NAJSKORIJI ČLANCI

Rinoplastika: zdravstvena ili estetska potreba?

0

 

Kada kažemo plastične operacije, prva asocijacija je uglavnom negativna, što govori u prilog neinformisanosti i predrasudama koje imamo prema ovoj vrsti medicine. Neprirodan izgled koji  može biti rezultat ovakvih zahvata se ne podudara sa namenom plastičnih operacija, koje u mnogim slučajevima ne rešavaju estetske, nego zdravstvene, odnosno funkcionalne probleme određenih delova tela, dok je ekstremna promena izgleda nešto sasvim drugo. Kada je reč o nosu kao najistaknutijem delu lica, većina ljudi bi rado korigovala ovu regiju, ali preovladava strah od samog zahvata. Ipak, postoje situacije u kojima je rinoplastika, oblast hirurgije koja je zadužena za korekciju nosa, neophodna, a to su upravo problemi izazvani nepravilnim izgledom i građom ovog dela lica. U narednim redovima ćemo se pozabaviti zdravstvenim tegobama koje rešava ova savremena grana hirurgije.

Koje probleme rešava rinoplastika?

Operacija nosa je već dugo jedna od najaktuelnijih operacija u oblasti plastične hirurgije, do čega su je doveli kako estetski zahtevi, tako i zdravstvene potrebe pacijenta. Rinoplastikom se koriguju oblik, veličina i položaj nosa i nozdrva. Kako je ovde reč o zdravstvenim razlozima zbog kojih nam je rinoplastika neophodna, najpre se izdvajaju problem sa disanjem kao posledica nepravilne strukture ili drugih uzroka (alergije, povrede i slično)  i urođeni nedostaci. Nos zauzima najveći deo srednje trećine lica i kao takav podleže raznim deformitetima i devijacijama koje kvare kvalitet života.

Iako se često okrećemo njegovim fizičkim nedostacima, funkcija nosa je jedna od najvažnijih u ljudskom telu. Radi se o zaštitnom organu koji igra važnu ulogu pri pravilnom disanju, zagrevanju i hlađenju organizma, vlaženju, filtriranju vazduha, a naravno, čuvar je i čula mirisa. Osim toga, nos ima svoje refleksne radnje, odnosno funkcije kojima reaguje na spoljašnju sredinu i na taj način brani organizam (kijanje, sekrecija), a ima i određenu ulogu u govoru. Zato poremećaji u njegovoj strukturi povlače i brojne druge probleme, odnosno remete funkcije drugih organa.

Devijacija

Devijacija nosa je jedan od problema koji se uspešno rešavaju operacijom. Radi se o anatomskoj promeni, gde je središnja nosna pregrada iskrivljena i otežava disanje. Nos je podeljen na dve polovine nosnom pregradom (septum), a devijacija pregrade podrazumeva ispupčenje. Nastaje usled neadekvatnog razvoja koštanih i hrskavičnih struktura na licu.

Više od 90% populacije ima neki oblik devijacije nosa, a tačan uzrok nastanka nije precizno utvrđen, mada se kao najrasprostranjeniji uzročnik javljaju povrede. Devijacija tako može biti urođena i stečena. I dok je, prema nekim mišljenjima, razlog u evolucijskoj promeni u razvoju lobanje, drugi smatraju da je ključan faktor fetalni položaj, deficit hrane i stres majke tokom trudnoće, pa ovaj deo tela brže raste od drugih, kao i sam porođaj. Može biti i posledica udarca, operacija, zapaljenja ili malignih bolesti, ali može doći i kao rezultat kontinuiranih radnji u ranom detinjstvu, poput sisanja prstiju ili poremećaja zuba.

Devijacija nosa u znatnoj meri otežava funkcionisanje jer dovodi do čestih glavobolja, zapaljenja sinusa, nazalnog govora, promene osećaja mirisa, osećaja zapušenosti uha, a svi ovi simptomi mogu da ugroze i druge organe. Na primer, otežano disanje posredno oštećuje pluća i srce. Jedini način da se devijacija ispravi, jeste rinoplastika koja će zauvek otkloniti ovaj problem.

Različiti su oblici devijacije, a prema fizičkom obliku dele se na one u obliku latiničnog slova S, latiničnog C, u obliku manje grbe na nosu, neravnine i zadebljanja. Ukoliko se radi o stečenom obliku, Prepoznajemo ih po krivom obliku nosa već od najranijeg detinjstva.

Hipertrofija donjih nosnih šupljina

Hipertrofična zadebljanja u ovom delu nosa nastaju kao rezultat alergijskih reakcija (hroničnog rinitisa uglavnom), prekomernog korišćenja kapi za nos ili predstavlja prateći problem devijacije. Iako postoji terapijsko lečenje, u zavisnosti od stepena hipertrofije, preporučuje se i rinoplastika kao trajno rešenje. Kako se radi o pojavi hiperplazija na nosnim šupljinama i duž rubova, pa čak i na pojedinim delovima septuma (nosne pregrade), hipertrofija izaziva i druge probleme poput glavobolje, otežanog disanja, gnojne sekrecije i okolnih zapaljenja.

Perforacija septuma

Ovaj deformitet podrazumeva nastanak rupe u nosnoj pregradi, a posledica je povreda, hematoma, operacija, pa čak i ušmrkavanja kokaina. Vremenom se ovaj deformitet može povećati, tako da je potrebno odreagovati na vreme i u slučaju nekih od faktora, odmah se obratiti lekaru.

Kolaps nosne valvule

Ovde se radi o suženju najužeg dela nosne šupljine koja je glavni regulator prolaska vazduha kroz nos. Zapravo se radi o čestom deformitetu, koji se može ublažiti korišćenjem određene terapije, dok se za trajno rešenje preporučuje operativni zahvat koji će olakšati disanje.

Nosna polipoza

Pojava polipa u nosu predstavlja hronično zapaljensko oboljenje sluzokože nosa i sinusa, koja postaje otečena i iz tog razloga prodire u šupljinu nosa, čime se u velikoj meri otežava disanje. Polipi u nosu izazivaju pritsak u predelu lica, sluzav sekret iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo. Čulo mirisa je oslabljeno. Savremeno lečenje polipa je skoro isključivo hirurško, kada se odstranjuju polipi, a u nekim slučajevima i sinusi koji su zahvaćeni.

Kako se izvodi rinoplastika?

Rinoplastiku mogu obavljati specijalisti plastične, rekonstruktivne, estetske i ORL hirurgije. Pripreme za zahvat obuhvataju snimanja nosa, kao i uzimanje brisa nosa i grla, a onda proveru opšte krvne slike, urina, EKG-a i RTG pluća. Pre samog zahvata treba izbegavati alkohol i cigarete, kao i određene suplemente koji utiču na koagulaciju krvi.

