NAJSKORIJI ČLANCI

Koliko je zaista korisna suplementacija u ishrani?

0

Svest o drugačijem kvalitetu hrane koju jedemo danas u odnosu na neka prošla vremena, u značajnoj meri je prokrčila put suplementaciji. Barem jedanput u životu isprobali smo određeni vid ovih dodataka ishrani, a verovatno nikada kao tokom pandemije koronavirusa nismo toliko pažnje obraćali na jačanje imuniteta, unos vitamina, te koristili raznovrsnu suplementaciju kao slamku spasa. Pored toga, ekspanzija fitnes zaljubljenika, koji mnogo vremena provode u teretani, skreće pažnju na značaj sportske suplementacije, a slično je i sa suplementima koji su namenjeni lepšoj i kvalitetnoj kosi i koži. Iako suplementacija priskače u pomoć nadoknađivanjem određenih sastojaka, to ne znači da može da zameni zdravu ishranu i izbalansiran način života. Prelazni periodi i hladniji dani koji su pred nama aktuelizuju priču o dodacima ishrani, no najpre bi trebalo pozabaviti se sastavom, vrstom i preciznijim benefitima koje mogu da nam pruže.

Sastav i dejstvo

Suplemente najčešće možemo naći u vidu praška, tableta, sirupa ili kapsula. Njihov sastav podrazumeva ili koncentrovanu verziju nekog od vitamina i minerala, ili, što je češći slučaj, sintetički dobijen aktivni sastojak. Sintetički dobijeni vitamini i mineralni ne mogu biti efikasni u istoj meri kao što su oni koji se nalaze u hrani (naročito svežoj i organskoj), ali i te kako doprinose jačanju imuniteta, povećanju energije, olakšavanju pojedinih tegoba i slično. S druge strane, u odbranu suplementacije, ni vitamini koji se nalaze u hrani ne mogu zadovoljiti potrebe organizma ukoliko je hrana termički obrađena.

Kada su u pitanju sintetički vitamini i minerali koje nalazimo u većini suplemenata, postoje određene manjkavosti njihove apsorpcije u organizmu. Naime, često vitamini i minerali ne mogu funkcionisati samostalno, odnosno apsorpcija nekog minerala zahteva i pridružen vitamin, tako da bi trebalo obratiti pažnju na to da unos vitamina i minerala bude u tom smislu kompatibilan. Na primer, magnezijum je jedan od češće korišćenih suplemenata, koji zahteva i bor i vitamin D kako bi dao što bolje rezultate. S druge strane, prekomerna konzumacija nekog suplementa može izazvati kontraefekat, pa ili izazvati određene tegobe, ili blokirati apsorpciju drugih vitamina i minerala. To se može dogoditi ukoliko, na primer, koristimo istovremeno kalcijum i magnezijum, te prekomerna suplementacija magnezijumom može dovesti čak i do nedostatka kalcijuma u organizmu.

O sastavu suplementacije govori nam i primer vitamina C, koji je zasigurno jedan od najčešće korišćenih suplemenata u različitim oblicima. U sastav ovih suplemenata zapravo ulazi askorbinska kiselina, uobičajeni sintetički vitamin C, koji se u organizmu pretvara u dehidroaskorbinsku kiselinu, što umanjuje njegovo dejstvo te treba tražiti komplementarne sastojke, poput bioflavonoida koji će pomoći bolju apsorpciju vitamina C. Osim toga, prema nekim mišljenjima, askorbinska kiselina zapravo nije ekvivalent vitaminu C, nego samo jedna njegova komponenta koja ne zadovoljava u potpunosti potrebe organizma za vitaminom C.

U pogledu vitamina B, poznato nam je da se radi o kompleksu vitamina (B1, B2, B7 itd.) koji funkcionišu zajedno, pa ukoliko uzimamo jedan vitamin iz B kompleksa vitamina, isti dobro komunicira sa ostalim vitaminima iz kompleksa. Drugim rečima, izolovani B vitamin iz suplementacije se oslanja na pridružene vitamine B kompleksa.

Naravno, sintetički vitamini i te kako mogu da koriste ukoliko se koriste u preporučenim merama i kombinacijama. Na ovaj način uneti vitamini i minerali lako mogu da dostignu željeni nivo, s obzirom na to da se radi o prečišćenijim supstancama od onih koje dobijamo ishranom.

Benefiti

Kako su dodaci ishrani doživeli ekspanziju poslednjih decenija, za šta su, svakako, zaslužne i marketinške kampanje koje ih maltene izjednačavaju sa lekovima, tako su suplementi postali veoma raznovrsni i brojni, tačnije dolaze od strane različitih domaćih i stranih proizvođača, pa im se i cenovni rang veoma razlikuje. Benefiti koje obećavaju proizvođači možda neće biti ispunjeni u potpunosti, ali je suplementacija u različitim starosnim grupama jako korisna kod pojedinih stanja.

Jačanje imuniteta jedan je od prvih razloga zbog kojih posežemo za suplementima. Vitamin C, vitamin D, cink, selen, astaksantin – samo su neki od elemenata koji rade na jačanju imuniteta. Vitamin C je poznat antioksidans koji ublažava simptome prehlade, pa važi za obavezan sastojak u ishrani tokom jeseni i zime. Vitamin D provereno deluje na jačanje kostiju jer pospešuje apsorpciju kalcijuma i fosfora, međutim, od vremena pandemije upoznali smo ga kao saveznika i u jačanju imuniteta. U periodu kada manjka sunčeve svetlosti, vitamin D je dobro unositi kao dodatak ishrani. Selen je aktivan u borbi protiv bakterija, te štiti ćelije od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Astaksantin je manje poznat, ali veoma efikasan sastojak – prirodni antioksidans, koji potiče iz grupe karotenoida, a tvrdi se da je čak 550 puta jači od vitamina E, a 10 puta jači od beta-karotena. Osim što povoljno utiče na imunitet, astaksantin je zaslužan za bolje moždane funkcije, za zdravlje očnog aparata, pa i za održavanje mladolikog izgleda lica, dok je dokazano da ima i antizapaljensko dejstvo.

Suplementacija kod sportista ima veoma važnu ulogu i jedna je od čestih tema rasprava među ljubiteljima fizičkih aktivnosti. Proteini i ugljeni hidrati koji dolaze u različitim oblicima već su odavno postali rutina za mnogobrojne sportiste, uz optimalno doziranje i pravi tajming. Pre svega, za sportiste su neophodne aminokiseline koje će pospešiti apsorpciju proteina, a preporučuje se konzumiranje nakon treninga. Ugljenohidratni i proteinski napici uglavnom se preporučuju nakon treninga kako bi održali izbalansirano stanje u krvi. Pored navedenih, kreatin je takođe jedan od najviše zastupljenih elemenata u sportskoj suplementaciji, a tražen je zbog mogućnosti da pospeši snagu i izdržljivost, a posredno i aktivnost i formiranje mišića. Kreatin se u procentu od čak 98% doprema do mišića, dok ostatak ide u ostale organe te biva izbačen iz organizma u obliku kreatinina.

Trudnice često posežu za folnom kiselinom, gvožđem, vitaminom B6, DHA (dokozaheksaenoinska kiselina – omega 3 masna kiselina). Folna kiselina, koja pripada grupi B vitamina, reguliše važne procese tokom trudnoće, kao što je zatvaranje neuralne cevi, ključne u razvoju mozga i kičmene moždine bebe. Gvožđe je mineral prekopotreban tokom trudnoće, pre svega zbog sposobnosti gvožđa da proizvodi hemoglobin, tj. da uvećava kapacitet potrebne krvi i potpomogne prenos od pluća do bebe. Osim toga, deficit gvožđa često dovodi do anemije u trudnoći. DHA dokazano deluje na pravilan razvoj fetusa, tj. preventivno deluje i smanjuje rizik od preeklampsije, pobačaja ili prevremenog porođaja. Za one trudnice koje pate od mučnina, pomoći će vitamin B6. Pored navedenih, trudnicama su preporučljivi još i kalcijum, vitamin D, tiamin i vitamini C i E.

Suplementi za poboljšanje stanja kože i kose polako postaju sve popularniji na tržištu. Mnogo različitih farmaceutskih kuća nudi dodatke ishrani na bazi vitamina E, B, C, A, potom one na bazi kolagena, biotina, karotenoida, peptida, koji obećavaju kvalitetniju kosu, kožu i nokte.

Za one koji se bore sa viškom kilograma, kao i za sportiste, suplementi mogu pomoći u sagorevanju masti u telu ukoliko se kombinuju sa adekvatnom ishranom i fizičkim aktivnostima. Ovi suplementi razgrađuju masne naslage te sagorevaju osnovne hranljive materije. Osim toga, pojedini dodaci ishrani su namenjeni uklanjanju celulita, radeći na principu čišćenja krvnih sudova i ćelija organizma i aktivirajući masne ćelije koje se potom razgrađuju.

Među studentima, ali i onima čiji posao zahteva veliki oprez i maksimalnu koncentraciju, popularni su suplementi koji pospešuju pamćenje i fokus, a među zastupljenijim sastojcima u ovim dodacima su ginko biloba, omega 3 masne kiseline, citiholin i koenzim Q 10. Ovi suplementi su bazirani na prirodnim sastojcima koji pospešuju prenos impulsa u mozgu, olakšavaju memorisanje informacija i podstiču pamćenje.

Urinarna inkontinencija i menopauza

0

Promene i oscilacije u intimnom zdravlju žena tokom menopauze teško je i nabrojati – umanjeno lučenje estrogena ometa uobičajene procese u ženskom organizmu i dovodi do velikog broja simptoma koji ukazuju na završnu fazu reproduktivnog perioda. Urinarna inkontinencija ili nevoljno mokrenje može pogoditi oba pola, ali je mnogo češća pojava kod žena i jedan je od dobro poznatih znakova menopauze. No, čini se da se o ovoj tegobi ipak ne govori mnogo te da žene nisu dovoljno upućene u mogućnosti prevencije i ublažavanja njenih simptoma.

Tabu tema?

Neželjeno mokrenje može se dogoditi u bilo kom trenutku tokom dana ili noći i teško ga je kontrolisati. Inkontinencija ometa seksualne funkcije, socijalne odnose i druge aspekte života, pa žene počinju da izbegavaju intimne odnose, fizičke aktivnosti i druge, strahujući od mogućnosti da se dogodi neželjeno mokrenje, da se jave neprijatni mirisi intimne regije i tako dalje. Umanjeno samopouzdanje i redukovanje aktivnosti svakodnevice predstavljaju krajnji rezultat neželjenog mokrenja kod mnogih žena, a posledično se često događa i to da se izbegava poseta lekaru, naročito kod onih blažih slučajeva. Zbog toga ovaj problem važi za jednu od tabu tema iako je prava istina da pogađa veliki broj žena i zapravo predstavlja prirodan proces koji se može redukovati na različite načine.

Menopauza kao jedan od glavnih uzroka

Opadanje nivoa estrogena dovodi do različitih degenerativnih promena na sluzokoži vagine, koja postaje suvlja, tanja i sve manje elastična, stoga prednji vaginalni zid više ne može da bude adekvatna potpora mokraćnom kanalu koji odvodi urin. Takođe, mišići dna karlice postaju oslabljeni jer nisu stimulisani od strane estrogena što potpomaže ovu vrstu tegoba. Zato bi trebalo reagovati na vreme i odstraniti makar jedan od brojnih problema koje podrazumevaju hormonske promene tokom menopauze.

