizvodnjom novog kolagena u koži, odnosno povećanjem nivoa kolagena koji vremenom opada, dešavaju se i pozitivne promene na površini kože. To, naravno, ne znači da niacinamid može redukovati duboke bore, ali ono što je izvesno, jeste da umanjuje vidljivost finih linija, pa i nešto grubljih bora. Takođe, kako je barijera zrele kože u većoj ili manjoj meri narušena, svojstvo niacinamida da jača površinski sloj kože doprinosi i antiejdž efektu, a s tim u vezi sve ljubiteljke retinola naći će dobrog saveznika u ovom aktivnom sastojku jer se njegovim redovnim korišćenjem poboljšava i otpornost kože na sastojke kao što je ovaj. Dokazano je i to da korišćenje dvopostotnog niacinamida uspešno izbeljuje hiperpigmentacije, uz redovnu upotrebu, dok se za neutralisanje finih linija i bora moraju koristiti nešto veće koncentracije.

Kako se koristi?

Uzimajući u obzir da niacinamid nije rastvorljiv u ulju, odnosno da je rastvorljiv u vodi, preparati sa ovim aktivnim sastojkom bazirani su na vodi i dolaze u vidu različitih preparata – seruma i krema, pre svega. Kako se radi o veoma bezbednom sastojku, od kojeg se retko mogu očekivati nuspojave, odnosno prateće iritacije, ne moramo toliko brinuti o njegovoj koncentraciji u proizvodima, kao što je to slučaj sa većinom drugih aktivnih sastojaka. Uobičajeno je da se preporučuje petopostotni niacinamid ukoliko ste početnik u njegovoj primeni, ali se u slobodnoj prodaji mogu naći i duplo jače koncentracije. Ipak, u slučaju oboljenja gastrointestinalnog trakta, dijabetesa, ili oboljenja žučne kese – trebalo bi izbegavati najviše koncentracije i odlučiti se za one niže. U pogledu bezbednosti, niacinamidu u prilog ide i činjenica da ga neometano mogu koristiti i trudnice i dojilje, te da ovaj aktiv može zameniti retinoide i kiseline koje bi u periodima trudnoće i dojenja trebalo zaobilaziti u širokom luku.

U svoju rutinu niacinamid možete uvrstiti ujutru (odlična je zamena za vitamin C), ali slobodno i uveče – možda je ovo jedna od retkih prilika u kojoj možemo reći da proizvod neće naškoditi ukoliko se sa njim „pretera”. Možete ga koristiti u vidu seruma (što je svakako i najdelotvornije), kao i u vidu krema i maski za dodatnu negu. Postupak je, kao i sa svim drugim serumima isti – nakon podrobnog čišćenja lica i tonika, potrebno je naneti niacinamid na kožu lica, vrata i dekoltea.

Danas je na tržištu dostupan veoma veliki broj proizvoda sa niacinamidom koji dolaze kako iz redova drogerijskih brendova, tako i iz afirmisanih dermokozmetičkih kuća, tako da je na vama samo da krenete u potragu za svojim savršenim preparatom i novim saveznikom za negu kože u letnjim danima.

 

 

Hormonski disbalans kao uzročnik akni

0

Akne su jedan od najučestalijih dermatoloških problema koji pokazuju naročitu ekspanziju u poslednje vreme, kako kod mladih ljudi (pre svega tinejdžera), tako i kod odraslih. Upravo u periodu puberteta mogu se dogoditi prve naznake, te nastanak akni, koje su direktna posledica povišenog nivoa androgena, muškog polnog hormona kod oba pola, koji stimuliše lojne žlezde i time se povećava produkcija sebuma. Tada dolazi do mašćenja kože i težih komplikacija, kada se sebum udružuje sa odumrlim ćelijama na površini kože, začepljava folikul dlake, a kao rezultat javljaju se akne. O ovom problemu govori se mnogo više poslednjih godina, kako zbog sve lošije ishrane i načina života, tako i zbog širenja svesti o nezi kože, međutim, pre nego što se započne sa topikalnom terapijom trebalo bi ispitati jasne uzroke njihovog nastanka.

Šta ometa hormone?

Neprijatelji hormona mogu se pronaći svuda oko nas – brza hrana sa aditivima, ambalaže hrane, sredstva za higijenu i čišćenje prostora, „prirodne” namirnice (voće, povrće, meso, mleko) koje su zatrovane pesticidima, sve to je deo naše svakodnevice, a da o tome najčešće nemamo svest. Kada tome pridružimo i činjenicu da žene na mesečnom nivou prolaze kroz hormonske promene i kolebanja, koji su deo menstrualnog ciklusa, shvatamo da postoji mnogo toga što možda i svakodnevno remeti pravilan rad hormona. Poremećaj u njihovom funkcionisanju kod žena izaziva i niz drugih tegoba, uglavnom povezanih sa reproduktivnim zdravljem, dok su akne jedan od glavnih pokazatelja da se unutar organizma, na hormonskom nivou, nešto dešava.