Pacijent je u opštoj anesteziji, dok trajanje zavisi od individualnog problema koji se rešava. Operacijom se postižu  promena u položaju hrskavice i kostiju, njihovog oblika, uklanjanje viška kože i hrskavice i slično. Nakon operacije, u nosne šupljine se stavljaju tamponi, koje će biti potrebno nositi i do nedelju dana, dok se na spoljašnju stranu nosa stavlja gips ili drugi zaštitni materijal. Boravak u bolnici traje najduže do dva dana nakon zahvata.

Nakon operacije, mogu da se jave podlivi oko očiju, krvarenje, otok čitavog lica, ali ovi simptomi su prolazni. Svakodnevne aktivnosti će morati malo da sačekaju, i to oko dve nedelje, dok intenzivniju fizičku aktivnost zaobilazete barem mesec dana. Kako biste olakšali sebi, nosite komotnu odeću koja se lako prevlači preko glave i spavajte na visokom uzglavlju kako bi otoci što pre prošli. Rezultate rinoplastike u punom sjaju možete očekivati tek nakon povlačenja otoka, a za to ponekad treba strpljenja u trajanju od nekoliko meseci.

Kako da se odlučite na ovaj korak?

Postoje deformiteti zbog kojih se morate odlučiti za rinoplastiku ukoliko ne želite da kvarite kvalitet života. U onim slučajevima kada vas strah sprečava da se rešite otežanog disanja ili nekog drugog problema, treba da se posavetujete sa stručnjakom iz ove oblasti koji će vam podrobnije, korak po korak, objasniti proceduru na osnovu vašeg slučaja i problema. Kako se radi o komplikovanom zahvatu, trebalo bi da pažljivo odaberete doktora i da, pre svega, ostvarite poverljiv odnos jer je za rinoplastiku potrebna i određena psihološka priprema.

 

Foto: Freepik

Vrste jogurta – koji postoje i koji su najbolji za zdravlje?

0

Mnogi narodi širom sveta svakodnevno koriste jogurt u svojoj ishrani, znajući da on ima pozitivne efekte na ljudsko zdravlje. Upravo zbog njegove široke rasprostranjenosti, na svetu danas postoje različite vrste jogurta.

Ovde ne mislimo samo na gusti, grčki i voćni jogurt. Zapravo, postoje i jogurti za koje mnogi od nas nikada nisu čuli, kao što su labneh, dahi i maconi. Svi oni prave se na sličan način, ali postoji bitna razlika u ukusu, koja ih odvaja od ostalih.

U nastavku teksta predstavljamo vam različite vrste ove ukusne i hranljive namirnice.

Kako jogurt utiče na naše zdravlje?

Jogurt je vrlo pogodan za zdravlje probavnog sistema, pogotovo debelog creva, i to zahvaljujući procesu fermentacije i probiotskim kulturama koje se u njemu nalaze. Dobre bakterje u jogurtu dovode našu crevnu floru u ravnotežu, deluju kao saveznici već prisutnim dobrim bakterijama i jačaju imuni sistem.

Takođe, jogurt sadrži D vitamin, kalcijum i fosfor, koji su bitni za zdravlje kostiju i zuba, kao i proteine i masti koji predstavljaju bitne hranljive sastojke za pravilno funkcionisanje organizma.

Jogurt je pogodan i za osobe koje ne tolerišu laktozu dovoljno dobro, jer on sadrži manji procenat laktoze od mleka. Naime, bakterije prisutne u jogurtu hrane se laktozom koja se nalazi u mleku, što dovodi do njene razgradnje.

Foto: Unsplash.com

Grčki jogurt – najpopularniji kremasti mlečni proizvod

Grčki jogurt pravi se kao i običan jogurt, zagrevanjem mleka i dodavanjem bakterija koje vrše proces fermentacije. Međutim, za razliku od običnog jogurta, grčki se nakon fermentacije procedi, čime se uklanja veliki deo surutke i tako dobija gušća tekstura.

Zanimljivo je da se u Grčkoj on pravi od kozjeg mleka, dok se u ostatku sveta uglavnom koristi kravlje mleko. Grčki jogurt je gušći, bogatiji i kremastiji od običnog jogurta. On ima više proteina i masti od običnog jogurta, ali kao i običan postoji u više varijanti, pa možete pronaći i niskomasni i punomasni grčki jogurt.

Kefir – tečni jogurt sa Kavkaza

Za razliku od svih ostalih vrsti jogurta koje ćemo pokriti u ovom tekstu, kefir je najsličniji običnom jogurtu. Ovde mislimo pre svega na njegovu teksturu, jer za razliku od ostalih, kefir nije gust, već redak tečni napitak.

Kefir je poreklom sa severnog Kavkaza. Dobija se fermentacijom mleka, za koju se koriste specijalna kefir zrna. Kefir zrna predstavljaju kombinaciju različitih mikrooorganizama koji pokreću proces fermentacije.

Rezultat ovog procesa je mlečni napitak tečne konzistencije, sličan jogurtu, laganog kiselkastog ukusa, sa blagom notom alkohola ili svežeg kvasca.

Skyr – islandski jogurt kao nasleđe Vikinga

Skyr ili islandski jogurt vrsta je jogurta poreklom sa Islanda.  Za pripremu skyra koristi se niskomasno mleko sa visokim udelom proteina, te ovaj mlečni proizvod karakteriše visok sadržaj proteina, a nizak sadržaj masti.

Skyr ima konzistenciju sličnu grčkom jogurtu, ali blaži ukus. Međutim, proces nastanka je drugačiji, jer se za razliku od grčkog jogurta, prilikom pripreme skyra mleko ne proceđuje od surutke. Za njegovu kremastu teksturu zaslužne su posebne bakterijske kulture koje se dodaju zagrejanom mleku.

FOTO: Pixabay.com

Labneh – kremasti jogurt sa Bliskog istoka

Labneh je vrsta jogurta koja potiče sa Bliskog istoka, tačnije iz Libana. Sličan je grčkom jogurtu, ali se pravi na drugačiji način. Pre svega, labneh je gušći od grčkog jogurta, nalik na krem sir.

Za njegovu pripremu koristi se kravlje mleko, i to punomasni jogurt od kravljeg mleka. Jogurt se cedi od surutke,  čime se dobija gusta konzistencija. Što se duže cedi, to će labneh biti gušći.