Tipovi

Najčešća tri tipa urinarne inkontinencije su stres inkontinencija, urgentna inkontinencija i mešovita inkontinencija, pri čemu najveći procenat slučajeva pripada stres inkontinenciji (čak oko 49%). Ovaj, najzastupljeniji tip tegoba, odlikuje se nevoljnim ispuštanjem urina pri pokretu, odnosno pri najmanjem stiskanju bešike (kijanje, kašljanje, vežbanje, podizanje tereta i sl.), dok količina mokraće može varirati od nekoliko kapi do više desetina mililitara, a da se pretnodno nije javila potreba za mokrenjem. Stres inkontinencija je jasna posledica narušenih anatomskih odnosa unutar regije reproduktivnih organa. Urgentna inkontinencija odlikuje se snažnom iznenadnom potrebom za uriniranjem i nemogućnošću da se urin zadrži, dok mešovita inkontinencija predstavlja kombinaciju prva dva tipa. Osim ovih najčešćih, postoje i slučajevi prelivne inkontinencije (kada bešika nije u mogućnosti da se u potpunosti isprazni te dolazi do naknadnog curenja urina) i funkcionalne inkontinencije (kada postoji fizičko ili mentalno oboljenje koje sprečava osobu da kontroliše uriniranje).

Lečenje i prevencija

Ginekolog je prva stanica pri lečenju nevoljnog oticanja urina, gde bi trebalo precizno utvrditi uzrok ovoj pojavi.  Uobičajenim pregledom se utvrđuje da li postoji promena u položaju genitalnih organa koji je doveo do tegoba. Laboratorijske analize dalje pokazuju rezultate iz urinokulture, čime se utvrđuje prisustvo eventualne infekcije koju bi u tom slučaju trebalo ukloniti, a što će uticati na poboljšanje stanja inkontinencije ili je, čak, potpuno ukloniti. Pored toga, stres test i urodinamska obrada utvrđuju da li postoji oticanje urina usled određenih pokreta.

Terapije koje se preporučuju su veoma raznolike, i mahom zahtevaju mnogo strpljenja. Najčešće je reč o kombinaciji lekova, vežbi, preparata, pa i određenih tretmana kao što su botoks, laser, elektrostimulacija, radiotalasi i mnogi drugi. Naravno, moguće je rešiti problem i hirurškim putem, što predstavlja najbrži put do prestanka tegoba.

U pogledu medikamenata koji mogu rešiti ovaj problem, neki od najčešćih su oni koji pripadaju grupi antiholinergika (blokiraju informaciju koju dobija bešika te ne dolazi do kontrahovanja), a tu su još i fitoterapija, estrogenske kreme, gelovi ili flasteri koji doprinose jačanju vaginalnih mišića i tkiva.

Jedan od osnovnih koraka pri lečenju svakako su čuvene Kegelove vežbe, koje služe i kao odlična prevencija urinarne inkontinencije, a najveća prednost ovih vežbi jeste što ih možete upražnjavati na bilo kom mestu. Iako praksa pokazuje da pacijenti vrlo brzo odustaju, odnosno nisu disciplinovani u pogledu ovih vežbi koje služe jačanju mišića bešike, važno je znati da do benefita Kegelovih vežbi dolazi nakon nekoliko meseci, stoga je ovo dugoročan postupak koji zaista daje odlične rezultate.

Hirurgija i neinvazivni tretmani

Odabrani ginekolog će svakako najtačnije moći da preporuči adekvatno rešenje problema, a dobra vest je da postoji niz opcija koje mogu pomoći. Hirurška terapija je znatno napredovala tokom poslednjih godina, iako se konstantno traga za najugodnijim rešenjem. Ukoliko je uzrok inkontinencije oslabljena mokraćna cev, jedan od najčešće primenjivanih zahvata podrazumeva hiruršku implementaciju polipropilenske tračice ispod mokraćne cevi. Ova metoda važi za jednu od najpouzdanijih, uz minimalno invazivan zahvat i minimalne mogućnosti komplikacije. Ukoliko postoje udruženi problemi, poput spuštenih zidova vagine, potrebno je ovakav zahvat kombinovati sa drugim, tako da je veoma važno postaviti tačnu dijagnozu, odnosno odrediti jasan uzrok inkontinencije.

S druge strane, postoje neinvazivni tretmani koji su sve zastupljeniji u pogledu lečenja inkontinencije, a mnogi od njih su nam već poznati jer se odavno primenjuju u terapijske ili, čak, estetske svrhe na drugim regijama tela. Laserski tretman opuštenih zidova vagine, jedan je od najaktuelnijih tretmana kojim se stvara novi kolagen u njenim zidovima. Naime, izlaganjem vlakna kolagena određenoj temperaturi, ona se kontrahuju i dovode do zatezanja zidova vagine i smanjenja njenog prečnika, što dalje rezultira boljom podrškom bešici i mokraćnoj cevi. Ovakav vid terapije naročito je efikasan u prvim stadijumima tegoba, a može se primenjivati samostalno ili u kombinaciji sa drugim tretmanima.

PRP tretman, koji je postao omiljen tretman za regeneraciju kože lica, vrata i dekoltea, našao je svoju primenu i u ginekologiji. Naime, kako je PRP baziran na krvi, odnosno na sopstvenoj plazmi pacijenta obogaćenoj faktorima rasta koji se ubrizgavaju tokom tretmana, ova metoda služi za obnavljanje oštećene kože, podstiče stvaranje kolagena i novih krvnih sudova, čime se postiže regeneracija tretirane regije. PRP je zato naročito preporučljiv onima koji pate od urinarne inkontinencije jer dovodi do čvrščih i elastičnijih vaginalnih zidova. Ovaj tretman je pogodno kombinovati i sa drugim tretmanima poput laserskog, kao i sa vežbama, a za potpun efekat potrebno je ponoviti PRP tretman u serijama čiji broj određuje stručno lice.

Fileri su, verovali ili ne, takođe veoma efikasan način za sprečavanje nevoljnog oticanja urina. Njima se mogu tretirati i spoljašnji i unutrašnji delovi vagine. Na bazi hijaluronske kiseline, ovi fileri su efikasni u estetskim ginekološkim zahvatima, ali i kod funkcionalnih potreba, kao što je tretiranje inkontinencije.

I, na kraju – botoks. Ovaj neprikosnoveni borac protiv znakova starenja u mogućnosti je da reši i problem preaktivne bešike, tako što injekcijama dovodi do blokiranja mišića bešike i na taj način sprečava nevoljno oticanje urina.

Matične ćelije u kozmetologiji: mitovi i istine

0

O matičnim ćelijama i njihovoj funkciji u različitim granama medicine i kozmetologije godinama unazad priča se sa velikim žarom. Od toga da donose novi život našem organizmu, do upravo suprotnih tvrdnji, matične ćelije su tema o kojoj će se i u budućnosti mnogo govoriti. Jedna od zanimljivijih primena jeste i ona u kozmetičkim tretmanima i proizvodima, međutim, postavlja se pitanje na koji način su matične ćelije uopšte u mogućnosti da vrše svoju funkciju u tim slučajevima, i da li pojedine kozmetičke kuće obećavaju više nego što mogu da ponude.

Poreklo

Najpre, šta su matične ćelije? Kao što smo odavno učili da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svakog živog bića osim virusa, tako matičnu ćeliju možemo predstaviti kao građu „običnih ćelija” ili kao „majku svih ćelija”. Odnosno, matične ćelije imaju sposobnost da se razviju u različite vrste ćelija u organizmu (ćelije krvi, mišića, kostiju, kože, nerava, jetre, krvnih sudova itd.). I, upravo zbog toga što nisu diferencirane, nazivaju se matičnim, i odgovorne su za razvoj organa, tkiva, imunog sistema i od njih zavisi obnavljanje pojedinih tkiva tokom života. Međutim, funkcija matičnih ćelija opada vremenom, one  stare i gube svoje odbrambene moći, a nakon tridesete godine telo ih više ne stvara. Kako je njihov potencijal zaista velik – u smislu sveopšte mogućnosti regeneracije, tako su matične ćelije veoma interesantne za medicinska proučavanja i primenu. Stoga je uobičajeno da se matične ćelije smatraju izvorom zdravlja, no i u vezi sa ovom tvrdnjom postoji niz pratećih činjenica te upotrebu ovih mladih ćelija ne možemo uzimati zdravo za gotovo.

Postoje tri tipa matičnih ćelija. Matične ćelije iz krvi pupčane vrpce imaju veliku sposobnost da se neograničeno dele i pretvaraju u bilo koju ćeliju u organizmu. Upravo o ovom tipu ćelija se u poslednje vreme najviše govori, naročito s obzirom na to da je njihovo prikupljanje moguće isključivo na samom porođaju. Adultne matične ćelije nalaze se u koštanoj srži i perifernoj krvi odraslih ljudi, te su stare koliko i sam domaćin. Njihovo prikupljanje je znatno komplikovanije od prethodnog slučaja, ekstrahuju se iz kičmene moždine, i postoji mogućnost da ne budu prihvaćene od strane primaoca, iako takođe imaju moć da se pretvore u bilo koju ćeliju organizma. Embrionalni tip matičnih ćelija ima jednaku sposobnost diferencijacije, ali njihova upotreba nije etički prihvatljiva.

Matične ćelije u kozmetici?

Kada se proizvod reklamira kao proizvod sa matičnim ćelijama – znajte da su u pitanju biljne matične ćelije, a ne one iz ljudskog organizma. Ova činjenica uglavnom nije naglašena u marketinškim kampanjama, niti na samim ambalažama proizvoda, i zato možemo doći u zabludu. U ove proizvode implementiraju se matične ćelije uzete pre početka faze regeneracije sa stabla ili cveta biljke, odnosno biljka se u fazi rasta oštećuje (kasnije sama nadomesti ove nedostatke), a dobijaju se ćelije koje još uvek nemaju izraženu funkciju.

Na našoj koži matične ćelije se nalaze u epidermisu, u bulbusu dlake (najnižem delu folikule), lojnim žlezdama i interfolikularnom epidermisu, ali i u dubljem dermalnom sloju. Njihova uloga jeste da regulišu unutrašnje faktore, signale iz mikrosredine i spoljašnje uticaje, a ove funkcije usled godina, izloženosti raznim stresorima i drugih uticaja, opadaju. Brojni preparati i tretmani zato priskaču u pomoć, a među njima i oni sa biljnim matičnim ćelijama, koji u ovim slučajevima imaju ulogu antioksidansa, aktivnih supstanci, koje smiruju kožu, štite od UV zračenja, stimulišu sintezu proteina i slično.

Njihova primena i blagotvorno dejstvo naročito se ističu u antiejdžing medicini i kozmetologiji. Kada biljne matične ćelije dođu u kontakt sa kožom, one bi trebalo da popunjavaju pore, čime se posredno izglađuju i fine linije i bore, kao i ožiljci, dok se licu vraća volumen – to je ono što najčešće obećavaju proizvodi sa matičnim ćelijama. Kao dodatna prednost biljnih matičnih ćelija ističe se zaštita od teških metala, koji se nalaze svuda oko nas, u prirodi, ali i u kozmetičkim proizvodima. Naime, biljke same po sebi imaju izgrađen odbrambeni mehanizam od teških metala, te primena njihovih ćelija može pomoći koži da se odbrani od zagađenja koja stvaraju alergije, iritacije, pa i teža oboljenja.

Neke od najzastupljenijih biljnih vrsta kada je u pitanju izdvajanje matičnih ćelija jesu jabuka, paradajz, vinova loza, ruža, argan i drugi, a koriste ih poznati brendovi kao što su Yves Rocher, Lancome, La prairie, koji i inače spadaju u viši cenovni rang.