Zbog toga su akne usko povezane sa policističnim jajnicima, trudnoćom, menopauzom (kada se opet javlja porast muških hormona, dok ženski estrogen opada) i sličnim problemima, koji se mahom ispostavljaju kao glavni okidač. Kod muškaraca, hormoni utiču na pojavu akni u tinejdžerskom dobu, a ukoliko se pojave u 30-im, 40-im i 50-im godinama uzroci nisu vezani za hormone, nego za faktore poput loše ishrane, neadekvatne nege, određenih terapija i slično.

Načini lečenja

Pre svega, akne se vode ne kao bolest, nego kao stanje kože. Lečenje akni bi zato moralo biti koncentrisano na lečenje pomenutih uzroka, zajedno sa spoljašnjim delovanjem na smanjenje sebuma, ljušćenje keratinskih čepova i saniranje upale. Dokle god postoje uzročnici koji ih mogu izazvati, dotle i akne mogu nastajati, bez obzira na to što su nekada ranije možda već bile izlečene. Terapija lečenja akni je dugotrajna i, u velikom broju slučajeva, veoma mukotrpna. S tim u vezi ne možemo, a da se ne osvrnemo na psihološke tegobe koje akne sa sobom nose te u većini slučajeva izrazito negativno deluju na samopouzdanje, kvalitet života i opšte raspoloženje. U želji da problem što pre bude rešen, ali i zbog učestalog svraba koje izazivaju akne, često se poseže za potpuno pogrešnim metodama njihovog lečenja i saniranja, pri čemu se mnogi teško obuzdavaju da ne „kopaju” lice, ne cede komedone i slično. Takođe, u slučaju aknozne kože jako je važno kakva kućna rutina nege se praktikuje, pa po tom pitanju moramo biti naročito obazrivi kako bi lečenje bilo u potpunosti efikasno.

Ono što je izvesno, to je da lečenje hormonskih akni zahteva sistemski, celovit pristup kako bi uzroci i simptomi bili otklonjeni i iznutra i spolja. Zato je najbolji izbor poseta endokrinologu, ginekologu i dermatologu. Endokrinološkim rezultatima trebalo bi da se utvrdi da li su akne uopšte hormonskog porekla te se u tom slučaju ispituju najpre polni hormoni i hormoni nadbubrežne žlezde koji su takođe značajan faktor nastanka akni. Takođe, može se ispostaviti i to da postoji hiperinsulinemija, koja je rezultat povišenog nivoa muških hormona, te je potrebno raditi na smanjenju, odnosno redukovanju nivoa insulina u organizmu. Dalje, ginekolog bi trebalo da utvrdi da li postoje problemi poput policističnih jajnika, koji su tesno povezani sa ovakvim ispoljavanjem. Na kraju, dermatolog mora preporučiti adekvatnu negu kože koja deluje na duže staze i koja nikako nije zanemarljiv faktor u lečenju hormonskih akni.

Ne tako retko, mogu biti prepisane kontraceptivne pilule kao veoma efikasan način lečenja hormonskih akni. Ovaj vid lečenja preporučuje se od strane lekara, međutim, efekat ovih lekova je uglavnom kratkoročan te se akne mogu javiti ponovo, nakon što je terapija završena. Naravno, kontraceptivne pilule preporučuju se samo kada je utvrđeno da postoji hormonski uzrok nastanka akni. U slučaju da dermatološke metode ne daju rezultata, što se može desiti kod težih oblika akni, moguće je da će žena biti upućena kod ginekologa. Ovaj vid terapije nije preporučljiv svima i najčešće dolazi kao krajnja opcija, nakon što su već isprobani i najagresivniji tretmani. Kontracepcija i akne mogu biti povezane uzročnikom kao što su policistični jajnici, te se ova terapija prepisuje zarad stabilizovanja ciklusa, što posledično dovodi i do balansiranja na površini kože.

Kućna nega aknozne kože

Sve češće se kao jedna od glavnih karakteristika kozmetičkih proizvoda raznih brendova ističe oznaka „nekomedogeno”, što verovatno govori o učestalosti pojave akni, ali i o rizicima koje veliki broj proizvoda može doneti koži sklonoj aknama. Ova oznaka predstavlja garanciju proizvođača da proizvod neće uzrokovati pojavu akni, te da ne sadrži neke od glavnih okidača, odnosno sulfate, parabene, alkohole i silikone. U komedogene sastojke, odnosno one koje bi trebalo da zaobilazimo u slučaju sklonosti aknama, spadaju još i natrijum-hlorid (so), kokosov buter i kokosovo ulje i ekstrakt crvenih algi. Dakle, to što je neki proizvod „prirodan” apsolutno ne znači da je nekomedogen i zbog toga bi se najpre trebalo konsultovati sa dermatologom po pitanju izbora kozmetike, a onda i pažljivo iščitati sastav i odabrati proveren brend.