Dahi – indijski jogurt sa ljutim papričicama

Dahi je vrsta jogurta poreklom iz Indije. Dobija se fermentacijom mleka, najčešće kravljeg, ali nekada se pravi i od kozjeg ili bivoljeg mleka. Starter kultura za dahi se može praviti i sa ljutim paprikama, jer one sadrže bakteriju koja pospešuje fermentaciju.

Dahi je nastao u Indiji, ali se konzumira i u Bangladešu, Nepalu, Šri Lanki i Pakistanu, gde se često koristi kao baza za pravljenje različitih indijskih soseva.

Maconi – pikantni jogurt iz Jermenije

Macun ili Maconi još jedan je mlečni proizvod poreklom sa Kavkaza, ali ovog puta konkretno iz Jermenije. Kao i ostale vrste jogurta, nastaje fermentacijom mleka upotrebom mlečnih bakterija.

Priliikom pripreme uglavnom se koristiti kravlje mleko, ali priprema se i od kozjeg, ovčjeg ili bivoljeg mleka, kao i od njihove mešavine. Ovaj mlečni proizvod kremaste strukutre i blago pikantnog ukusa konzumira se u Jermeniji i Gruziji.

Foto: Pixabay.com

Kozji i ovčiji jogurt – zdrava alternativa kravljem mleku

Isto kao i ostali mlečni proizvodi, jogurt se najčešće pravi od kravljeg mleka, ali može se praviti i od drugih vrsti mleka. Pa tako, kozji jogurt dobija se fermentacijom kozjeg mleka, a ovčiji istim procesom obrade, ali ovčijeg mleka.

Koji jogurt je najzdraviji?

Kao što ste mogli pročitati, sve vrste jogurta prave se na sličan način. Ono što ih čini zdravim jeste proces fermentacije, kao i hranljivi sastojci koji se nalaze u mleku. Jogurt koji će biti najbolji za vas zavisi od vaših potreba, te ako ste na određenom režimu ishrane, birajte jogurt sa višim ili nižim procentom masti, kao i proteina.

Konferencija: Rizici novog doba – dve godine pandemije

0

Konferencija „Rizici novog doba: dve godine pandemije – Da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići”, biće održana 23. juna, sa početkom u 10.00 časova, u hotelu Crowne Plaza u Beogradu.

Više informacija o programu i mogućnostima za učestvovanje možete da pronađete na portalu www.beriskprotected.rs

Zašto je baš sada vreme za ovu temu?

Dve godine pandemije donele su brojne promene kako poslodavcima tako i zaposlenima, i dovele do toga da postaje neizbežno strateški pristupiti novim modelima poslovanja u skladu sa potrebama i trendovima.

Rast zdravstvenih rizika doneo je rast troškova za zdravstvenu negu kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou, ali i na produžene rizike po efikasnost zaposlenih i produktivnost preduzeća. Da li dobrovoljno zdravstveno osiguranje – koje se udvostručava svake godine i postaje najbrže rastuće osiguranje u svetu – postaje „must have“ za poslodavce i zaposlene? Da li briga o mentalnom zdravlju zaposlenih postaje novi poslovni trend? Kako tehnologija- digitalizacija zdravstva, telemedicina –može da uštedi vreme i novac i poslodavcima i zaposlenima?

 

Istovremeno, više od 20% preduzeća u svetu prešlo je na „remote“ model poslovanja, a danas već trećina zaposlenih ne želi da se vrati u kancelarije po cenu promene posla. Jedan od najvećih rizika su sajber rizici: od početka pandemije sajber kriminal je dostigao stopu rasta od čak 600%. Kako se nove tehnologije bore s tim, i da li “nova realnost” i dalje uteruje strah u kosti?

Rad od kuće doneo je nove nedoumice u vezi sa bolovanjima, problematikom nezgode na radu, odgovornošću menadžera. Kako zakoni regulišu rad od kuće i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti?

  • Konferenciju će otvoriti Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, a uvodno izlaganje o tome kako remote i hibridni model rada utiču na profit preduzeća, na strategiju poslovanja i zakone o radnim odnosima, imaćeJovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju.
  • O zdravstvenim rizicima govoriće Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije, zatim predstavnici osiguravajućih kompanija UNIQA, Globos, Wiener Stadtische, privatna medicinska ustanova Acibadem Bel Medic, vodeći svetski broker u osiguranju i savetovanju u oblasti rizika Marsh, prva wellbeing platforma za kompanije u Srbiji Rezilient,kompanija Heliant koja radi na digitalizaciji zdravstva u Srbiji, a svoje iskustvo će podeliti IN2Grupa koja je digitalizovala zdravstveni siste u Hrvatskoj.
  • O tome kako da podignemo informacionu bezbednost kompanije na viši nivo govoriće predstavnici kompanije Sky Express, dok će predstavnici kompanije COMING Computer Engineering otkriti zašto je cloud tehnologija bezbedan način za rad sa bilo kog kraja planete.
  • Na pitanje kako zakoni regulišu rad od kuće i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo skratiti, te koje su nam regulatorne promene potrebne zbog izmenjenog načina poslovanjaodgovoriće predstavnici advokatske kancelarije TSG i HR kompanije ManPower.

Cilj konferencije je da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u izmenjenom ekonomskom okruženju, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti. Ove informacije pomoći će im da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu.

Platformu Be Risk Protected pokrenuli su portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

Kao „rizici novog doba” obrađuju se oni rizici koje, prema globalnim istraživanjima, privrednici u svetu prepoznaju kao „rizike budućnosti” – one za koje se procenjuje da mogu doneti najveće štete poslovanju u narednoj deceniji.

 

Program konferencije

9.30 – 10.00 Prijavljivanje
10.00 – 10.05 – Pozdrav organizatora
10.05 – 10.15 – Uvodno obraćanje
 Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije
10.15 – 10.25 – Globalni pregled uticaja pandemije na radne odnose: kako
remote i hibridni model rada utiču na profit preduzeća, na strategiju poslovanja,
na zakone o radnim odnosima?
Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za
Srbiju
10.25 – 11.15
Panel: U kojoj meri zdravstveni i sa njima povezani rizici mogu da ugroze
poslovanje kompanija – iskustvo iz pandemije, predviđanja i preventiva?
Kako zdravstveni rizici usled pandemije utiču na radnu sposobnost
zaposlenih, i posledično na profit preduzeća?
Da li je bolje osloniti se na državni, ili na privatni sektor u preventivi
zdravstvenih rizika?
Zašto munjevito raste dobrovoljno zdravstveno osiguranje?
Učesnici:
Dr Boris Popov, prva wellbeing platforma za kompanije u Srbiji Rezilient
Nemanja Petrović, direktor sektora za korporativne poslove, Globos
osiguranje 