Pro & Contra

Dostupno nam je mnogo oprečnih informacija u vezi sa matičnim ćelijama u kozmetologiji. Neka istraživanja govore da biljne matične ćelije hrane ljudske matične ćelije, prema tome efikasno deluju na neke od pomenutih za kožu ugrožavajućih faktora. Pojedini kozmetološki centri nude tretmane na bazi biljnih matičnih ćelija u svrhu dubinske regeneracije, mladolikosti i vitalnosti kože, pri čemu se matične ćelije kombinuju sa drugim supstancama poput hijalurona, aminokiselina i sličnih. S druge strane, čuju se i ona mišljenja koja nisu toliko blagonaklona kada je u pitanju dejstvo biljnih matičnih ćelija kod ljudi. Neki od stavova govore u prilog tome da matične ćelije veoma teško mogu da prodru kroz kožnu barijeru, kao i da, s obzirom na to da pripadaju biljkama, ove ćelije prosto ne mogu da doprinesu bilo kakvim procesima unutar ljudskog organizma jer bi u suprotnom svoju primarnu primenu trebalo da pronađu u dermatologiji, koja se bavi različitim stanjima i oboljenjima kože.

Ipak, nema sumnje da su biljne matične ćelije u proizvodima imaju ulogu aktivnih supstanci, koje zahvaljujući načinu na koji su dobijeni, čuvaju korisne elemente kao što su aminokiseline, polifenoli, mineralne materije i druge. Činjenica je, isto tako, da ove ćelije ne mogu da promene sudbinu humanih matičnih ćelija, iako mogu da je zaštite od štetnih faktora kao što su oni iz spoljašnje sredine. Tako će biljne matične ćelije u proizvodima moći da smire iritacije kože, da deluju kao antioksidans, i da, u najširem, pozitivno utiču na vitalnost ljudskih matičnih ćelija.

Jedan od proverenih načina da stimulišete sopstvene matične ćelije svakako su ustaljeni i dobro ispitani sastojci, odnosno preparati i tretmani. Retinol, kiseline, različiti pilinzi, laserski i slični tretmani – rade u korist uklanjanja površinskog sloja kože, čime se stvara novi sloj ćelija na površini, odnosno matične ćelije u koži stvaraju nove i dolazi do većeg prometa ćelija.

Pravo je vreme za hemijski piling

0

Period pred nama idealan je za primenu jednog od najpopularnijih tretmana lica, koji je zahvaljujući savremenim metodama postao univerzalno rešenje za brojne nepravilnosti na koži. Hemijski piling odavno važi za jedan od bazičnih tretmana, koji za mnoge predstavlja uvod u svet kozmetičkih procedura, a zbog efekta koji pruža, hladnije vreme i manje sunčevog zračenja idealni su uslovi za ovu vrstu pilinga.

Ovim tretmanom uklanja se površinski sloj kože, odnosno odumrle ćelije koje gomilanjem izazivaju razne probleme, a to se postiže posebnom kombinacijom sastojaka – pre svega, kiselina. U zavisnosti od indivudalnih potreba kože, razlikuje se sam sastav hemijskog pilinga, kao i dubina njegovog prodiranja u kožu, zbog čega postoji nekoliko tipova hemijske eksfolijacije.

Efikasnost

Efekat hemijskog pilinga bazira se na aktivnim sastojcima, a ne na mehaničkom delovanju. To znači da se, za razliku od pilinga koji su nam dobro poznati u vidu gela sa granulicama koji blago grebu kožu i tako postepeno ljušte njen površinski sloj, efekat postiže dejstvom kiselina i drugih supstanci. Ovakav vid eksfolijacije je mnogo efikasniji od uobičajenog i deluje dugoročnije jer podstiče regenerativne procese ispod površine kože. Aktivne supstance koje prodiru u kožu, u zavisnosti od svoje koncentracije, odnosno jačine, uklanjaju višak sebuma, oslobađaju novu mladu kožu, aktiviraju fibroblaste (ćeije koje stvaraju kolagen i hijaluron), a time i podmlađuju kožu tretirane regije.

Hiperpigmentacije, akne i uporni ožiljci od akni, pliće i dublje bore, ožiljci od povreda, proširene pore, pogoršana tekstura kože – samo su neki od razloga zbog kojih se preporučuje serija hemijskih pilinga, naravno, uz adekvatno odabran tip tretmana i proverenog stručnjaka kojem ćete poveriti svoju kožu.

Za potpun efekat, u zavisnosti od tipa pilinga koji je primenjen i rezultata koje želite da postignete, možda će biti potrebno primeniti nekoliko tretmana u seriji, sa optimalnim razmacima između procedura. Ako se hemijski piling koristi zarad hidratacije lica i svežinu tena, dovoljan je i samo jedan tretman, dok je za tretiranje akni,fleka, ožiljaka, bora, potrebno od 3 do 5 tretmana, u zavisnosti od dubine pilinga.

Tipovi

U zavisnosti od vrste problema s kojim se obraćate kozmetologu, zavise i tip, odnosno jačina hemijskog pilinga koji će biti primenjen. Osnovni tipovi pilinga su površinski, srednje duboki i duboki, od kojih svaki ima specifična dejstva. Tako se površinski pilinzi koriste za tretiranje akni, hidrataciju lica, poboljšanje tena i postizanje blistavosti kože, kao i za ublažavanje finih linija, bora i ožiljaka. Ovaj tip hemijskog pilinga je najblaži i koža se najmanje ljušti nakon procedure.

U sastav površinskog hemijskog pilinga najčešće ulaze: voćne kiseline, glikolna, mandelična, salicilna, azelaična, mlečna i enzimska kiselina. Voćne (AHA) kiseline odavno su poznate po eksfolijantnom efektu i odlično deluju protiv akni i hiperpigmentacija; glikolna kiselina je aktivni saveznik protiv finih linija i bora ; mandelična kiselina ima antibiotsko (protivupalno) dejstvo; salicilna kiselina je moćno oružje protiv masne kože i kože sklonoj aknama i pogodna je za stanja kuperoze i proširenih kapilara (koža koja ne trpi toplotu); azelaična kiselina takođe deluje protiv akni, dok mlečna i enzimska kiselina predstavljaju blage supstance mahom u službi hidratacije kože, poboljšanja njenog kvaliteta i blistavijeg  tena. Ovaj tip pilinga važi za najnežniji piling, koji je preporučljiv svima – svakom tipu kože i svim starosnim grupama. Naprosto, njegovo dejstvo je donekle ograničeno samo na površinski sloj epidermisa te nema rizika od burnijih reakcija.

Srednje duboki piling u praksi se često naziva i TCA piling, prema trihlorsirćetnoj kiselini koja je osnovni njegov sastojak. Ovaj tip deluje sve do bazalne membrane, odnosno prodire do celokupne strukture epidermisa. Njime se, pre svega, tretiraju bore i fine linije, a efikasan je čak i u ublažavanju strija, te doprinosi zatezanju kože. Osim toga, TCA pilinzi se koriste i kod tretiranja ožiljaka, kao i za bolju hidriranost suve kože. Reakcija kože na ovaj tip pilinga nešto je jača nego u prethodnom slučaju, te ne bi trebalo da iznenadi crvenilo koje se javlja nakon procedure. Ljušćenje kože je uobičajena posledica TCA pilinga i može trajati čak i do 10 dana nakon tretmana, kao znak da se koža i dalje oslobađa svog viška tako što hemijski sastojci prodiru dublje u slojeve, i aktiviraju žive ćelije dermisa.

Duboki pilinzi su znatno zahtevniji u odnosu na prva dva tipa i uobičajeno su bazirani na fenolu. Fenol je karbolinska kiselina koji daje efikasne rezultate kod zrele i umorne kože, no, njeno dejstvo može biti veoma agresivno, zbog čega je duboki hemijski piling često predmet rasprave među stručnjacima. Osim toga, obavezno ga je sprovoditi pod anestezijom i u bolničkim uslovima. Glavne prednosti ovog tretmana su u tome što, za razliku od operativnih intervencija s kojim ga često porede, menja strukturu i tonus kože, odnosno u potpunosti menja njen kvalitet. Zbog svega navedenog, fenol mora biti strogo kontrolisan u pogledu koncentracije, brzine nanošenja, istovremene kombinacije sa preparatima koji imaju umirujuće dejstvo, starosti pacijenta na kojem se primenjuje, stanja organizma pacijenta i slično. Duboki pilinzi se znatno ređe primenjuju u odnosu na prethodna dva, a o njegovoj efikasnosti dovoljno govori činjenica da se jedino ovaj tip ne ponavlja u serijama tretmana, nego je za potpun efekat dovoljan jedan tretman. Oporavak koji zahteva duboki piling traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali se zato i efekat proteže na nekoliko godina.

Idealno godišnje doba

Koža nakon hemijskog pilinga je u većoj meri reaktivna i osetljivija nego inače. Stoga je ne bi trebalo izlagati sunčevim zracima. Leti se naročito izbegava ovaj tip tretmana, dok za optimalno vreme primene važi period od oktobra do aprila, kada sunčevo zračenje još uvek nije u punom jeku. Naravno, kao i svakoga dana, poželjno je korišćenje SPF zaštitne kreme nakon hemijskog pilinga, koja će zaštiti kožu i onda kada naizgled sunca nema ni na vidiku. Iako su hemijski pilinzi dostigli takav tehnološki nivo da se neki od njih mogu primenjivati i leti (poput površinskog pilinga na bazi mlečne kiseline, na primer), poželjno je da im se posvetite onda kada nema spoljašnjih faktora koji mogu otežati oporavak. Sunčeva svetlost je do te mere opasna po tretiranu kožu, da lako mogu nastati hiperpigmentacije i melazma (koja se proteže celim licem) i zato je važno biti na oprezu. Srednji i duboki piling ni u kom slučaju se ne mogu raditi tokom sunčanih dana i zato, ako ste se dvoumili da li je pravi čas za ovaj korak – u narednim mesecima se slobodno možete prepustiti sigurnim rukama.

Indikacije

Kada je reč o najblažem tipu pilinga, ne postoji jasna starosna granica kojoj je ovaj tip strogo (ne)preporučljiv – ako je reč o aknama i ožiljcima, piling se u dogovoru sa dermatologom i kozmetologom može primeniti kod mladih devojaka i momaka. Ipak, agresivniji tipovi pilinga se preporučuju oko 30. godine i nadalje, sa ili bez znakova starenja, kada postoje znaci određenih promena u vidu promene tonusa kože, umorne kože i slično.

Pre i posle procedure

U pogledu priprema za hemijski piling sve što treba da uradite jeste da se posavetujete sa afirmisanim stručnjakom svoje oblasti koji će umeti da proceni, prema tipu i stanju kože, koji je optimalan tip pilinga za vas. Eventualno može biti primenjen test osetljivosti kože na kiseline. Sam tretman izvodi se jednostavno, u nekoliko faza – detaljno čišćenje, potom nanošenje preparata koje bi trebalo da odstoji do desetak minuta, zatim neutralisanje kiselina sa lica, nega kože u vidu seruma, maski, krema i slično. Nakon tretmana prisutno je crvenilo lica, koje se povlači u roku od jednog dana, kao i blago perutanje lica. Ljušćenje kože može se dogoditi kod primene dubljeg pilinga. U pogledu obavljanja svakodnevnih aktivnosti, neometano možete nastaviti s njima nakon tretmana.

Kombinacija sa drugim tretmanima

Hemijski piling se vrlo često preporučuje u kombinaciji sa drugim tretmanima, kao pripremni korak koji omogućava bolju apsorpciju supstanci koje se implementiraju tokom drugih procerdura. Mezoterapija, tretman kiseonikom, biorevitalizacija, PRP, dermapen, samo su neki od tretmana koji će dati bolje efekte ukoliko je koža prethodno oslobođena površinskog sloja kože putem hemijskog pilinga.