U pogledu svakodnevne nege, i za aknozno stanje kože, kao i za bilo koje drugo, važi ultimativno pravilo temeljnog čišćenja kao jednog od najvažnijih koraka u dnevnoj, odnosno noćnoj rutini. Jednako važni su i drugi proizvodi, poput krema i seruma, no svi moraju biti adekvatno uklopljeni, iskombinovani i koncentrisani ne samo na uklanjanje akni, nego i na adekvatnu hidrataciju kože.  S tim u vezi, preporučljivi su proizvodi na bazi salicilne kiselne koja ima višestruko dejstvo na akne – prodire duboko u pore, čisti ih i sprečava zapušavanje, istovremeno regulišući lučenje sebuma, što balansira masnu kožu. Salicilna kiselina može se koristiti samostalno, tako što se nanosi otprilike dva ili tri puta nedeljno, ili svakodnevno u varijanti različitih proizvoda koji je sadrže u manjim i bezbednim koncentracijama. Ne bi trebalo da vas začudi ukoliko se tokom upotrebe salicilne kiseline i njenih proizvoda pojave nove nepravilnosti, odnosno nove bubuljice – to je očekivan proces jer upravo salicilna kiselina podstiče da akne u nastajanju izbiju na površinu, što je posledica ubrzane obnove ćelija. Najbolji rezultati korišćenja salicilne kiseline videće se oko tri meseca od početka ovakve rutine.

Takođe, dobro nam poznati i nikad aktuelniji retinoidi takođe deluju kao saveznik u borbi protiv akni zato što deluju na dubljim nivoima kože, a naročito su preporučljivi kao preventiva protiv ozbiljnijih tipova akni. Sa retinoidima, koje mnogi mešaju sa retinolom iako se radi o širem pojmu od retinola, mora se rukovati veoma pažljivo i uz savet stručnog lica jer u suprotnom može doći do ozbiljnijeg oštećenja barijere i stvaranja kontraefekta. Zbog toga, najmoćnije retionide ne možete pronaći u slobodnoj prodaji i daju se samo uz recept dermatologa ili drugog stručnog lica.

Još neki korisni, a veoma zastupljeni sastojci u kozmetičkim proizvodima protiv akni i niza drugih nepravilnosti na koži, jesu i benzoil-peroksid koji deluje antibakterijski, zatim azelaična kiselina koja nežno deluje protiv bakterija i upala, a pri čemu može ukloniti i hiperpigmentacije koje ostaju nakon akni, kao i niacinamid koji reguliše nivo sebuma, smanjuje pojavu akni i umanjuje proširene pore.

Svi ovi sastojci mogu se pronaći u različtim proizvodima za kućnu negu – od onih za čišćenje lica do seruma, a najbolji rezultati biće postignuti kombinacijom nekoliko efikasnih proizvoda o čemu najbolje može da vas posavetuje dermatolog.

Fasting: više od dijete

0

Trenutno jedna od najaktuelnijih tema među pobornicima zdravog života svakako je fasting, a ako vam ovaj termin i nije poznat, ono što se pod njime podrazumeva moguće da jeste. Model 16: 8, na kojem je zasnovan fasting podrazumeva osam sati dnevno tokom kojih je dozvoljeno jesti i 16 sati, uslovno rečeno, gladovanja. Termin koji se takođe koristi za ovaj način ishrane jeste i autofagija, pa često dolazi do pogrešne upotrebe termina, jer autofagija označava proces koji se u organizmu podstiče fastingom, ali koji se i sam prirodno odvija u našem organizmu u periodima kada ne unosimo hranu – odnosno tokom spavanja.

Da stvar bude zanimljivija, fasting su proslavile i brojne poznate ličnosti – među kojima i sportisti, proklamujući njegove benefite, a s obzirom na to da je leto na vratima, donosimo najvažnije činjenice o ovom režimu ishrane koji je za mnoge već postao način života, a koji osim gubitka kilograma pruža niz drugih benefita za organizam.

O čemu je reč?

Intermittent fasting, kako glasi pun naziv ove dijete, ili periodično gladovanje, zapravo nije novost u svetu medicine, ali popularnost joj raste od 2016. godine kada je japanski ćelijski biolog Yoshinori Ohsumi dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće mehanizma autofagije. Upravo se autofagija postiže ovakvim načinom ishrane, odnosno fastingom, a reč je o procesu tokom kojeg ćelije recikliraju i razgrađuju svoje komponente – što se ne može događati bilo kada tokom dana, nego samo onda kada je telo u stanju periodičnog gladovanja. Drugim rečima, organizam, s obzirom na to da tokom većeg dela dana ne dobija hranu, tokom fastinga počinje da stvara energiju koristeći masti i ugljene hidrate iz tela, što rezultira gubitkom kilograma, ali i nizom pozitivnih procesa unutar organizma. Pored modela 16:8, koji se najčešće primenjuje, postoje još i modeli 15:9, 14:10, kao i 12:12 koji se savetuje za održavanje postignutih rezultata. Pored toga, različiti oblici fastinga mogu podrazumevati i potpuno gladovanje u trajanju od 24 sata jednom ili dva puta nedeljno, kao i 5:2 model pri kojem se tokom dva dana konzumira samo oko 500-600 kalorija u danu. Kada se jednom utvrdi vremenski period u kojem se (ne) jede – na primer, unosite hranu od 10 do 18 časova, a prvi obrok nakon toga je narednog dana u 10 časova, tog rasporeda se morate i pridržavati tokom trajanja režima, bez pomeranja satnice na kraće periode.