 UNIQA osiguranje                                                                                                        
Privatna medicinska ustanova

11.15 – 11.30 – Kako sačuvati mentalno zdravlje zaposlenih, i koji su wellbeing
modeli najefikasniji?
Marsh – vodeći svetski broker u osiguranju i savetovanju u oblasti rizika

11.30 – 11.50
Kafe pauza
11.50 – 12.40
Panel: Trendovi u prevazilaženju zdravstvenih rizika za zaposlene i za preduzeća
Da li je pandemija promenila navike i potrebe zaposlenih kad je reč o
zdravstvenim uslugama, i kako odgovoriti na njih?
Šta za preduzeća znači digitalizacija zdravstvenog sistema u Srbiji? Šta bi
telemedicina značila za poslodavce?
Koji su najnoviji trendovi u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju? DZO
kao must have kod ozbiljnih poslodavaca.
Učesnici:
Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika
Vlade Srbije
Irena Pavićević, direktorka Sektora za osiguranje lica, Wiener Städtische
osiguranje
Vukašin Radulović, partner Heliant
Denis Jašarević, predsednik Uprave IN2 Grupa (kompanija koja je
digitalizovala zdravstveni sistem u Hrvatskoj)
Nove tehnologije kao „čamac za spas“ poslovanja u vreme promena izazvanih
pandemijom – pojedinačna izlaganja
12.40 – 12.55
Kako su sistemi sajber zaštite doprineli da „nova realnost“ ne uteruje strah u
kosti
Tiodor Jovović, CBO, SkyExpress
Aleksandar Mitić, Senior Security Engineer, SkyExpress
„MSSP komforna zona – Podignite informacionu bezbednost vaše kompanije na viši
nivo!”
13.55 – 13.10
Zašto novi modeli rada (remote i hibridni model) više nisu kamen spoticanja kad
je reč o sajber bezbednosti
Cyber security kompanija
13.10 – 13.25
Cloud tehnologija kao bezbedan način za rad sa bilo kog kraja planete
 Zoran Došlić, izvršni direktor, COMING
Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga, COMING
„Biznis i IT – siguran i pouzdan IT za biznis”
13.25 – 13.40
Kako uz pomoć veštačke inteligencije i Data Science lakše doći do savremenih
kupaca sa novim navikama nastalim tokom pandemije
 Data Science kompanija
13.40 – 13.45
Briga o zaposlenima kao jedan od Ciljeva održivog razvoja – osvrt sa aspekta
zaposlenih na osnovu rezultata istraživanja
Olivera Vuković, direktorka, SeConS grupa za razvojnu inicijativu
13.45 – 14.15
Kako zakoni regulišu rad od kuće i da li bi (zašto i kako) radnu nedelju trebalo
skratiti?
Koji su pravni problemi isplivali tokom prethodne dve godine? Kako se u
takvim slučajevima reguliše pitanje bolovanja, povreda na radu,
menadžerske odgovornosti?
Kako zakoni u Srbiji i okruženju gledaju na četvorodnevnu radnu nedelju,
koje su prednosti i nedostaci i da li će da zaživi u Srbiji?
Učesnici:
Ivana Stefanović, ekspert za radno pravo i partner, Advokatska kancelarija
TSG
ManPower
14.30 – Ručak, networking

Foto: Unsplash

Odlaganje menstruacije – Isključivo uz dogovor sa lekarom

0

Žene znaju kroz koje muke prolaze tokom menstrualnog ciklusa i koliko često ona može da upropasti odmor, letovanje ili neki važan događaj. Nije redak slučaj da se žene zato odlučuju da menstruaciju odlože, ali isto tako postoji i mnogo dilema u vezi s pitanjem da li je to opasno po zdravlje. Na prvom mestu, nemojte odlagati menstruaciju bez konsultacije sa ginekologom, a dobra vest je da vam povremeno odlaganje menstruacije neće naškoditi na duže staze. Donosimo neke od važnih saveta u vezi s ovom, uvek aktuelnom, temom među damama.

 Da li odlaganje menstrualnog ciklusa može biti opasno?

Odlaganje menstrualnog ciklusa nije opasno, ali morate biti oprezni i nikako ne smete isprobavati neke od metoda na svoju ruku. U većini slučajeva, žene mogu odložiti menstruaciju bez ikakvih posledica po  zdravlje i naredne cikluse, tako da, s te strane, nemate razloga za brigu.

Ipak, morate obaviti razgovor sa lekarom i ginekologom jer postoje slučajevi kada se odlaganje menstruacije ne preporučuje, o čemu će dalje biti reči.

 Kakvi problemi mogu da nastanu?

Problemi koji mogu nastati usled odlaganja menstruacije tiču se efekta tableta koje koristite, pa se može dogoditi da osećate nadutost celog tela, da primetite oticanje nogu i slično,veću osetljivost na sunce i toplotu (naročito ako prvi put uzimate tablete za odlaganje menstruacije), ali se suštinski radi o blagim simptomima koji vam neće praviti veći problem. Kada nakon odloženog, započne novi ciklus, uobičajeno je da dođe do nešto  obilnijeg krvarenja od uobičajenog,  glavobolje ili osećaja napetosti u grudima, ali se i ovde radi o blagim simptomima. Na duže staze, odlaganje menstruacije može dovesti do hormonskih promena i poremećaja, zato ono mora biti kontrolisano i ne smete ga praktikovati često.

 Koji načini za odlaganje menstruacije postoje?

Menstruaciju možete odložiti korišćenjem kontraceptivnih pilula ili specijalnih tableta za odlaganje menstruacije. Ovo su medicinski ispitani načini da se ciklus odloži, a sve bapske savete i metode u vezi sa odlaganjem menstruacije zanemarite kako ne bi došlo do drugih zdravstvenih tegoba.

 Tablete za odlaganje menstruacije

Tablete za odlaganje menstruacije nazivaju se još i gestageni preparati i koriste se u slučajevima kada žena nije konzument kontraceptivnih pilula, a lekar će vam preporučiti Primolut Nor ili Orgametril. I jedne i druge sadrže aktivnu supstancu noretisteron. Koriste se tako što ih pijete najmanje tri dana pre očekivanog početka ciklusa, dva puta dnevno i uzimaju se onoliko dana koliko želite da odložite menstruaciju, a to ne sme biti duže od dve nedelje. 

Naredni početak ciklusa možete očekivati nekoliko dana nakon što ste prestali da koristite ove tablete.