Primena kiselina kod kuće

Serumi koji sadrže različite procente kiselina veoma su aktuelni u poslednje vreme i mogu poslužiti kao svakodnevna nega i održavanje rezultata postignutih hemijskim pilingom. Ekspanzija kozmetičkih proizvoda koji imaju eksfolijantno dejstvo dovela je i do konfuzije u pogledu pravilnog, adekvatnog korišćenja kiselina u dnevnoj kućnoj rutini, tako da je najbolje rešenje da se i u vezi sa ovom vrstom nege posavetujete sa dermatologom ili kozmetologom. Na tržištu je dostupan veliki broj proizvoda (pre svega seruma, a onda i tonika, krema i maski za lice) koji sadrže sve do sada pobrojane kiseline – AHA, BHA, glikolnu, salicilnu, mlečnu i druge, i upravo su godišnja doba pred nama pravo vreme da ih uvedete u svoju rutinu. Ono što je važno naglasiti, jeste da ne možete očekivati istovetan efekat kao kod profesionalnih hemijskih pilinga, jer u slobodnoj prodaji nisu dostupne koncentracije koje se koriste u profesionalnoj upotrebi, naprotiv, za kućnu negu se preporučuju veoma niski procenti kiselina.

Alopecija areata

0

Kada govorimo o autoimunim bolestima, kosa i koža glave možda nisu prva asocijacija, no upravo alopecija areata (tzv. tačkasta ćelavost) pripada ovoj vrsti oboljenja, zahvata sve veći broj ljudi, oba pola različitih starosnih kategorija, te zahteva veliku posvećenost u lečenju. Opadanje kose koje je karakterisrično za alopeciju, javlja se iznenada, a može zahvatiti i druge regije, odnosno dlake na licu i drugim delovima tela. Kao i kod svake autoimune bolesti, i kod alopecije dolazi do napada organizma na sopstvene ćelije koje smatra stranim, dok je sam uzrok i dalje neosvetljen u potpunosti. Takođe, ova bolest je ćudljiva jer je odlikuju ponavljajuće epizode, nakon dužeg odsustva simptoma. S obzirom na to da se među najčešćim faktorima nalaze psihički i fizički stres, neretko alopeciju nazivaju i bolešću modernog doba.

Simptomi

Iznenadna pojava pečata na glavi, na kojima je primetan gubitak kose, jeste glavni simptom koji ukazuje na alopeciju areatu. Kosa opada u jasno ograničenim regijama, u vidu jednog ili više pečata, i to je ono što je karakteristično za manifestovanje bolesti. Pečati koji se javljaju uglavnom nisu praćeni nikakvim drugim signalima, retko kada se može osetiti peckanje na ovim mestima, a mnogo je češći slučaj da su novonastali pečati sasvim glatke teksture, bez upalnih procesa i bez iritacija. Tako da, ne postoje prateći simptomi koji bi mogli ukazati na nastanak alopecije areate.

Uzroci

Autoimuna oboljenja mogu imati spoljašnji i/ili unutrašnji okidač, a tako je i sa alopecijom areatom. Tačan uzrok je, do sada, nerazjašnjen, dok su ustanovljeni brojni faktori koji doprinose nastanku bolesti. Genetika je, svakako, i ovde jedan od izvesnijih faktora, jer otprilike 20% osoba obolelih od alopecije areate u porodici imaju nekoga sa istim problemom. Osim toga, i druge bolesti mogu biti uzroci, među kojima dijabetes, oboljenja štitne žlezde, ili pridružene autoimune bolesti. I u slučaju alopecije, emocionalni stres se navodi kao jedan od glavnih okidača, a prema nekim mišljenjima, ovo bi čak mogao biti i glavni uzrok. U moguće okidače spadaju i zapaljenska stanja (kao što je npr. zapaljenje digestivnog sistema), reumatoidni artritis, psorijaza i psorijatični artritis, ali čak i hipertenzija, atopični dermatitis, ekcem, ili mentalni problemi. Pored toga, lekovi, trudnoća, febrilna stanja se takođe ubrajaju u uzroke. No, ono što se ne sme zanemariti jeste stres koji nastaje upravo kao posledica same bolesti, jer opadanje kose na ovaj način rezultira depresivnim epizodama, povlačenjem pojedinca u sebe i drugim sličnim ponašanjima i raspoloženjima.

Razlike između alopecije areate i drugih tipova alopecije

Alopecija, kao opšti naziv za prekomerni gubitak kose, odnosno ćelavost, ima više svojih tipova koji se manifestuju na različite načine i imaju različite uzroke. Alopecija areata je karakteristična po pojavi prethodno opisanih pečata, koji ostaju bez ijedne vlasi, dok drugi oblici oboljenja imaju nešto drugačiji tok. Osim toga, alopecija areata može dovesti i do potpune ćelavosti, no u 90% slučajeva su velike šanse da kosa počne iznova da raste. Srodna alopeciji aureati je alopecija univerzalis, koja pogađa druge delove tela (neki je smatraju podtipom areate), te se može primetiti gubitak dlaka u regiji obrva, trepavica, stidnih dlaka i drugih. Veoma zastupljen tip ćelavosti jeste i androgena alopecija, koja se odlikuje prekomernim gubitkom kose u kratkom vremenskom periodu, a uzrokovana je hormonskim disbalansom, odnosno viškom muških hormona. Androgena alopecija se kod žena uglavnom manifestuje gubitkom kose na gornjoj površini glave, dok su kod muškaraca pogođeni zalisci i teme. Ni ovaj oblik ćelavosti, kao ni alopecija areata, nije praćen iritirajućim simptomima. Telogen efluvijum je oblik gubitka kose koji odlikuje njeno stanjivanje, koje je privremeno i uzrokovano je samim ciklusom rasta kose, kada istovremeno veliki broj dlaka ulazi u fazu mirovanja, što rezultira opadanjem i proređivanjem kose. Ožiljna alopecija je poseban oblik ćelavosti koji mahom ima jasan uzrok, a to su inflamatorna stanja i bolesti kože koje dovode do ožiljaka, a koji onemogućavaju regeneraciju i uobičajen rast kose. I, na kraju, dobro nam je poznato da kosa godinama sve više opada i postaje tanja, bez volumena, sa proređenim regijama na koži glave, što spada u uobičajenu pojavu koja se javlja starenjem, a stručno se naziva involuciona alopecija.

No, i alopecija areata ima svoje podvrste, gde se razlikuju retikularna alopecija (gubitak kose je ekcesivan), ofijazis (gubitak kose se javlja na stranama ili na zadnjem delu glave), sisajifo (obrnuto od ofijazisa, kada se kosa zadržava samo na stranama i na zadnjem delu), alopecija totalis (potpuni gubitak kose) i pomenuta alopecija univerzalius (gubitak kose i dlaka na svim delovima tela).

Lečenje

Alopecija areata ne ugrožava opšte stanje pacijenta, i to je ono što je važno istaći jer ovakav vid gubitka kose često može izazvati paniku i zabrinutost. Ipak, to ni u kom slučaju ne znači da lečenje možete sprovesti sami. Dermatolog je prva stanica ako postoji sumnja da je reč o alopeciji areati, a važno je na vreme napraviti prvi korak ka lečenju kako bi se u što većoj meri moglo zaštiti vlasište od opadanja kose. Stručno lice će umeti da odredi da li na vlasištu postoje znakovi upale ili infekcije.

Jedinstven lek namenjen alopeciji areati ne postoji, no ono što se najčešće prepisuje kao osnovna terapija jesu koritikosteroidi (u vidu gelova, losiona i sličnih proizvoda, ili oni koji se unose ubrizgavanjem na obolelo mesto), a tu su i druge vrste lekova koje su prilagođene stanju kože pacijenta. Naravno, tu su i blagotvorni šamponi brojnih proizvođača koji pružaju adekvatnu negu kod kuće i koji mogu potpomoći regeneraciju kože glave. Najefikasnije rezultate svakako daju profesionalni tretmani koje pruža lekar i koji zahvaljujući specijalnim uređajima i preparatima pozitivno utiču na poboljšanje stanja. Savremena tehnologija unapredila je, svakako, i ovaj segment medicine, stoga se danas lečenje alopecije areate može uspešno sprovesti uz krioterapiju, UV zračenje, mikronidling tretmane i druge.

Jedna od veoma popularnih procedura lečenja alopecije areate jeste mezoterapija, čiji metod podrazumeva ubrizgavanje hranljivog koktela u mezoderm (središnji deo kože). Vitaminski koktel koji se aplikuje mikroiglama u kožu glave, sačinjen je od aktivnih supstanci i vitamina, koji dovode do regeneracije vlasišta i podstiču obnavljanje folikula, odnosno rast kose. Mezoterapija kose je potpuno neinvazivna i bezbedna metoda, koja uz određenu dozu vitamina, minerala i aminokiselina direktno sprovodi potrebne materije, zbog čega su i rezultati efikasniji. Na ovaj način uneti sastojci imaju moć dugoročnog obnavljanja, jer koktel stiže do samog korena kose i hrani je iznutra.

PRP terapija kose predstavlja metodu regenerativne medicine, a njeni efekti na celokupnu kožu doveli su do toga da PRP sada već postaje zlatni standard u revitalizaciji kože i antiejdžingu. U pogledu nege vlasišta, ova terapija sopstvenom krvlju pacijenta daje odlične rezultate, a naročito ukoliko se sa tretmanima krene u ranom razvoju alopecije areate. Iz krvi pacijenta izdvajaju se trombociti obogaćeni faktorima rasta, a potom se aplikuju nazad u telo pacijenta, odnosno u odabrane regije glave. Na ovaj način aplikovani, trombociti imaju veliki regenerativni potencijal zbog prisustva matičnih ćelija. U slučaju alopecije areate, ukoliko kortikosteroidna terapija nije pomogla, PRP je jedan od najčešćih izbora lekara. Osim toga, PRP tretman može se raditi čak i u regiji obrva ako je zahvaćena ovim oboljenjem. Ovaj tretman se preporučuje kod svih problema sa gubitkom kose, te kod svih podtipova alopecije.

Laserska terapija za rast kose je još jedna neinvazivna metoda za pospešivanje rasta kose i jedna od osnovnih procedura koja se preporučuje u slučajevima alopecije. Funkcioniše na principu laserske svetlosti koja se unutar kože apsorbuje u mitohondrije ćelija, i time ih aktivira, tako da ćelije putem ove fotohemijske reakcije između svetlosti lasera i folikula, dobijaju više kiseonika i aktivira se njihovo umnožavanje. Kako laser deluje direktno na folikule dlake, i ima tačno određenu jačinu koja dopire do glavnih krvnih sudova korena dlake, uspeva da već nakon prve procedure aktivira potrebne procese koji dovode do poboljšanja stanja kose. Ovaj vid terapije je naročitu efikasnost pokazao upravo kod alopecije areate.

Matične ćelije su se i u slučaju alopecije areate (i drugih vrsta alopecije) pokazale kao aktivni saveznici u borbi za ponovni rast kose. Naime, folikuli dlaka čuvaju jedan deo matičnih ćelija koji se nalazi u koži. To znači da, sa izvesnim oboljenjima i problemima sa kosom i kožom glave, folikul gubi svoju funkciju, ali se ovom prilikom gubi i sloj potkožnog masnog tkiva koji takođe sadrži matične ćelije. Stoga nova istraživanja i prakse sve više idu u pravcu primene matičnih ćelija apstrahovanih iz masnog tkiva, direktno u kožu glave, što pokazuje odlične rezultate u pogledu stvaranja novih krvnih sudova i obnovljanju folikula dlaka. Slično kao i kod PRP-a, reč je o masnim ćelijama samog pacijenta koji se podvrgava tretmanu, što znači da nema aplikovanja stranog tela i da pacijent podnosi ovu procedure bez nuspojava. Masne ćelije uzimaju se iz regija tela na kojima postoji višak masnog tkiva, a potom se pročišćavaju i ponovo ubrizgavaju u oštećene delove kože glave.