Dakle, za razliku od drugih dijeta i planova ishrane koji se fokusiraju na to šta se jede, za fasting je najvažnije kada se jede. Obroci tokom ove dijete uglavnom ne podležu nikakvim restrikcijama – odnosno nije potrebno da se odreknete omiljene hrane, niti da brojite kalorije. Međutim, zamka fastinga upravo je u vremenskom ograničenju, zbog čega se događa da se tokom „dozvoljenih” osam sati prejedamo. Prosto, telesna težina se neće smanjiti ukoliko se prepustite duplim obrocima, dezertima i grickalicama. Jedan od ciljeva fastinga jeste i kalorijski deficit jer se podrazumeva da sa redukovanjem broja sati tokom kojih se može jesti, dolazi i manji kalorijski unos. Stoga, savetuje se da se osobe na fastingu hrane uobičajeno.

Tokom perioda gladovanja dozvoljen je, i poželjan, unos velikih količina vode, kao i nezaslađenog čaja ili kafe (bez mleka u restriktivnim satima) tokom celog dana.

U pogledu kontinuiteta fastinga, ukoliko se odlučite za model koji ne podrazumeva više od 12 sati gladovanja dnevno, nema vremenskih ograničenja i možete se hraniti prema ovom principu dokle god se osećate dobro.

Kako deluje?

Iako još uvek kontroverzna tema, fasting dokazano donosi mnogo benefita organizm i utiče na niz hormonskih i ćelijskih procesa. Proces autofagije koji je podstaknut ovim načinom ishrane, događa se praktično svake večeri dok spavamo, kada ne unosimo hranu u organizam. Tada ćelije počinju da jedu same sebe – u njima se nakuplja otpadni materijal, koji autofagijom postaje integrisan u membranu, potom isporučen u organelu za varenje, a onda i razgrađen. Ovaj razgrađeni materijal vraća se unutar ćelija sa novom namenom (poput reciklaže) – u slučaju preživelih ćelija koje prolaze ovaj proces, istrošeni delovi se recikliraju u nove delove, a ćelija dobija hranljive materije. Ova „procedura” zahteva minimum osam sati „gladovanja”, a najefikasnija je nakon što 12 sati nije uneta hrana u organizam.

Kao rezultat dolaze i hormonske promene, pa je tako hormon rasta u porastu – što utiče na izgradnju mišićne mase i gubitak kilograma. S druge strane, insulin opada, a to dovodi do povećanje potrošnje masnih zaliha u telu. Takođe, prema nekim istraživanjima fasting može izmeniti funkcije gena koji su povezani sa dugovečnošću i prevencijom bolesti. Naime, autofagija, kao prirodan proces, usporava starenjem – štaviše mogućnost obnavljanja ćelija koja je uslovljena autofagijom zapravo pokazuje realnu starost našeg organizma i zato bi je trebalo podsticati fastingom. Takođe, dokazana je relacija između autofagije i zdravlja organa, te prevencije različitih bolesti, među kojima su dijabetes, određeni tipovi malignih bolesti, neurodegenerativni poremećaji (Parkinsonova bolest, Alchajmer i druge), insulinska rezistencija, gojaznost i tako dalje. U ostale benefite spadaju postizanje crevne ravnoteže, odbrana od crevnih patogena i druge prednosti po sistem za varenje, pa tako i za želudac.

Prema nekim istraživanjima, fasting doprinosi i povećanoj produkciji moždane supstance BDNF (brain derived neurothopic factor), koja omogućava moždanim ćelijama da rastu i formirju neuronske veze, što predstavlja sposobnost mozga da se prilagođava i obnavlja pod uticajem spoljnih signala.

Nije za svakoga?

Fasting podrazumeva nekoliko ograničavajućih faktora, odnosno postoje slučajevi u kojima ga ne bi trebalo primenjivati, kao i oni koji zahtevaju savetovanje sa lekarom. Pre svega, deci ispod 18 godina starosti se ovaj režim ne preporučuje (uprkos eventualnom višku kilograma). Potom, osobe koje imaju nizak BMI (Body Mass Index – odnos između visine i težine), bilo da je reč o prirodnoj neuhranjenosti, ili poremećajima kao što su anoreksija, bulimija i slični, ne bi smele da se podvrgavaju ovom modelu ishrane. Takođe, kod osoba koje redovno uzimaju određenu terapiju, naročito ako je reč o dijabetesu tipa 1 i 2, srčanim bolesnicima, problemima sa jetrom i bubrezima, savetuje se da se najpre posavetuju sa lekarom.