Ove tablete nemojte koristiti u kombinaciji sa preparatima na bazi kantariona, uz lekove za hipertenziju, holesterol i druge. 

 Kako deluju ove tablete?

Tablete za odlaganje menstruacije deluju tako što, zbog visokog, sintetizovanog oblika progesterona, polnog hormona, odlažu ovulaciju i početak menstruacije. Ove tablete nisu kontraceptivne i to morate imati na umu, te ne štite od neželjene trudnoće. Morate ih uzimati na propisan način, jer svako preskakanje umanjuje njihovu efikasnost.

 Kada nikako ne treba odlagati menstruaciju?

Ženama starijim od 35 godina, onima koje puše ili imaju visok krvni pritisak, kao i vensku trombozu, nikako se ne preporučuje odlaganje menstruacije bilo kakvim metodama jer može doći do raznih problema. Takođe, ako imate neredovan ciklus, odlaganje menstruacije mora biti dobro isplanirano.

 Koliko često se sme odlagati menstrualni ciklus?

Odlaganje menstruacije treba shvatiti kao bezbedan potez, ali sa velikim oprezom, tako da ono nikako ne bi smelo da postane praksa. Zadovoljite se time da jednom godišnje u hitnim situacijama odložite ciklus.

 

Foto: Unsplash

Ishrana kod insulinske rezistencije – Koliko je komplikovano?

0

Insulinska rezistencija je poremećaj metaboličkog stanja koji se sve češće javlja, naročito kod žena, a jedan od prvih koraka koji se mora preduzeti kada se radi o ovakvoj dijagnozi jeste redukcija ishrane, koja može biti prilično zahtevna i traži uglavnom strogu disciplinu. Ukoliko se prepusti slučaju, insulinska rezistencija može dovesti do ozbiljnijih bolesti, kao što je dijabetes tipa 2, gestacijski dijabetes ili predijabetes. Zato, ishrana ima veoma važnu ulogu u borbi s ovim poremećajem, a mi vam donosimo neke od smernica za adekvatnu ishranu.

 Insulinska rezistencija i navike u ishrani

Do insulinske rezistencije dolazi usled različitih faktora, a životne navike i navike u ishrani su jedan od glavnih uzroka.

Naime, insulinska rezistencija predstavlja posebno stanje organizma pri kojem dolazi do porasta nivoa insulina u krvi. Tada dolazi i do nemogućnosti insulina da obavlja svoju primarnu funkciju, a to je regulacija nivoa glukoze u krvi. Ćelije postaju otporne na insulinsko dejstvo i ne reaguju na ovaj hormon kao što je uobičajeno i zato telo proizvodi više insulina kako bi se odbranilo, odnosno obavilo svoju funkciju i oslobodilo se viška glukoze. Sve to rezultira pretvaranjem šećera ne u energiju, nego u masti.

Ako se pitate kako da prepoznate moguće simptome, najčešće se radi o čestom osećaju umora, gladi i slabe koncentracije, a u simptome spadaju i  nagomilavanje masnih naslaga u predelu stomaka, povišen krvni pritisak i povišen holesterol.

Navike u ishrani značajno određuju i stanje vašeg organizma, pa je jedan od čestih faktora insulinske rezistencije konzumiranje previše ugljenih hidrata, manjak cinka, mangana i hroma u organizmu koji troše ugljene hidrate, a tu je i jednolična ishrana kojoj često podležemo, naravno, nedostatak fizičke aktivnosti i, naravno – stres.

Gojazne osobe i osobe sa već povišenim nivoom šećera u krvi, osobe sa masnom jetrom i pankreasom, kao i žene kojima su ustanovljeni policistični jajnici spadaju u rizičnu grupu, podložnu ovoj vrsti poremećaja.

 Preporuke za ishranu kod insulinske rezistencije

Ishrana kod insulinske rezistencije mora biti prilagođena specifičnim potrebama organizma, a dobra vest je da se ovaj problem zapravo prilično lako redukuje upravo ishranom. Naravno, biće potrebno odreći se omiljenih (i najčešće nezdravih) namirnica, ali i prilagoditi razmake između obroka vašem životnom tempu.

Jedna od prvih preporuka jeste konzumiranje sveže, neobrađene hrane, gde spadaju sveže voće, povrće, mahuranke, žitarice bez glutena, orašasti plodovi, semenke i životinjski proteini oko kojih morate biti vrlo pažljivi. Riba, na primer, deluje protivupalno i preporučuje se za ovakvu vrstu ishrane. Meso je dozvoljeno konzumirati, ali u umerenim količinama, a prednost, pored ribe, imaju piletina i ćuretina.

Važno je da namirnice koje konzumirate budu bogate vlaknima koja će usporiti apsorpciju šećera u krvi, a tu spadaju već spomenute mahuranke, orašasti plodovi, semenke, voće i povrće, a neke od ovih namirnica mogu biti ukusna užina, pa čak i zamena za brzi obrok.

Ono što nikako nije dozvoljeno su industrijski prerađeni proizvodi poput keksa i grickalica, zatim bilo koji slatkiši, alkohol, proizvodi od belog brašna, beli pirinač, bela testenina, pržena i pohovana hrana, obroci na životinjskoj masti, mlečni proizviodi, pa čak ni oni nemasni, majonez i slični premazi i prelivi, gazirana pića, jela iz kesice, kukuruzno, sojino i suncokretovo ulje i slično.

Veoma je važno da ne pravite velike razmake između obroka, jer upravo tada, a naročito kada preskačete obroke, dolazi do velike oscilacije insulina u krvi. Pazite da vaši obroci budu redovni, da imate tri obroka dnevno, bez prejedanja, a izbegavajte obroke u kasnim večernjim satima. U zavisnosti od stepena isnulinske rezistencije, određuje se i broj obroka koji su vam potrebni tokom dana.

 Koje namirnice obavezno izbaciti iz ishrane?

Pivo: uz sve druge vrste alkohola koje treba izbaciti, pivo je jedno od najštetnijih zbog visokog glikemijskog indeksa

Margarin i majonez: sadrže mnogo trans masti, koje podstiču upalne procese

Pekarski proizvodi: sadrže jako lošu kombinaciju i pomenutih trans masti i šećera

Kupovni i ceđeni sokovi: sadrže mnogo šećera, a čak ni ceđeni sokovi se ne preporučuju jer mogu da isprovociraju određene probleme

Suncokretovo ulje: sadrži veliku količinu omega šest masnih kiselina, koje nam nisu u većoj meri potrebne 

Koje namirnice su poželjne kod insulinske rezistencije?