Nega kod kuće

Gotovo da nema dermokozmetičkog brenda koji u svom asortimanu nema šampone namenjene specifičnoj nezi vlasišta i različitim problemima sa kožom glave. U slučaju bilo kog oblika alopecije, poželjni su šamponi, ulja, losioni i slični proizvodi koji se nanose topikalno, a koji deluju regenrativno, ali je preporučljiva i konzumacija adekvatne suplementacije. Sastojci koji mogu pomoći u slučajevima prekomernog gubitka kose, i kod alopecije areate, jesu omega-3 masne kiseline, koje naše telo ne proizvodi te je poželjno unositi ga ishranom i odabranim suplementima. Suplementacijom možete nadoknaditi i količinu cinka, koji ima dokazano dejstvo kada je u pitanju regeneracija tkiva, pa čak i rast novih. U slučajevima androgene alopecije, cink je koristan jer reguliše testosteron, koji je i glavni krivac za ovaj tip gubitka kose. Proteini u maskama i šamponima preporučuju se pri različitim problemima sa kvalitetom kose, što se objašnjava činjenicom da sastav samih vlasi čine upravo proteini. Za rast nove kose značajno je i gvožđe, koje se unosi ishranom i suplementacijom, a koje podstiče dopremanje krvi do ćelija tela i kože glave, te se pospešuje cirkulacija ove regije, a time i rast kose. Vitamini A i C navode se kao važni za proizvodnju sebuma, za koju smo prethodno razjasnili da se gubi sa oštećenjem folikula koji bi, pri normalnom funkcionisanju, trebalo da ih luči u optimalnoj meri.

U proizvodima namenjenim prekomernom gubitku kose često se nailazi na kofein, ruzmarin, lavandu, koprivu, ulje pšeničnih klica, makadamiju i druge sastojke koji dokazano pospešuju rast i negu kose. Ipak, proizvode za kućnu negu kose najbolje je birati prema savetu dermatologa, koji će umeti da proceni stanje, stadijum gubitka kose, tip vlasišta i druge parametre kojima mora biti prilagođena i kozmetika koja se redovno koristi.

Lipofiling: priodni fileri za izgled o kakvom ste maštali

0

Ako vam termin lipofiling i nije poznat, onda presađivanje ili transfer masti (fat transfer) verovatno jeste. Lipofiling, odnosno liposkulptura, predstavlja jednu od procedura kojom je moguće preoblikovati lice i telo, bez implanta i filera, samo uz pomoć sopstvene masti, tačnije – viška masti koji posedujemo u telu. Ovo je jedan od bezbednijih zahvata s obzirom na to da se ne radi ni o kakvom stranom telu koje se implementira tokom procedure, te praksa pokazuje da je dobro tolerisana, kao i da daje dugoročne rezultate. Mogućnosti koje liposkulptura pruža zaista su brojne, a samim tim i indikacije na osnovu kojih ovaj zahvat može biti preporučen.

Kako se izvodi lipofiling?

Najpre, da bi bilo moguće uraditi lipofiling, potrebno je da osoba poseduje delove tela sa viškom masnih naslaga, a to su najčešće stomak, zadnjica, bokovi, unutrašnje strane butina, pa čak i kolena i nadlaktice.

Lipofiling ili liposkulptura  podrazumeva uzimanje, tj. aspiraciju masnih ćelija iz precizno određenih regija. Metoda kojom se vrši uzimanje masnih ćelija istovetna je liposukciji. Nakon uzimanja masnog tkiva, potrebno je očistiti ga i obraditi tako da može biti implementiran nazad na potrebne regije. Iz donorske oblasti uzima se količina masnog tkiva koja je dovoljna za proceduru na željenoj regiji, a potom se dobijeno tkivo čisti od krvi i drugih primesa u tkivu kako bi se dobile seterilne masne ćelije. Implementacija masnih ćelija u regiju koja se koriguje vrši se mikroiglama (mikrokanilama), dok količina potrebnog masnog tkiva zavisi od dela tela koji se tretira.

Uzimajući u obzir individualne potrebe pacijenta, moguće je upotrebiti različite vrste masnog tkiva tj. masnih partikula. Najkrupnije partikule (macrofat) koriste se za korekciju, oblikovanje i uvećanje grudi, zadnjice i drugih delova. Srednje partikule (milfat) koriste se najčešće za korekcije koje se vrše na licu i u intimnoj regiji kod muškaraca i žena. Microfat ili sitne partikule predstavljaju rešenje za predeo oko očiju, tačnije za korekciju podočnjaka, kao i za regiju oko usana, potom za čelo i šake. Nanofat, kao najsitnije partikule masnog tkiva, koriste se za lečenje akni i ožiljaka od akni, posttraumatskih i drugih ožiljaka, ćelavosti, hiperpigmentacije, zatim za podmlađivanje intimne regije kod žena i muškaraca i za poboljšanje i regeneraciju tkiva. Tako se ispostavlja da masno tkivo može da reši jako širok spektar estetskih i zdravstvenih problema, a u kombinaciji sa pojedinim tretmanima (kao što je PRP) verovatno će tek pokazati svoju punu efikasnost.

Procedure liposkulpture uglavnom se vrše u lokalnoj anesteziji, bez potrebe za dugim oporavkom, a izvode je specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije.

Kome je preporučljiv lipofiling?

Ukoliko kod žena ili muškaraca postoje nezadovoljstva u vezi sa izgledom tela i lica, pri čemu se misli na njegove konture, volumen određenih delova, podmlađivanje, neutralisanje ožiljaka i slično, lipofiling može biti rešenje. Lipofiling se takođe može koristiti i za lečenje, regeneraciju i antiejdžing, a velika prednost ove procedure jeste prirodna supstanca kojom se postiže rezultat. Masno tkivo može se ubaciti u bilo koji deo tela, tako da predstavlja rešenje za urođene i stečene asimetrije, hipoplazije (nedovoljnu razvijenost određenih organa) i sličnih problema, a ubrizgavanjem masnih ćelija postiže se i maksimalan biološki potencijal ovih ćelija. Naime, u masnom tkivu se nalazi i stromalna vaskularna frakcija koja sadrži matične ćelije, zbog čega je lipofiling jedna od metoda kojom se koristi regenerativna medicina, kako bi podstakla faktore rasta, odnosno regenerisala tkiva.

Korekcija i uvećanje grudi jedan je od najčešće traženih zahvata kada je u pitanju liposkulptura i može biti izvedena na grudima sa ili bez silikonskog implanta. Dojke se mogu uvećati samo sopstvenim masnim tkivom, čime se dobija potpuno prirodan izgled jer znatno uvećanje masnim tkivom zapravo i nije moguće. Lipofiling grudi je pogodan za žene koje žele da uvećaju grudi za jedan broj, dok je za veće promene potrebno primeniti druge metode. Osim toga, masno tkivo može i rekonstruisati dojke i primenjuje se najčešće u slučajevima delimične ili potpune mastektomije, kako bi se izgradila nova dojka. Rekonstrukcija se uglavnom radi posredstvom implanta, ali masno tkivo može poslužiti prirodnijem izgledu. Slično je i sa korekcijom asimetrije dojki, kada se masno tkivo primenjuje za ispravljanje nejednakosti. Takođe, i kod muškaraca je korekcija grudi sve prisutnija, s obzirom na to da se lipofilingom grudnog mišića može postići bolje definisan i uvećan grudni mišić.

Nedovoljno definisana i izražena zadnjica takođe je  jedna od indikacija za lipofiling, kojim se u ovom slučaju postiže rekonstrukcija glutealne regije. Kao rezultat, dolaze podizanje, uvećanje, odnosno volumen i konturisanje zadnjice. Ovaj zahvat je sve popularniji kod žena, ali bi trebalo biti realan u očekivanjima s obzirom na to da volumen zavisi od količine masnog tkiva koji se može ekstrahovati. Sasvim sigurno je da, osim određene veličine koja se može postići, lipofiling i te kako doprinosi boljoj definisanosti ove regije.

Kod asimetrije u potkoleničnoj regiji, odnosno u listovima, lipofiling je jedan od najboljih rešenja. Ako postoji urođena asimetrija ovog dela tela, ili je usled određene povrede došlo do smanjenog obima lista, lipofiling popunjava i povećava obim na potrebnom mestu.

Lipofiling šaka i nadlanica je pokazao je iznenađujuće rezultate, sa efektima podmlađivanja i punoće kože koja se vremenom tanji i dobija tzv. starački izgled. Transferom masti u ovu regiju regulišu se vidljivost vena, udubljenja u koži, i postiže se zatezanje kože šaka i nadlanica koje veoma brzo, kao i lice, počinju da pokazuju znakove starenja. Za potpun efekat, moguće je da će biti potrebno ponoviti proceduru s obzirom na specifičnost regije.

Sa zadatkom da regeneriše, popuni i uveća pojedine osetljive zone u genitalnim regijama, lipofiling se uspešno koristi i kod žena i kod muškaraca. Ovaj metod ne samo da može rešiti estetske nedostatke genitalne regije, nego može pomoći i kod funkcionalnih problema koji pogađaju oba pola. Kod muškaraca se najčešće sprovodi zarad uvećanja polnog organa, dok kod žena lipofiling spada u oblast estetske ginekologije koja rešava tegobe mahom nastale nakon trudnoće i tokom menopauze.

Lipofiling i ulepšavanje lica

Masno tkivo lica direktno utiče na izgled, odnosno na tonus lica. Nalazi se, pre svega, u obrazima, u predelu jagodica, usana i u uglovima donjih kapaka. Ono daje jedrinu i svež izgled mladom licu, međutim, već u dvadesetim, naročito kada je reč o ženama, masno tkivo menja svoj položaj, koža postaje tanja i moguće je primetiti prve znake starenja kao što su fine linije koje dolaze pre dubljih bora. Lipofiling je uspešno odgovorio i na ovaj zadatak, te pokazuje odlične rezultate kada je reč o podmlađivanju lica, ali i o korekcijama poput uvećanja usana, konturisanja jagodica i sličnim indikacijama. Liposkulptura će učiniti da uz manju količinu masnog tkiva lice izgleda mnogo svežije, a ono što je najveća prednost ovih prirodnih filera jeste činjenica da ih telo dobro prihvata, te da su alergijske reakcije gotovo nemoguće. Lipofilingom tretiraju se sve one regije lica koje se i inače tretiraju različitim filerima, pa i botoksom – jagodice, bore oko usana, bor oko očiju, čelo, usne.

Lipofiling i PRP tretman

U masnom tkivu postoji veliki broj matičnih ćelija i faktora rasta, zbog čega ono sadrži veliki potencijal kada je u pitanju regeneracija tkiva, a što dalje rezultira podmlađivanjem lica i zatezanjem tretiranih regija. PRP tretman, koji je baziran na sopstvenoj krvi pacijenta (krvnoj plazmi) iz koje se izdvajaju trombociti obogaćeni faktorima rasta, često se kombinuje sa lipofilingom zarad postizanja maksimalnog regenerativnog potencijala. Ovaj, kako se često naziva, „vampirski” tretman višestruko je koristan kako u pogledu antiejdž rezultata, tako i pri saniranju različitih ožiljaka, i uopšte, za regeneraciju tkiva, a koristi se čak i kod tretiranja ćelavosti, na koži glave, kako bi podstakao obnavljanje vlasišta i folikula dlaka. PRP tretmanom se najčešće tretiraju lice, vrat, dekolte, laktovi, kolena i šake, kao osetljive regije sa tanjom kožom, koja na ovaj način dobija punoću i tonus. Velika prednost PRP-a jeste u toleranciji koju su pokazali i problematični tipovi i stanja kože, skloni alergijama i oboljenjima, jer se radi o prirodnoj supstanci koja se procedurom praktično vraća u organizam. Kobinacija PRP-a i lipofilinga je postala učestala praksa zbog toga što PRP predstavlja prirodnu odbranu tela, odnosno pomaže masnim ćelijama da ostanu zdrave i iskoriste svoj regenerativni potencijal nakon transfera u tretiranu regiju, čime se postižu sigurniji i dugoročniji rezultati.