Postoje i istraživanja koja ne idu u prilog primeni fastinga kod žena – jer je kod određenog broja ispitanih žena utvrđen izostanak menstruacije nastao tokom fastinga, kao i nastavak ciklusa nakon povratka na uobičajeni način ishrane. Ipak, reč je o relativno mladim istraživanjima i nedovoljno velikom procentu žena da bi se moglo tvrditi da fasting nije bezbedan za žene. Ono što je, pak, ustanovljeno i što se ne savetuje – jeste primena fastinga kod trudnica i dojilja.

Ako se dvoumite…

…da li da započnete sa ovakvim načinom života, imajte na umu da bi u svakom slučaju trebalo da bude prilagođen vašem životnom tempu i skrojen tako da bude praktično i zdravo rešenje. Savremen način života donosi i veoma loše navike u ishrani, te kod većine populacije to podrazumeva i unos veće količine hrane nego što je potrebno. U skladu sa godinama, zahtevima organizma i dnevnim obavezama, možete prilagoditi fasting (oni koji preskaču doručak nesvesno ga i primenjuju, na primer), ali ne zanemarujte činjenicu da je u osnovi svakog optimalnog plana ishrane – kvalitet hrane i izbegavanje nepotrebnih kalorija iz nezdravih namirnica. Mnoge odbija i sama pomisao na zabranu jela tokom 16 sati, dok istovremeno organizam ima zavidnu moć prilagođavanja ovakvom tempu te mnogi koji primenjuju ovaj metod tvrde da apsolutno ne gladuju te da se osećaju energičnije i odmornije.

Magija voćnih kiselina

0

Upotreba kiselina u nezi lica postala je zlatni standard estetske medicine i dermatologije, a o njihovoj popularnosti govori i činjenica da skoro sve kozmetičke kuće, uključujući i one drogerijske, nude liniju proizvoda sa ovim sastojcima. Kiseline su sastavni deo našeg tela, odnosno kože, koja je kisela zahvaljujući mlečnoj kiselini i aminokiselinama koje se luče iz znojnih i lojnih žlezda. Tu imaju zaštitnu ulogu, protiv bakterija, virusa i drugih mikroorganizama, dok disbalans kiselosti ostavlja mogućnost stvaranja pojedinih problema na koži. Stoga, ne čudi to što su kiseline naišle na širok spektar primene u estetskoj medicini i dermatologiji (kroz hemijske pilinge i druge tretmane), a u narednim redovima upoznaćemo se sa najrasprostranjenijom grupom – voćnim kiselinama, koje možete koristiti i kod kuće.

Šta su i kako deluju?

Voćne ili AHA kiseline (alfa-hidorksilne kiseline) potiču iz biljaka, odnosno iz voća i karakteristične su po tome što su rastvorljive u vodi, njihovi molekuli su malih veličina u odnosu na neke druge aktivne sastojke, te deluju na prva dva sloja kože – epidermis i dermis, koji su ključni kada je u pitanju dejstvo kozmetičkih preparata. Najpre, na površini kože voćne kiseline deluju tako što eliminišu nepotrebne, odnosno mrtve ćelije, odnosno oslobađaju pore. Time se postiže piling (eksfolijantni) efekat, zbog čega su se voćne kiseline i proslavile kao jedan od glavnih sastojaka hemijskih pilinga koji se primenjuju kod kozmetičara i dermatologa. Nakon što je sa površine kože odstranjen višak, voćne kiseline prodiru u naredni, gde aktiviraju žive ćelije koje se tu nalaze: podstiču proizvodnju kolagena, hijalurona i drugih jedinjenja koji kožu održavaju jedrom i mladolikom. Iz tog razloga, voćne kiseline važe za sastojke koji hidriraju kožu, za moćne antiejdž saveznike, kao i za efikasno oružje protiv hiperpigmentacije jer imaju sposobnost da rastvaraju nakupljeni melanin.

Vrste voćnih kiselina

Postoji nekoliko vrsta voćnih kiselina, koje se razlikuju po svom poreklu i nameni: glikolna, jabučna (malična), limunska, vinska, mandelična (bademova) i – mlečna. Iako njeno poreklo ne vodi iz voća, mlečna kiselina je po sastavu, odnosno građi i fizičkim i hemijskim osobinama, identična voćnim, te se ubraja u ove redove.

Glikolna kiselina jedna je od najpopularnijih i u proizvodima najzastupljenijih kiselina iz AHA grupe, a dolazi iz šećerne repe, šećerne trske, ili iz grožđa. Moguće ju je dobiti i sintetički. Specifičnost glikolne kiseline je u najmanjim molekulima u odnosu na ostale kiseline iz grupe, što za kožu znači najlakšu i najefikasniju apsorpciju. Posebno je pogodna za lečenje akni, ožiljaka, hiperpigmentacija, suvoće kože i zaglađivanje bora. Ipak, mala molekularna veličina može biti i mač sa dve oštrice te izazvati iritacije na koži, zbog čega je poželjno izgraditi toleranciju na glikolnu kiselinu.