Laneno i čija seme: bogati su omega tri masnim kiselinama i vlaknima koja regulišu glikemiju

Koštunjavo voće i mahuranke: bogate vlaknima koja su idealna za insulinsku rezistenciju jer oplemenjuju crevnu floru i održavaju balans u crevima

Jaja: njihov glikemijski indeks je nula, zato su veoma korisne kod ovog problema, ali nemojte ih konzumirati svaki dan zbog drugih svojstava ove namirnice koja mogu dovesti i do drugih problema u organizmu

Spelta, raž, ovas: žitarice bogate hromom koji je jako važan u regulaciji insulinske rezistencije.

 Kako ishrana kod insulinske rezistencije utiče na ceo organizam?

 

Kako se radi o ishrani koja obuhvata sve namirnice koje su i inače preporučljive u različitim režimima ishrane, odnosno o potpuno zdravim i prirodnim namirnicama, redukovana ishrana kod insulinske rezistencije će vam pomoći da dovedete u red i druge, eventualno postojeće zdravstvene probleme. 

S obzirom na to da svakodnevno unosimo svakakve materije u organizam putem namirnica, koje se kasnije apsorbuju u našem endokrinom sistemu i izazivaju različite poremećaje u radu hormona i organa, redukcija ishrane i pažljiv izbor namirnica, koje zahteva insulinska rezistencija, mogu dovesti organizam u red.

Smanjenje telesne težine i regulacija krvnog pritiska su neke od najupadljivijih promena koje možete uočiti uz ovakav način života. Takođe, umor koji je jedan od simptoma insulinske rezistencije, a koji često nastupa nakon obilnih i teških obroka, neće više biti vaš problem. Dalje, hormoni se dovode u balans, što je veoma važno kod žena koje imaju policistične jajnike, ali i kod problema sa neplodnošću koji takođe može biti uzrokovan insulinskom rezistencijom. Prilagođena ishrana uz umerenu fizičku aktivnost, koja se preporučuje osobama sa insulinskom rezistencijom, mogu dugoročno držati ovaj problem, ali i neke od navedenih tegoba pod kontrolom.

Foto: Unsplash

Sapun od kozjeg mleka – Za zdravo i čisto lice

0

Nega lica je za pripadnice nežnijeg pola uglavnom velika zagonetka i čini se da je teško napraviti pravi izbor proizvoda. Jedan od univerzalnih, a koji vam može biti od velike pomoći je sapun od kozjeg mleka.

Sapun sigurno nije prva asocijacija na negu kože, a naročito lica, međutim, mi vam otkrivamo koje sve benefite donosi ovaj povoljni i, pre svega, prirodni proizvod i zašto treba da postane deo vaše dnevne rutine.

 Delovanje proizvoda od kozjeg mleka

Kozje mleko važi za jednu od najzdravijih namirnica, po sastavu veoma sličnu majčinom mleku, a osim u ishrani, koristi se i za negu kože i u druge svrhe. 

Kao izvor vitamina B, kozje mleko povoljno deluje na nervni sistem, zatim služi pri lečenju bronhitisa, suzbijanju alergija, za jačanje imuniteta, jačanje pluća i slično. Kalcijum i fosfor iz kozjeg mleka jačaju kosti, tako da se ovo mleko naročito preporučuje deci, a kako sadrži i cink i selen (antioskidansi), možete ga davati deci i za potrebe jačanja imuniteta. Proizvodi od kozjeg mleka pomoći će vam ukoliko ste anemični jer podstiče iskorišćavanje gvožđa i obnovu hemoglobina. Takođe, veoma povoljno deluju i na regulaciju krvnog pritiska.

Kozja surutka je jedan od najpoznatijih proizvoda od kozjeg mleka, za koji važi da ima čarobne moći kada je u pitanju ljudski organizam, pa se preporučuje za pravilan rad digestivnog trakta, kod oboljenja jetre, osteporoze, bolesti bubrega, povišenog pritiska i holesterola itd. Tu su još i kozji sir, kao izuzetno ukusan i zdrav, koji se može naći u raznim varijantama. 

Stoga, nemojte se libiti da probate neki od proizvoda od kozjeg mleka.  

 Kozji sapun za lice

Kozji sapun se koristi za negu lica i s uspehom se bori protiv velikih neprijatelja – bubuljica, pomaže u uklanjanju mrtvih ćelija kože lica (jer sadrži AHA kiselinu, koja je neophodna za pilingovanje lica), regeneriše kožu, održava vlažnost kože, te sprečava kožu da se ljušti, crveni, peruta i slično. 

Sapun za lice koristićete veoma jednostavno i uz malo potrebnog vremena – ujutru i uveče naprosto umijte lice ovim sapunom, obavezno prethodno uklonite šminku – i to je to. Nakon umivanja, možete nastaviti sa dnevnom ili noćnom rutinom, u vidu seruma, krema, maski i slično, koje takođe možete pronaći na bazi kozjeg mleka. 

 Sapun od kozjeg mleka protiv bubuljica

Sapun od kozjeg mleka se naročito istakao kao sredstvo protiv upornih bubuljica i akni. Radi se o potpuno prirodnom proizvodu koji neće iritirati vaše lice – kozje mleko, u kombinaciji sa maslinovim uljem ili uljem kokosa, daje osetne rezultate, bez upotrebe raznih hemikalija. Uz to, ovaj sapun ima jako antibakterijsko dejstvo, tako da uništava neke od glavnih uzročnika pojave bubuljica i akni. Razlog efikasnosti jeste mlečna kiselina, alfa hidroksilne kiseline (AHA kiselina koja uklanja mrtve ćelije kože s površine lica), vitamini A, B1, B6, B12, C i E, uz selen, cink i gvožđe, koji hrane vašu kožu i daju mu sjaj. 

Svi ovi sastojci imaju sposobnost da direktno prodiru u dublje slojeve kože i tako hrane tkiva. 

 Kako da sami napravite kozji sapun?

Prirodne sapune možete napraviti i sami kod kuće, a tako je i sa sapunom od kozjeg mleka. Imajte na umu da, nakon što ste napravili smesu i dobili gotove sapune, oni moraju da odstoje i da se osuše i sazru otprilike oko mesec dana, tako da ako očekujete instant rezultat – odlučite se za kupovni sapun od kozjeg mleka.

Potrebni sastojci su: 1,5 dl zaleđenog kozjeg mleka, 80 g natrijum hidroksida, 8 dl destilovane vode, 30 ml ricinusovog ulja, 3 dl maslinovog ulja, 120 ml kokosovog ulja, 20 eteričnog ulja po izboru, koji će dati prijatan miris ovom sapunu, kalup za sapun.