Kako pobediti jesenje alergije?

0

Ko pati od alergija, zna koliko mogu da utiču na kvalitet života i onemoguće uobičajeno funkcionisanje. Jesen je, tradicionalno, vreme alergija koju izazivaju ambrozija, divlje trave, grinje i buđ koji vole vlažnu sredinu, što aktivira dobro poznate reakcije – suzne i crvene oči, zapušen nos, golicanje u grlu, kijanje i druge nezgodne simptome.

U vreme kada pada temperatura, a vlaga u vazduhu raste, javljaju se i idealni uslovi za neke od alergena, i to onih koji, pre svega, pogađaju disajne puteve. Jesenje alergije javljaju se i pre nego što jesen počne, pa tako već od avgusta mogu da se očekuju prvi simptomi, a popuštaju mahom u oktobru mesecu. Simptomi koji se javljaju vrlo su slični običnoj prehladi, sa pojedinim razlikama kao što su svrab očiju i nosa, karakteristični za alergiju;  trajanje simptoma, koje je duže nego kod prehlada; alergijski sekret koji je gušći i drugačije boje od onog koji se javlja kod prehlade; kijavica koja se javlja uzastopno i tome slično. Pretpostavka je da ljudi koji se tokom proleća bore sa alergijom na polen, imaju predispozicije da budu alergični i na polen ambrozije, dok astmatičari predstavljaju posebno ugroženu kategoriju kada su u pitanju respiratorne alergije.

Šta može da ublaži alergijske reakcije?

Suzbijanje alergija u potpunosti veoma je težak posao, pa čak i ako se utvrdi tačan izvor alergije, zaista ih je teško izbegavati. Alergološka ispitivanja jesu jedan od načina na koji se može utvrditi izvor, kao i stepen težine alergije, a na osnovu čega se prepisuju kortikosteroidi, antihistaminici i slični lekovi. Pa, ipak, ova pomoć iako efikasna, daje kratkoročne rezultate, a ovi lekovi moraju se upotrebljavati u strogo određenim intervalima, nakon čega morate prestati sa upotrebom. Zbog toga, poželjno je da imate uvid u koje doba dana su alergeni najjače koncentrisani u vazduhu (na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine koje možete pratiti onlajn), kao i da izbegavate izlazak napolje u navedenim periodima, a to je, u slučaju, na primer, ambrozije, uobičajeno između 10 i 15 časova. Filteri od klima-uređaja ili grejnih uređaja moraju biti redovno održavani i prečišćavani jer se u njima zadržava veći deo alergena iz vazduha. Pored navedenog, sigurno ste čuli i za benefite redovnog čišćenja nosa slanim rastvorima koji mehanički uklanjaju alergene sa sluznice nosa, pritom regenerišući ovaj unutrašnji deo nosne duplje, što je jedan od prirodnih i bezbednih načina da olakšate ovo stanje.

Inhalacija: najefikasnije rešenje

Kao jedan od najefikasnijih načina javlja se inhalacija, kojom se udišu lekovite supstance i ima niz benefita po zdravlje. Iako tradicionalna metoda koju smo svi makar jednom isprobali tokom jakih prehlada, gripa i glavobolja, inhalacija je i danas veoma aktuelna usled sve većeg broja ljudi koji pate od alergija uzrokovanih raznim promenama u ekosistemu. Upala disajnih puteva koja se može javiti kod alergijskih reakcija dovodi do oštećene sluznice nosa, grla i drugih respiratornih organa. Inhalacija je tu upravo da otvori disajne puteve i oslobodi sinuse, delujući i protivupalno usled lekovitih supstanci. Inhalacija se pokazala naročito efikasnom kod dece, koja u sve većem broju pate od različitih alergija, počevši od onih uzrokovanih hranom. Zbog toga, brojne velike medicinske kompanije uvrstile su kućne inhalatore u svoj asortiman, na čemu su im zahvali korisnici širom sveta, dok se inhalacija može sprovoditi i putem obične vrele vode u posudi i dodataka u vidu lekovitog bilja.

Tradicionalne recepture – jednostavno rešenje

Lekovite biljke oduvek su fascinirale svojim moćima, i čini se da se u savremeno doba ljudi sve češće vraćaju nekim starim trikovima i biljnim lekovima. Kod inhaliranja pomažu neke od nama dobro poznatih biljaka poput majčine dušice i bosiljka. U slučaju da ste pobornik ovakvog vida lečenja, kod kuće jednostavno možete pripremiti tečnost za inhalaciju. Majčina dušica poznata je kao efikasno sredstvo protiv sekreta u bronhijama. Samo dve supene kašike suve biljke mogu da urade čuda – potrebno je ovu količinu staviti u vrelu vodu, a potom se inhalirati uz već provereni metod, tako što ćete preko potiljka staviti peškir i na razdaljini od oko 15 cm udisati isparenja oko 5 minuta. Slično je i sa bosiljkom, koji ima protivupalno dejstvo zahvaljujući velikom broju vitamina, minerala, kamforu, mineralnim solima, i drugim sastojcima koje poseduje. Ista količina (dve supene kašike) dovoljna je za litar i po vode kako bi se poboljšalo stanje sinusa.

Inhalatori – sve popularniji na tržištu

Za inhalaciju uz pomoć adekvatnog aparata  najčešće se koristi fiziološki rastvor, koji se putem inhalatora pretvara u fine čestice za udisanje i na taj način dolazi do svih delova disajnih puteva. U tu svrhu najčešće se koriste lekovi poput antibiotika, kortikosteroida i sličnih, u tekućem stanju, a njihova osnovna prednost u odnosu na uobičajeno koriščenje jeste u boljoj i bržoj apsorpciji u organizmu, kao i to što se za inhalaciju koriste manje doze leka u odnosu na one koje se koriste oralnim putem. Na ovaj način, inhaliranje dovodi i do nekoliko puta bržeg olakšavanja simptoma i ublažavanja alergije. Kod dece se ovakav metod pokazao naročito pogodnim usled potpune neinvazivnosti, čime se izbegava otežano konzumiranje lekova.

Uloga inhalatora jeste da ovlaži sluznice disajnih puteva, razredi sekret i podstakne njegovo izbacivanje, a to se postiže tako što lek, koji bi se inače putem krvotoka našao u čitavom organizmu, na ovaj način dolazi tačno do obolelog mesta, odnosno mesta na kojem su izazvani najizraženiji simptomi, a to je sluzokoža disajnih puteva. Za razliku od uobičajene upotrebe lekova, inhalator sprečava neželjena dejstva zbog minimalne doze lekova, što je jedna od velikih prednosti, naročito u slučajevima kada se primenjuje kod najmlađih, a u prilog tome govori i činjenica da se može koristiti i kod novorođenčadi.

Ukoliko se odlučite na ovaj korak kako biste olakšali sezonske alergije, važno je da se posavetujete sa lekarom koji bi trebalo da pruži precizna uputstva i detaljna objašnjenja u vezi sa fiziološkim rastvorom koji možete koristiti. S tim u vezi, nije preporučljivo da upotrebljavate običnu, niti destilovanu vodu, kao ni sirupe protiv kašlja, rastvore za ispiranje grla ili različite kapi, lekovita ulja i slične proizvode koji se inače koriste zarad olakšanja simptoma alergije. U inhalator se stavlja isključivo sterilan fiziološki rastvor koji možete nabaviti u bilo kojoj apoteci, i lekovi u tečnom stanju, ili umesto njih, smesa fiziološkog rastvora i lekova. Trajanje inhalacije je uglavnom od 10-ak minuta do pola sata, što će takođe odrediti lekar prema jačini simptoma, dok iz istih razloga može da varira i učestalost inhaliranja u jednom danu.

Inhalator se mora održavati pravovremeno i na adekvatan način, stoga se pridržavajte uputstva proizvođača detaljno ih dezinfikujući nakon svake upotrebe. Osim toga, da bi inhalator opravdao svoju ulogu, veoma je važno da se razvije dobra tehnika inhalacije jer upravo od toga zavisi terapijski efekat aparata i rastvora, stoga je potrebno konsultovati se sa stručnim licem koje će vas najbolje uputiti u čitav proces. Pravilno udisanje pri inhalaciji vrši se kroz usta, dok bi pre izdaha trebalo zadržati dah na nekoliko sekundi. Tehničke karakteristike inhalatora su takođe nešto na šta bi, uz savet stručnjaka, trebalo da obratite pažnju. S tim u vezi, trebalo bi birati one koji imaju nižu vrednost MMAD (čestice na koje se lek raspršuje) kako bi čestice stigle do sve većeg broja, odnosno i do najsitnijih ćelija u plućima – alveola.

Danas je na tržištu dostupan veći broj inhalatora koji dolaze iz redova velikih medicinskih kompanija, a od kojih su neki namenjeni isključivo deci, a na vama je da isprobate još jedan metod koji vam može olakšati periode alergija.

 

 

Foto: Freepik

Psorijaza: kako da je držite pod kontrolom?

0

U susret Svetskom danu borbe protiv psorijaze, koji se obeležava 29. oktobra, trebalo bi da obratimo pažnju na ovu sve učestaliju bolest kože. Statistika kaže da u našoj zemlji od psorijaze boluje više od 150.000 ljudi, a oni koji spadaju u tu grupu znaju i koliko je ovo oboljenje ćudljivo i uporno. Upravo smena godišnjih doba, te jesenji period koji je pred nama, može da pogorša simptome psorijaze koji su se tokom leta verovatno umirili. Naime, reč je o hroničnoj bolesti kože, koja ima različite oblike i stepene ispoljavanja, a simptomi se u određenim periodima godine smiruju i pogoršavaju. Ono što je zajedničko svim oblicima ove dermatoze, jeste da zahtevaju ozbiljnu posvećenost i promenu rutine nege, pa i samog načina života. Iako ju je teško potpuno izlečiti, psorijaza se može držati pod kontrolom, tako da u većoj meri ne ugrožava kvalitet života, a prva stanica već kod prvih simptoma psorijaze je svakako dermatolog, koji će na osnovu kliničke slike utvrditi i adekvatnu terapiju.

Uzrok

Kao i kod svakog kožnog oboljenja, veoma je teško precizno utvrditi uzrok psorijaze. Drugim rečima, okidači su toliko raznovrsni, da se često kaže da uzročnici psorijaze zapravo nisu poznati, te da se radi o polietiološkoj bolesti, koja je posledica kombinacije različitih faktora. Ono što je izvesno, jeste da simptome izazivaju T-ćelije, zadužene za imunitet organizma, koje počinju da napadaju ćelije same kože, umesto drugih agresora poput bakterija i virusa. Šta izaziva ovakvu reakciju?  Najpre, psorijaza može biti genetski uslovljena, tako da oni koji u porodici imaju slučajeve ovog oboljenja, imaju i veće šanse za pojavu psorijaze u nekom životnom dobu. Najčešće se radi o starosnim grupama od 16 do 30 godina, i od 50 do 60 godina. Za neke od osnovnih uzroka, pored genetike, uzimaju se infektivni agensi, stres, hronična mikroiritacija (povrede, izloženost štetnim materijama i slično), određeni lekovi, odnosno terapija, gojaznost, nedostatak određenih vitamina i minerala u organizmu, izmenjene vrednosti masnoća u krvi, zapaljenska oboljenja creva, psihološki i psihijatrijski problemi, cigarete i alkohol.