Limunska kiselina najbolju primenu je našla u proizvodnji kolagena unutar kože, čime se postižu njena punoća i poboljšana struktura, ali i u uklanjanju hiperpigmentacija. Za razliku od glikolne, pa i mlečne, o limunskoj kiselini nije vršeno toliko istraživanja stoga ovaj sastojak često ostaje zanemaren, a zapravo donosi višestruke benefite. U proizvodima najpre služi za ravnotežu u samoj formulaciji, odnosno u sastavu – drugim rečima balansira pH vrednost proizvoda kako ne bi došlo do iritacija kože. Za razliku od glikolne, limunska kiselina ima veće molekule koji ne dopiru toliko brzo do dubljih slojeva kože pa se time i bolje podnosi, odnosno ređe izaziva irtiacije.

Jabučna kiselina je takođe jedna od blažih iz AHA grupe i zato je pogodna za početnike u korišćenju kiselina. Kao i druge, jabučna kiselina pogodna je za piling efekat tj. uklanjanje mrtvih ćelija s površine kože, i druge navedene probleme. Molekuli jabučne kiseline su veći i zato garantuju efekat blagog pilinga koji donosi brojne pogodnosti na duže staze, a proizvode sa jabučnom kiselinom moguće je koristiti i do dva puta dnevno. Posebno je pogodna za osetljivu kožu.

Takođe blaga kiselina namenjena početnicima, jeste i mlečna (laktična) kiselina, a primenjuje se za blistav ten, sprečavanje bubuljica i postizanje efekta odmornog lica. Njena specifičnost jeste u poreklu, koje vodi iz mlečnih proizvoda koji su prošli proces fermentacije (poput jogurta ili kiselog mleka), pod dejstvom mlečno-kiselinskih bakterija. Ova kiselina omekšava kožu i spečava gubitak vlage, a ne prodire toliko duboko u kožu kao ostale kiseline, zbog čega je nežna i pogodna za osetljive tipove. Većinom je obavezan sastojak u proizvodima za posvetljivanje tena, odnosno uklanjanje hiperpigmentacija jer  ima sposobnost da spreči formiranje tirozinaze, enzima koji ima ključnu ulogu u stvaranju hiperpigmentacija. Koristi se i za uklanjanje sitnijih keratoza na koži.

Vinska kiselina dolazi iz još nezrelog grožđa i poznata je po antioksidativnom dejstvu zbog čega se lako pridružuje ostalim kiselinama. Mandelična kiselina, dobijena iz gorkog badema, postala je čest sastojak u jedinjenjima protiv akni zahvaljujući svojim antibakterijskim svojstvima. Pored toga, deluje protiv hiperpigmentacija i finih linija i bora, te osvežava kožu lica.

Proizvodi sa voćnim kiselinama i njihova primena

Voćne kiseline mogu se pronaći u vidu gotovo svakog proizvoda za negu lica – što je i prednost i zamka za one koji žele da započnu ovakvu negu. Voćnih kiselina ima u serumima, tonicima, kremama, maskama za lice, sredstvima za umivanje, stoga je pravilan odabir proizvoda, uz savetovanje sa stručnim licem, od velikog značaja za postizanje željenog efekta. Početničke greške najčešće se odnose na odabir nekoliko proizvoda sa istim efektom, kao i na pogrešno kombinovanje kiselina sa drugim proizvodima u okviru dnevne i noćne rutine nege lica.

Krenimo redom – kiseline mogu izazvati blage iritacije na koži. Zbog toga je najbolje koristiti ih uveče, a ne neposredno pre izlaska na dnevnu svetlost. Drugo, nije potrebno koristiti nekoliko proizvoda sa voćnim kiselinama. Kako bi se koža navikla, dovoljno je odlučiti se za jedan (na primer – uvrstite tonik ili serum) koji sadrži neku od AHA kiselina. Takođe, kada ste odabrali svoj AHA proizvod, koristite ga nekoliko puta nedeljno, a ne svaki dan, kako biste mogli da ispratite eventualne neželjene reakcije. U slučaju nege kiselinama, neophodno je korišćenje SPF krema ujutru, jer su kiseline posebno reaktivne na sunčeve zrake i može doći do kontraefekta ukoliko koža nema adekvatnu zaštitu. Drugim rečima, moguće je da će kiseline koje se nalaze u proizvodu protiv hiperpigmentacija, izazvati nove hiperpigmentacije i druge tegobe, ukoliko koža nije pokrivena SPF-om na dnevnom svetlu. Posebno je važno napomenuti da SPF krema ne služi samo za sunčane dane, nego ju je neophodno koristiti svakoga dana.

Kombinacija kiselina i pojedinih sastojaka može biti naročito problematična – na primer, retinol nikako ne bi trebalo kombinovati sa proizvodima koji sadrže voćne kiseline, a naročito ne ukoliko je reč o početnicima. Naime, ovakvom kombinacijom postiže se efekat duple eksfolijacije, te može doći do ozbiljnijih iritacija, crvenila i oštećenja kožne barijere. Zato, ukoliko se odlučite za negu voćnim kiselinama kod kuće, neka propratni proizvodi budu na bazi hijaluronske kiseline, i drugih negujućih i umirujućih sastojaka.