U plastični posudu sipajte natrijum hidroksid i prelijte ga destilovanom vodom. U drugu činiju sipajte hladnu vodu i ulijte prethodno pomešanu tečnost od destilovane vode i natrijum hidroksida. Izbegavajte isparenja koja se dešavaju tokom ovih procesa. 

Natrijum hidroksid treba da odstoji u posudi s hladnom vodom neko vreme, dok se ne rastvori. 

Sledeći korak je da u trećoj činiji pomešate palmino i kokosovo ulje. 

Kad se natrijum oksid prohladio, dodajte zaleđeno kozje mleko, a onda mešajte dok ne dobijete homogenu smesu i nemojte se čuditi ukoliko vam je potrebno mnogo vremena. 

U ovu smesu dodajte palmino i kokosovo ulje, zajedno s maslinovim i sve sastojke sjedinite uz pomoć miskera. Gustina treba da liči na onu od pudinga. U zgusnutu smesu dodajte ricinusovo ulje, a onda mešajte miskerom još malo. Na kraju, dodajte eterično ulje i stavite smesu u kalup za pravljenje sapuna. Kalup sa smesom pažljivo obmotajte celofanom jer ne sme doći u dodir s vazduhom. Ovako spravljen sapun treba da odstoji 24 sata kako bi postigao dovoljnu gustinu. Smesu rasecite, a potom ostavite oko mesec dana da odstoje, kako bi sazreli. Nakon ovog perioda, spremni su za korišćenje. 

 Koji su najpopularniji sapuni od kozjeg mleka?

Zeljković – ovaj sapun od kozjeg mleka ste sigurno viđali, dolazi u nekoliko različitih varijanti, obogaćen zeolitom, medom, kukuruznim grizom, nevenom i drugim sastojcima, koje možete izabrati naspram potreba vaše kože. 

Hedera Vita – sapun od kozjeg mleka iz ove kozmetičke kuće obogaćen je cimetom i pomaže u preoblikovanju tela tako što tonira kožu i čini da izgleda glatko i čvrsto, a takođe poseduje i piling efekat.

Eco Product – u varijanti ovog proizvođača, sapun od kozjeg mleka je obogaćen glicerinskom bazom, omega masnim kiselinama i raznim vitaminima koji se preporučuju čak i za kožu sklonu ekcemu i psorijazi, za koju inače nije preporučljiva upotreba sapuna.

Kozica – prirodna kozmetika Kozice donosi nam i sapune, i to sa različitom namenom. Iako su svi na bazi kozjeg mleka, obogaćeni su sastojcima kao što su med, nana, ili su prilagođeni za piling kože.

Sofi – ova kozmetička kuća je sada već opštepoznata po prirodnoj kozmetici u privlačnim, minimalističkim ambalažama, doduše i po nešto višim cenama od drogerijskih (oko 390 din) kada je u pitanju ova vrsta proizvoda. Sofi sapun od kozjeg mleka je obogaćen kakao puterom i etarskim uljem anisa i kedra, što doprinosi nezi izrazito suve kože.

 Sapun od kozjeg mleka – Cene

Cene sapuna od kozjeg mleka su jako povoljne, što je još jedan od razloga da mu pružite šansu. U zavisnosti od proizvođača, prosečna cena sapuna je oko 100 dinara.

 

Foto: Unsplash

Smuti sa bananom topi masne naslage

0

Banana je glavni sastojak svakog smutija, a razlog nije samo tekstura i ukus ove voćke kao što ste možda mislili. Smuti nam je poznat kao dijetetski proizvod koji često zamenjuje obrok, pa banana deluje kao logičan izbor, jer ostavlja utisak sitosti. Ipak, banana je tu zbog brojnih benefita koje ima za organizam, tako da vam donosimo neke od glavnih, kao i jednostavne recepte koje možete pripremiti za samo nekoliko minuta i priuštiti sebi zdravu užinu ili obrok.

 Zašto je banana često glavni sastojak smutija?

Banana je poznata kao izvor kalijuma, magnezujuma i vitamina C, a usput je prijatnog ukusa i zahvalne teksture koja dozvoljava eksperimentisanje sa receptima. Njene nutritivne vrednosti su jedna prednosti ovog obroka – prosečna banana u svojih sto grama, koliko najćešće teži, sadrži oko 90 kalorija. Smuti se pokazao kao idealno rešenje za kombinovanje banane i drugih hranljivih sastojaka, čija je velika prednost to što se može konzumirati u skoro svakoj situaciji, i onda kada niste kod kuće. 

Banana kao namirnica obiluje sastojcima koji tope masne naslage, regulišu probavu, regulišu krvni pritisak, povoljno utiču na zdravlje kostiju i popravljaju raspoloženje

Iako bogato šećerima, ovo voće ima mnogo više koristi nego nedostataka, ako ga kombinujete pravilno i konzumirate umereno

U zavisnosti od toga koliko je banana zrela, menjaju se i njene hranljive vrednosti. Sa zrenjem, skrob i vlakna banane se razgrađuju u prirodne šećere, a takođe se povećava i nivo probiotika koji održavaju vaša creva zdravim i pomažu normalnoj probavi.

Prednost smutija sa bananom u odnosu na ceđene sokove, jeste u tome što nas ostavlja sitim, a istovremeno hidrira organizam. 

U kombinaciji sa drugim sastojcima, banana je idealno i ukusno rešenje za topljenje masnih naslaga, tako da ako trenirate ili ste trenutno na nekom režimu ishrane, ne ustručavajte se da probate neki od recepata za smuti sa bananom. 

 Kada je najbolje piti smuti sa bananom i koliko?

Smuti sa bananom može zameniti oborok, ali nemojte se zavarati – ovaj napitak ne treba da bude zamena za svaki obrok u danu. 

Zato, smuti je najbolje konzumirati ujutru, pred početak dana kako bi vam pružio potrebnu energiju ili uveče, umesto večere kao lagan obrok koji neće opteretiti stomak i poremetiti san. 

Dovoljno je da smuti konzumirate jednom ili najviše dva puta u toku dana, u zavisnosti od toga da li ga pijete između obroka ili kao njihovu zamenu. 

Smuti sa bananama – Jednostavni recepti

Smuti sa bananama se sprema vrlo jednostavno, a recepata je mnogo, jer ovo voće možete kombinovati s čim god poželite – pa čak i sa povrćem (uobičajeno je zeleno lisnato povrće, poput spanaća) i sa brojnim začinima koji će dodatno podstaći aktivnost organizma. Na vama je samo da isprobate i, u skladu s potrebama, odaberete onaj koji vam najviše prija. 