Kako prepoznati psorijazu: razlika u odnosu na ekcem

Izgledom, psorijaza se može pobrkati sa ekcemom i sličnim dermatološkim oboljenjima, no postoje određene karakteristike koje ukazuju na njihovu diferencijaciju. Psorijaza se uglavnom javlja u vidu crvenih pečata, praćenih peckanjem i jakim svrabom, koji se jasno razlikuju od okolne kože, i vremenom dobijaju suve, ljuspaste, bele naslage. Psorijatične regije zahvataju čak i krvne sudove I dublje slojeve epidermisa. Pečati mogu biti različitih oblika i veličina, mogu se javiti na bilo kom delu tela (uključujući i kožu glave, pa čak i lice), a najčešće se javljaju na pregibima tela (u ovom slučaju, ljuspice na koži su slabije izražene). Teži slučajevi psorijaze zahvataju skoro čitavu površinu kože na telu, uz osećaj toplote, a ovakvi slučajevi zahtevaju ozbiljnije, bolničko lečenje, kako ne bi došlo do drugih zdravstvenih problema uzrokovanih ovakvim stanjem. Stvari slično stoje i kod ekcema, koji se ispoljava u vidu velikih suvih pečata, ali se ovde uglavnom ne ispoljavaju beličaste ljuspe, kao što je slučaj kod psorijaze. Takođe, ekcem je često praćen otokom ili plikovima na oboleloj regiji kože, dok su kod psorijaze ovi delovi izraženije crveni (upaljeni) i zadebljali. Veliki suvi pečati ekcema lako pucaju, tako da se mogu stvoriti i prilično duboke ranice na površini kože. Suštinska razlika između psorijaze i ekcema utvrđuje se zapravo ispitivanjem okidača – jer kod psorijaze dominiraju genetski faktor, infekcije, lekovi, dok kod ekcema primarne uzroke čine iritanti iz spoljašnje sredine, alergeni, klimatski faktori i slično. Osim toga, za ekcem je karakteristično da se javlja već u najranijim životnim dobima, npr. i kod novorođenčadi, te da se nakon određenog vremena povuče, dok se psorijaza javlja u odraslom dobu.

Lečenje psorijaze

Ono što se mora imati na umu, to je da psorijaza ne može ni u kom slučaju nestati preko noći, čak i ako se dogodi da se preko noći, uz pomoć određene terapije, umiri. Upravo u tome i jeste glavni cilj terapije, da uspava iritirajuće simptome i što duže ih održi u stanju mirovanja, ali se mogućnost ponovne pojave akutnih simptoma ne može garantovati. Najčešće, terapiju čine kortikosteroidi u vidu krema i masti, koje nanosimo na kožu, a u nekim slučajevima se prepisuju i kortikosteroidi u vidu tableta, za konzumiranje oralnim putem. Za ublažavanje plakova, odnosno ljušćenja kože, preporučuju se mahom topijski keratolici u koje spadaju salicilna kiselina, urea, rezorcin i slično. U slučaju da se utvrdi da je reč o zapaljenskom procesu unutar organizma koji je izazivač simptoma, dermatolog može prepisati i terapiju antibioticima, uz korišćenje i topikalne terapije. Ipak, i antibiotici, ali i kortikosteroidi, mogu se koristiti samo u kratkom vremenskom periodu, ne duže od dve nedelje. Zato je veoma važno da, nakon smirenja simptoma, obratite pažnju na proizvode za svakodnevnu higijenu.

Preciznija dijagnoza zahteva čak i biopsiju kože, koja podrazumeva struganje manjeg uzorka sa obolele regije, a daljom analizom se potvrđuje priroda oboljenja. Biopsija kože nije procedura koja se izvodi zbog sumnje na maligna oboljenja, nego se njome dobija mikroskopski nalaz koji utvrđuje da li ima gljivičnih i drugih oboljenja.

U pogledu nege, biće potrebno da promenite svoju rutinu i pažljivo birate proizvode – od sapuna, preparata za lice, preko gelova za kupanje, šampona za kosu i mleka za telo – sve bi trebalo da podredite ovom stanju kože, kako sastojci agresivnih, mirišljavih i obojenih preparata ne bi dodatno pogoršali simptome. Sve dermokozmetičke kuće u ponudi imaju linije proizvoda namenjene psorijazi i sličnim oboljenjima kože, tako da nećete pogrešiti ukoliko se odlučite za gelove i kreme iz ovih linija. Čak is uobičajeni šamponi za kosu mogu da imaju negativno dejstvo na ovakvo stanje kože, naročito ako se psorijaza pojavila na koži glave, tako da se radije odlučite za neki od šampona koji je posvećen ovom problemu ili seboroičnom dermatitisu. Ono što ove proizvode razlikuje od uobičajenih, npr. drogerijskih proizvoda, jeste kombinacija adekvatnih hidrirajućih i umirijućih sastojaka, kao što su emolijenti (zadržavaju vlagu na površini kože), keratolitici (sredstva za razaranje rožnatih regija, odnosno ljuspica), zatim termalna voda, različta ulja i drugi. Ovakvi preparati su mahom bez mirisa, čime se otklanja mogućnost iritacije kože, i spadaju u nešto viši cenovni rang u odnosu na drogerijske, ali imaju blagotvorno dejstvo koje ćete primetiti već nakon prvog korišćenja, bez osećaja zatezanja i svraba kože.

Šta morate znati o HPV-u?

0

Ako ste se nekada susreli sa ovom dijagnozom, nije mala verovatnoća da je i dalje imate – humani papiloma virus je široko rasprostranjen i veoma uporan te se često naziva i epidemijom savremenog doba. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, ova bolest je drugi vodeći uzrok smrtnosti od raka kod žena, a u čak 99% slučajeva karcinoma na grliću materice je potvrđeno da je uzročnik upravo HPV. Čak 80 % seksualno aktivnih osoba u nekom momentu biva zaraženo ovim virusom, što govori u prilog lakoj prenosivosti, koja čak ne mora da podrazumeva najintimniji kontakt – dovoljno je doći u dodir sa kožom ili sluzokožom zaražene osobe. Ipak, postoji više od 200 tipova ovog virusa, a samo pojedini dovode do najtežih bolesti i zato pre nego što počnete na svoju ruku da istražujete simptome i posledice, trebalo bi da posetite ginekologa koji će putem različitih testova i redovnog pregleda umeti da proceni o čemu je zapravo reč i koliko novonastalo stanje treba da vas zabrinjava.

Prevencija u vidu vakcina protiv HPV-a tek odnedavno je dostupna u Srbiji, stoga je jako važno raditi na podizanju svesti o značaju imunizacije kod svih mladih devojaka i momaka, koji još nisu stupili u seksualne odnose. Ova vakcina nije obavezna, ali jeste preporučena i njena efikasnost je procenjena na 100 % u slučaju da se primi pre prvog intimnog odnosa, dok za 90 % smanjuje broj slučajeva raka grlića materice (s obzirom na to da HPV nije jedini njegov uzročnik). Studije su pokazale da vakcina štiti u periodu od minimum deset godina. O neophodnosti ove vakcine govori i ambicija SZO da do 2030. iskoreni HPV te da proširi vakcine protiv ovog virusa na barem 90 % zemalja sveta.

Šta je zapravo HPV?

HPV je najčešća seksualno prenosiva infekcija, odnosno grupa virusa koja spada u grupu DNK virusa i koja je veoma infektivna. HPV je jedini virus koji u organizmu može izazvati tumorski rast tkiva, usled DNK mutacija. Ipak, većina tipova ovih virusa nije opasna po život, što ne znači da bi ih trebalo olako shvatiti. HPV ne mora da se ispoljava, odnosno može da se pojavi asimptomatski, može da daje slabo vidljive simptome, ili da se ispolji uočljivim simptomima, kao što su papilomi (bradavice) u intimnoj regiji, pa čak i na drugim delovima tela poput usne duplje, šaka i stopala. Procena je da se HPV u organizmu zadržava oko dve godine, nakon čega bi trebalo da se organizam sam, svojim imunološkim odgovorom, oslobodi ovog upornog virusa. Međutim, ukoliko je imunitet oslabljen ili pogođen drugim bolestima, virus se može zadržati i mnogo duže.

Kondilomi

Kao najčešći znak za alarm kod žena i muškaraca javljaju se kondilomi i to je najčešće inicijalna kapisla za odlazak kod lekara. Kondilome izaziva više od 30 tipova HPV virusa, od kojih je 12 tipova benigno, a najmanje 15 tipova može uticati na pojavu ozbiljnijih bolesti. Najčešći benigni tipovi su HPV 6 i HPV 11, dok su najrizičniji tipovi HPV 16 i HPV 18. Ćudljivost kondiloma je u činjenici da se ne moraju pojaviti odmah po zaražavanju, tako da može proći i po nekoliko godina dok se ovaj virus, koji je do tada mirovao u organizmu, ne ispolji na ovakav način. Uklanjanje kondiloma prva je stanica na putu do izlečenja od HPV-a, ali nažalost, ne i jedina. Da bi se organizam što pre oslobodio virusa, mora biti ojačan, odnosno njegov imunitet mora da se poboljša zarad samoodbrane.

Uklanjanje kondiloma najefikasnije se vrši radiotalasima, hirurškim putem, ili elektro i krioterapijom, s tim što ni odstranjivanje nije garancija da se bradavice neće opet pojaviti. Stoga je optimalno rešenje da se oboleli od HPV-a okrenu i nešto drugačijim životnim navikama, što zaista može da učini čuda.

Šta možete da uradite?

HPV virusi su izuzetno otporni na bilo koju vrstu lekova, tako da do sada nije otkriven nijedan koji može da ih suzbije. Drugi problem kod lečenja HPV-a jesu autoimune reakcije organizma. Naime, autoimuni odgovor organizma javlja se kao reakcija na različite faktore iz spoljašnje sredine – bilo da su u pitanju alergeni (hrana, polen, prašina, i slično), bilo da su u pitanju materije za koje ni ne znamo da izazivaju ovakav odgovor organizma ili ih već posedujemo u telu. Slično je i sa problemima štitne žlezde koji umeju da stimulišu razvoj humanog papiloma virusa. Naravno, ovakvim ometajućim faktorima moramo priključiti i čuvenu frazu poput ubrzanog tempa života i stresa, ali koji zaista imaju važnu ulogu u slabašnim mogućnostima tela da se očisti od ovog virusa. Ukratko, hormoni, ishrana, stres i pridružene bolesti značajno utiču na podsticanje razvoja HPV-a, odnosno koriste slabosti organizma i omogućavaju duže zadržavanje virusa.

Zbog svega navedenog, glavni savet lekara jeste čišćenje organizma, odnosno jačanje imuniteta. To podrazumeva dugoročne promene u načinu života, koje ne mogu doneti rezultat preko noći. Ovakav režim bi u idealnom slučaju obuhvatao zdravu ishranu, dovoljno sna, umereniji životni tempo, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola, ali i upotrebu adekvatne suplementacije u svakodnevnoj ishrani – što sve zajedno isprva deluje teško ostvarivo. Ipak, to je jedini način da se virus povuče – kada organizam ojača.

Pored toga, na tržištu su dostupni proizvodi koji kontrolišu reepitelizaciju cerviksa, odnosno preventivno deluju na promene na grliću materice ukoliko je do zaraze došlo, zbog čega je korisno uvrstiti ih, uz savet ginekologa.