Na skoro svim proizvodima koji sadrže voćne kiseline istaknut je i njihov procenat, i to je prva stvar na koju morate obratiti pažnju pri kupovini. Valjalo bi krenuti od najnižih koncentracija, koje se, nakon što se koža navikne, mogu pojačavati. Kiseline u koncentraciji do 2% doprineće hidrataciji kože, do 4% doprinose ujednačavanju i blistavosti tena, do 8% podstiču obnovu ćelija ispod površine kože, te stvaranje hijaluronske kiseline, do 12% postiže se značajnija produkcija kolagena, a do 15% raste sinteza kolagena i dobija se antiejdž efekat. Naravno, u slobodnoj prodaji se ne mogu pronaći visoke koncentracije voćnih kiselina, koje su rezervisane za profesionalne tretmane, stoga je manja verovatnoća da će doći do značajnijih iritacija, ali je u svakom slučaju potrebno odlučiti se za one niže.

Laserska liposukcija: zlatni standard za skidanje masnih naslaga

0

Primena lasera rasprostranjena je u toj meri da se teško mogu zamisliti procedure u bilo kojoj oblasti medicine u kojima njegovo dejstvo nije pokazalo najrazličitije benefite. S tim u vezi, tradicionalna liposukcija je primenom lasera dobila drugačiji karakter te postigla jednostavnije izvođenje, kraći period oporavka, ali i niz drugih pogodnosti za pacijenta. U slučajevima kada dijete, redovni treninzi i kozmetički tretmani ne rade svoj posao, odnosno kada ne mogu dovesti do željenih rezultata zbog pojedinih delova tela na kojima se masne naslage uporno zadržavaju, laserska liposukcija jedno je od rešenja za tretiranje svakod od ovih delova tela – od lica do nogu.

 

Uporne masne naslage

Čak i ako osoba nema višak kilograma, uvek postoji ta jedna regija na telu gde se mogu uočiti masne naslage koje odolevaju svemu. Liposukcija i jeste namenjena ovakvim slučajevima, što znači da ne može rešiti problem gojaznosti i većeg viška kilograma, ali može doterati nedostatke koji su uzrokovani genetikom, naglim gubitkom kilograma, porođajem i drugim faktorima. Zadatak liposukcije je, najkraće rečeno, da ukloni višak masnih ćelija, što se može postići klasičnim metodama (ultrazvučnom i vakuumskom), ali i uz pomoć lasera koji predstavlja savremeno rešenje za problem viška masnih ćelija. Delovi tela koji se najčešće tretiraju su lumbalna regija (iznad pojasa), stomak, unutrašnja strana butina, zadnjica i nadlaktice, dok se višak masnih ćelija može nalaziti i iznad kolena, na obrazima, podbratku, muškim grudima, leđima i spoljašnjim butinama. Celo telo je pokriveno masnim ćelijama, tako da ne postoji ograničenje u pogledu regija na kojima se može vršiti laserska liposukcija, ali postoji ograničenje u vidu količine naslaga koje se mogu ukloniti, a koje uglavnom ne mogu premašiti količinu od oko 5 kilograma. Za razliku od drugih metoda, zbog manje invazvinog pristupa laserska liposukcija može pokriti svaki deo tela, u čemu je jedna od većih prednosti njegove primene.

Prednosti laserske liposukcije

Kao napredniji način da se uklone masne naslage, laserska liposukcija predstavlja i znatno manje agresivan put do željenih rezultata u poređenju sa starijom, tzv. suvom liposukcijom. Za pacijenta to znači manje bola, manje otoka i manje modrica, ali i primenu lokalne umesto totalne anestezije i kraći period trajanja same procedure. Trajanje zavisi od regije koja se tretira i varira od pola sata do dva sata u proseku. Laseri namenjeni liposukciji, kao i u drugim oblastima primene, imaju precizno ograničen domet delovanja i ne oštećuju druga tkiva. Njihova temperatura u tkivu doseže do oko 38 stepeni, što ne predstavlja rizičnu temperaturu za organizam. Pored toga, laser prilikom liposukcije deluje i na neke druge procese unutar tkiva, kao što je produkcija kolagena, tako da praktično njegova primena daje dvostruke benefite, ostavljajući za sobom kvalitetniju kožu i promene u njenoj strukturi. Zbog ovakvog delovanja, nakon laserske liposukcije ne ostaje višak kože na tretiranim delovima, kao što to može biti slučaj kod klasične liposukcije.

Izvođenje procedure

Laserski zrak se putem mikrokanile (prečnika od oko 1 mm) uvodi u masno tkivo, a potom razbija masne ćelije, nakon čega se njihov sadržaj pretvara u tečnost. Ova tečnost se delom automatski izbacuje iz organizma tokom procedure, dok se ostatak tečnosti izbacuje prirodnim putem u periodu od oko dva meseca nakon liposukcije. Dok se masne ćelije tope, laser istovremeno sabija kolagena vlakna, a elastin i kolagen su tako podstaknuti na proizvodnju, što rezultira zategnutom, čvršćom i elastičnom kožom na tretiranoj regiji. S obzirom na ovakvo dejstvo, laserska liposukcija je pogodna i za pripadnice lepšeg pola koje se bore sa celulitom jer tretman direktno deluje na razbijanje ovih naslaga.

Ono što predstavlja najčešću dilemu u vezi sa laserskom liposukcijom jeste dugoročnost rezultata. Dobra vest je da laser trajno uništava masne ćelije na koje je usmeren, što znači da se ne mogu vratiti, no manje dobra vest je da mogu nastati nove usled neadekvatne ishrane i načina života.

Pre samog tretmana, potrebno je da pacijent bude dobrog opšteg stanja, tako da moraju biti obavljeni određeni pregledi kao što su RTG pluća, EKG srca, pregled interniste i anesteziologa i kontrola krvne slike. Nakon procedure, pacijent je u obavezi da nosi steznike i u narednim danima bi trebalo da se pridržava propisanih mera u vidu umerenog kretanja i laganijih aktivnosti zarad poboljšanja cirkulacije. Uobičajene pojave jesu osećaj zatezanja u tretiranim regijama, kao i blagi otoci i modrice na ovim mestima, koji prolaze u kratkom vremenskom periodu. Može se desiti da se nakon procedure uoče nepravilnosti poput neravnina na telu, što se koriguje narednim tretmanima, ali s obzirom na to da je pacijent tokom laserske liposukcije pod lokalnom anestezijom te da može u nekom momentu ustati i omogućiti lekaru pregled dobijenih rezultata i popravku tamo gde je potrebno, i ova mogućnost je svedena na minimum.

U zavisnosti od želja pacijenta i same ustanove u kojoj se vrši liposukcija, dobijeno masno tkivo se može iskoristiti za druge namene. Naime, uzimajući u obzir to da je dobijeno tkivo bogato matičnim ćelijama koje se i inače nalaze u masnom tkivu i faktorima rasta, može biti iskorišćeno kao prirodni filer za podmlađivanje, volumenizaciju lica i drugih delova tela, antiejdžing tretmane i slično.

Laser Assisted Liposuction – terminološka dilema

Iako manje invazivna, laserska liposukcija jeste hirurški zahvat u kojem su mikrokanile ubačene u tkivo potpomognute laserskim delovanjem. Zbog toga se ovaj tretman najčešće i naziva Laser Assisted Liposuction, kako bi bilo naglašeno da laser ima pomoćnu ulogu u topljenju masnih ćelija, za razliku od cepanja ovih ćelija koje je rezultat klasične liposukcije. Drugim rečima, upotreba lasera je ovde zadužena za topljenje masnih nalsaga pre nego što se izvuku putem standardne procedure liposukcije, pa tako laser praktično olakšava njihovo uklanjanje.

Razlika između laserske liposukcije i lipolize

Još jedna zbrka u pogledu terminologije jeste i ona u vezi sa laserskom lipolizom koja često zbunjuje pacijente. Pre svega, laserska lipoliza nije hirurški metod, nego neinvazivan, zbog čega i predstavlja jako popularno rešenje za oblikovanje tela u poslednje vreme. I lipoliza, kao i liposukcija, može imati nekoliko načina izvođenja (pomoću ultrazvuka, raditolasa, i slično), no kako je ovde reč o laserskoj lipolizi, primećujemo i da je mehanizam delovanja sličan kao i kod laserske liposukcije. Laser se putem aparata sa mikroiglicama direktno usmerava na masne ćelije, ali ne podrazumeva njihovo ekstrahovanje van tela s obzirom na to da nema postupka (laserske) liposukcije. Zbog toga, nakon lipolize masne ćelije se izbacuju iz tela isključivo prirodnim putem. U tom smislu, lipoliiza ima „manu” u odnosu na liposukciju jer se masne ćelije ne mogu iskoristiti za neke druge korekcije na telu.

Da li je ovo tretman za vas?

Poželjno je da osoba koja se odlučila za lasersku ili klasičnu liposukciju ima optimalnu težinu, sa eventualnim malim viškom i sa lokalizovanim i izraženim masnim tkivom samo u pojedinim delovima tela. U pogledu viška kilograma, ne bi trebalo da prevazilazi 10 kg idealne težine, jer u suprotnom procedura može biti otežana. Zbog toga se ovakvim pacijentima predlaže najpre redukcija telesne težine. Starosno doba takođe igra ulogu pri odluci lekara. Idealni kandidati su oni do 35 godina starosti, čija koža još uvek čuva elastičnost i čvrstoću. Naravno, procedura se izvodi i kod starijih osoba, sa po potrebi pridodatim tretmanima koji će se pozabaviti viškom kože i opuštenom kožom nakon tretmana.