Poslednje, ali nikako ne i najmanje važno – redovni ginekološki pregledi su ključni za reproduktivno zdravlje. U slučaju HPV-a, neuredan nalaz papa testa je dovoljan pokazatelj da je potrebno uraditi dalje analize, stoga je ovaj test privi korak ka otkrivanju zaraze HPV-om.

HPV u trudnoći

Za sve trudnice, ovo je verovatno jedna od velikih briga. Uticaj virusa na plod i dalje je predmet proučavanja, a uticaj na sam tok trudnoće skoro je pa nejasan. Neke studije govore o tome da je kod trudnica čak i povećana postojanost virusa usled hormonskih promena koje se u ovom periodu događaju, dok nasuprot tome, postoji i potpuno suprotno mišljenje, a to je da trudnice nisu u velikom riziku od HPV-a. Važno je da se tokom planiranja trudnoće oba partnera testiraju na HPV.

U slučaju ostvarene trudnoće i potom ustanovljenog HPV-a, biće potreban poseban oprez. Kondilomi se u trudnoći lako mogu pojaviti ukoliko je organizam bio zaražen pre trudnoće, jer je imunološki sistem oslabljen. Tada pokazuju tendenciju da se šire, no u većini slučajeva, polne bradavice neće uticati na trudnoću, niti povećavaju rizik od prevremenog porođaja, preeklampsije ili drugih komplikacija. Tokom samog porođaja (ukoliko je reč o vaginalnom porođaju), postoji određeni rizik da će se beba zaraziti, no i u slučajevima da se virus prenese, ono ne mora imati nikakvih posledica. U težim slučajevima, kod dece do 15 godina mogu da se pojave laringealni polipi, odnosno promene na grlu. Ukoliko se kondilomi tokom trudnoće prošire, dobro je znati da uklanjanje radiotalasima nema štetnog uticaja ni na majku, ni na plod.

HPV vakcina

Preventivno delovanje, kao i obično, najbolji je put koji možete da odaberete. U slučaju HPV-a, izaberite ga za svoje mlade poznanice i poznanike. Na vakcinu protiv HPV-a koja je u svetu dostupna još od 2011. godine, dugo smo čekali. U Srbiji se nalazila na listi preporučenih vakcina od 2019. godine, dok od juna 2022. godine, troškove vakcinisanja za uzrast od 9 do 19 godina snosi Republički fond za zdravsteno osiguranje. O sopstvenom trošku, ovu vakcinu mogu primiti i odrasli (iznad 19 godina starosti), ali je procenat zaštite znatno manji s obzirom na rasprostranjenost virusa kod seksualno aktivne populacije. Čak je i u pojedinim privatnim klinikama moguće primiti ovu vakcinu, no u tom slučaju se radi i o drugačijem cenovnom rangu.

Kada se govori o ovoj vakcini, u fokusu su mladi, i zbog toga je važno edukovati kako njih, tako i roditelje, o značaju preventivnog delovanja na ovaj virus. Podaci govore da ona pokriva devet sojeva virusa, koji su odgovorni za više od 90 % svih karcinoma grlića materice, stoga bi osoba koja je već stupila u kontakt sa HPV-om, bila zaštićena barem od devet najopasnijih i najčešćih sojeva virusa. Isto važi i za odrasle, zato iako nisu kandidati u prvim redovima za ovu vakcinu, ona svakako ne može da škodi jer štiti od sojeva kojima se odrastao pacijent još nije zarazio.

Zbog svega navedenog, razgovori i edukacije na temu vakcinacije protiv HPV-a trebalo bi da budu jedan od imperativa u održavanju zdravlja kod mladih, a ne tabu tema. Sama pojava virusa dovoljno je stresna, naročito za devojke i momke koji nisu informisani o ovoj temi, i neretko im otkriće HPV-a u organizmu budi paniku. Kako je reč o veoma čestoj bolesti moderne populacije, o humanom papiloma virusu se u poslednje vreme mnogo više govori, no HPV i dalje predstavlja izvor stida i neprijatnosti, s obzirom na to da je najčešći način zaraze seksualni kontakt. Kako bismo najmlađim poznanicima, prijateljima i članovima porodice približili značaj preventivnog delovanja, savetujemo da već danas sa njima porazgovarate o ovoj, jako važnoj temi kada je u pitanju (ne samo) reproduktivno zdravlje.

 

Nehirurška korekcija nosa: da ili ne?

0

Nos je, za mnoge, najupečatljiviji deo lica i kao takav često je izvor nezadovoljstva usled i najmanjih nepravilnosti. Sigurno ste mnogo puta čuli da u vašem okruženju neko priželjkuje drugačiji oblik nosa, ali ono što se najviše ističe kao prepreka jeste strah od same procedure, odnosno od operacije i perioda oporavka, koji zaista nisu jednostavni. Rinoplastika je oblast hirurgije koja se bavi upravo ovim problemom, međutim, sa ekspanzijom filera u estetskoj medicini, na red su došle  nehirurške metode koje imaju sličan efekat kao i neke operativne. Kada je u pitanju korekcija nosa, koji zauzima centralni deo srednje regije lica te utiče na celokupan njegov izgled, fileri su se, zahvaljujući svojim svojstvima i bezbrojnim mogućnostima primene, pokazali kao pristupačnije rešenje od operacije (pritom ne mislimo samo na cenu zahvata). Iako ne možemo reći da su fileri postali broj jedan kada je u pitanju korekcija nosa, kao što je to slučaj sa usnama, ovaj zahvat definitivno zavređuje našu pažnju. U narednim redovima donosimo prednosti i mane ove procedure, koje će vam možda pomoći da donesete pravu odluku i odlučite se za najadekvatnije rešenje.

Hijaluronski fileri vs. rinoplastika

Iako hijaluron nije jedina supstanca koja se može koristiti u nehirurškim procedurama korekcije nosa (tu su još i botoks i druge supstance), već desetak godina unazad važi za broj jedan kada su u pitanju neinvazivni estetski zahvati, tako da ni korekcija nosa nije izuzetak po pitanju mogućnosti primene ove magične supstance. Hijaluron ispravlja nedostatke u vidu asimetrije i oblika nosa, u skladu sa izgledom lica, uz pomoć injektivne metode i pod lokalnom anestezijom, što znači i odsustvo perioda oporavka (uz pridržavanje određenih mera).

Šta se tačno postiže hijaluronskim filerima kada je u pitanju ova regija? Najpre, filerima se najjednostavnije ispravlja asimetrija nosa, potom nepravilnosti na mostu ili na vrhu nosa, podiže se vrh nosa ili se ispravljaju neravnine koje čine da nos deluje manji. Ipak, hijaluronski fileri ne mogu učiniti nemoguće – ukoliko se radi o nešto izraženijim nedostacima, ne mogu se očekivati jednako vidljivi rezultati kao kada su u pitanju manje nepravilnosti. Takođe, fileri ne mogu doslovno smanjiti vaš nos za razliku od rinoplastike, nego se radi o vizuelnom utisku manjeg i pravilnijeg nosa. Zbog svega navedenog, izbor adekvatnog stručnog lica je prvi korak, ključan za uspeh procedure i vaše zadovoljstvo, koji mora otvoreno govoriti o prednostima, manama i (ne)adekvatnosti primene filera kada je vaš slučaj u pitanju.  Osim toga, ukoliko postoji devijacija nosa, koja otežava disanje i druge procese – nehirurška korekcija nosa nije adekvatno rešenje, jer se radi isključivo o estetskim promenama koje može da pruži, ali se pokazalo da može da olakša stanje devijacije usled promene oblika nosa (pre svega kada je reč o podizanju), koji direktno utiče na proces disanja.

Stoga, u zavisnosti od individualnog problema, zavisi i metoda koja bi trebalo da bude primenjena. Ukoliko stručno lice preporuči hijaluronske filere, trebalo bi da znate da je ova procedura veoma kratka (traje od 10 do 30 minuta), bezbolna, vidljiva odmah nakon završetka, ne zahteva nikakvu pripremu, dok su šanse za komplikacije i alergijske reakcije veoma male. Efekat je uglavnom dugotrajan, ali ne i trajan u potpunosti, tako da će biti potrebno ponoviti postupak u periodu od 6 meseci do dve godine nakon prve procedure, što je takođe individualno. U zavisnosti od toga koji deo nosa se tretira i šta je željeni rezultat, koristi se okvirno između 0,3 i 1,5 ml filera.

Fileri su odlično rešenje u slučajevima kada je nakon rinoplastike, odnosno hirurške korekcije nosa, došlo do određenih problema, tj. ako su se pojavile nepravilnosti nakon odrađene operacije ili, prosto, nisu u potpunosti ispunjene želje pacijenta. Tada fileri, kao bezbedno i najbezbolnije rešenje može dati fantastične rezultate i praktično upotpuniti rinoplastički zahvat.

Potencijalni rizici nehirurške korekcije nosa

Naravno, svaki estetski zahvat sa sobom nosi i određene rizike i mogućnosti komplikacije, naročito ako procedure sprovodi nedovoljno stručno lice. Kvalitet materijala koji se ubrzigva takođe je od velike važnosti, tako da, pre nego što se odlučite da bilo šta ispravljate na svom licu, dobro se raspitajte i budite uporni u traganju za sigurnim rukama. Kada je u pitanju korekcija nosa filerima, procedura je svakako zahtevnija nego što je to slučaj kod, na primer, usana. Kada je u pitanju sama estetika nosa, mora se imati na umu to da se filerima nos, zapravo, povećava. Već smo napomenuli da ubrizgavanje filera i uvećanje volumena nekih regija daju vizuelno skladniji izgled, pa čak i utisak manjeg nosa – ali reč je samo o vizuelnom efektu. S druge strane, ako postoji manja grba na nosu koja bi trebalo da se izniveliše, tada se koren nosa praktično mora proširiti, što neće dati zadovoljavajuć krajnji rezultat.

U pogledu bezbednosti, sama regija nosa je veoma osetljiva zbog brojnih krvnih sudova, tako da kao posledica neadekvatnog vršenja procedure ubrizgavanja filera u ređim slučajevima može doći do težih komplikacija, poput odumiranja dela nosa, pa čak i gubitka vida usled pritiska na arterije i njihovog zapušenja. Ipak, komplikacije su uvek potencijalni rizik bilo kog zahvata, tako da nije relevantno govoriti o najgorim mogućim scenarijima, nego bi se trebalo odlučiti za proverene stručnjake, ostvariti dobru komunikaciju sa njima i biti realan u željama i očekivanjima.

Da zaključimo…

Drastična promena izgleda lica uz pomoć nehirurške korekcije nosa nije moguća, ali je ovo svakako dobar način da se otklone sitne nepravilnosti koje kvare vaše samopouzdanje. Takođe, zdravstveni problemi uzrokovani nepravilnim nosem nisu indikacija za neinvazivne metode i jedino pravo rešenje u tom slučaju jeste operacija nosa. Ako ste pak, znatiželjni i želite da svom licu date nešto drugačiji izraz, nehirurška metoda korigovanja nosa je neuporedivo manje zahtevan proces od rinoplastike, sa mnogo kraćim periodom oporavka, dok sama procedura ne traži nikakvu specijalnu organizaciju vaše svakodnevice i dopušta vam da se vrlo brzo vratite redovnim aktivnostima. Tako da, ukoliko želite da osvežite svoje lice, a nos je vaša bolna tačka – onda ovo jeste izbor za vas. Uprkos rizicima, ubrizgavanje filera u ovu regiju je mahom veoma bezbedno i ostavlja minimalne posledice (manje podlive ili crvenilo, koji prolaze kroz nekoliko dana od procedure).