 Smuti sa bananom i bobičastim voćem

Ovo je čuvena kombinacija s kojom nema greške. Sve što vam je potrebno (za dve čaše napitka, odnosno oko 4 dl smutija) su 2 zrelije banane, 2 dl mleka ili jogurta (po potrebi ono može biti bez masti, punomasno, od soje, badema i slično), po 100 g svežeg ili smrznutog bobičastog voća (maline, kupine, borovnice) ili, ako kupite zamrznuti miks, iskoristite oko 300 grama voća iz pakovanja. Sve sastojke pomešajte u blender i mutite dok ne dobijete jednoličnu smesu. Po želji možete dodati i led

Nutririvna vrednost po jednoj čaši: oko 230 kcal, 6 g belančevina, 4,5 g masti, 47 g ugljenih hidrata (od kojih je 27 g šećera).

 Smuti sa bananom i ovsenim pahuljicama

Ovo je idealna zamena za doručak, naročito ako ste u žurbi, a čeka vas naporan dan. Ovsene pahuljice u kombinaciji s jogurtom i bananom su pravi obrok koji će vas dugo držati sitim. 

Potrebno vam je 2 zrelije banane, 100 g ovsenih pahuljica, 70 g badema, 1 dl jogurta. Ova količina je dovoljna za 2 čaše napitka. 

Sve sastojke pomešajte u blenderu i mešajte dok ne dobijete jednoličnu smesu. 

Nutritivna vrednost: 380 kcal, 12 g belančevina, 15 g masti, 53 g ugljenih hidrata (od kojih su 19 g šećeri).

 Smuti sa bananama i čokoladom

Ako ste ljubitelji slatkiša, evo smutija koji će vas zavarati, pa umesto čokoladice, izmiksujte bananu sa kakaom i dobićete zdravu poslasticu, a žudnja za slatkišima će nestati. 

Potrebna vam je 1 banana, 2 dl mleka (po želji ono može biti nemasno, od soje, badema, pirinča i slično), 2 kašičice kakaa, po želji – kašičica putera od kikirija. Ova količina je dovoljna za 4 dl proizvoda, odnosno za dve čaše. Priprema je uvek ista – sve sastojke stavite u blender i pričekajte da se sjedine u jednoličnu smesu. 

Nutritivna vrednost: 290 kcal, belančevine 10 g, masti 9 g, ugljeni hidrati 45 g (od kojih su 28 g šećeri).

 

Foto: Unsplash

Kako se osloboditi stresa?

0

Svima nam je ovo pitanje svakodnevno na pameti, a poslednjih godina se, na sreću, mnogo o tome i priča. Ubrzana svakodnevica nametnula je ovo pitanje, pa iako su razlozi za nakupljanje stresa najrazličitiji mogući, sve više se javno govori o različitim poremećajima koje dugogodišnji stres može da proizvede. U skladu sa poreklom stresa i individualnim karakterom, pojedinim osobinama i navikama, treba reagovati i po pitanju suzbijanja stresa. Fizička aktivnost, različiti hobiji, psihoterapije – samo su neka od rešenja, a mi vam u daljem tekstu donosimo neke uzroke i savete koji će vam pomoći da najpre prepoznate, a onda i pravovremeno reagujete na stres. 

 Šta je zapravo stres?

Da bismo znali da prepoznamo protivnika, moramo znati i njegove karakteristike. U slučaju stresa, ovaj sveprisutni neprijatelj proizvodi toliko različitih procesa u organizmu, da ne utiče samo psihičko stanje i raspoloženje, nego može uzrokovati i brojne bolesti organizma. 

Stresom nazivamo razne vrste negativnih emocija i događaja, iz kojih proizlaze loše raspoloženje, osećaj preterane odgovornosti i pritiska, različiti strahovi, nesanica, razdražljivost, osećaj nesigurnosti, nemogućnost organizacije tokom dana i slično. Različiti uzroci nazivaju se stresori, a naša reakcija i doživljaj ovih stresora predstavlja stres. 

Psihičko stanje, koje je individualno i pokazuje različite simptome, predstavlja reakciju na svakodnevne uzroke stresa, a vrlo često reakciju primetimo najpre u vidu biološkoj poremećaja, kao što je lupanja srca, povišen krvni pritisak, glavobolja, bolovi u želucu. Ovakve tegobe na duže staze troše vaš organizam i mogu dovesti do ozbiljnjih bolesti. Takva vrsta problema najčešće spada u psihosomatska oboljenja, odnosno psihofiziološke poremećaje, gde se radi o udruženim psihološkim i fizičkim tegobama. 

Ukratko, stres podrazumeva niz spoljašnjih faktora na koje reagujemo i koji izaziva negativne posledice po organizam i psihičko zdravlje. 

 

 Simptomi stresa

Simptomi stresa, kao što smo napomenuli, vrlo često izbijaju najpre u vidu remećenja pravilnog funkcionisanja pojedinih organa, pa su neki od prvih mogućih simptoma – dijareja, zatvor, nesanica, vrtoglavica, bol u grudima, lupanje srca, pad imuniteta i često razboljevanje, hormonski poremećaji, pad seksualne želje.

Sa druge strane, ako primetite da ste tokom dana rasejani, da ne možete da se koncentrišete na neke od obaveza u privatnom ili poslovnom životu, ako primetite da se javlja osećaj izopštenosti iz okruženja, smanjeau želja za druženjem, sklonost ka crnim mislima, konstantna briga (naročito kada za nju ne postoje objektivni razlozi) i slično – radi se o psihičkim tegobama koje su uzrokovane svakodnevnim izlaganjem stresnim situacijama

Kortizol – Hormon stresa

Jedan od jasnih pokazatelja da postoji problem u psihofiziološkom funkcionisanju jeste kortizol – hormon stresa, koji možete izmeriti vađenjem krvi i koji je važno proveriti u slučaju da prepoznajete neke od simptoma stresa, jer upravo kortizol predstavlja okidač za brojne zdravstvene probleme. Zanimljivo je da, iako vam se čini da nemate životnih problema koji bi moglo znatno da naruše vaše zdravlje, ovaj hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde vrlo lako može da izmakne kontroli.

Radi se o tome da organizam u stresnim situacijama (koje često i ne prepoznajemo) luči veće količine ovog hormona, odnosno dolazi do zapaljenskog procesa. Fiziološka uloga kortizola jeste da stimuliše jetru da proizvodi šećer u krvi i da pomogne telu da masti, proteine i ugljene hidrate pretvori u korisnu energiju. Odnosno, ovaj steroidni hormon pomaže telu da odgovori na različite oblike stresa (bilo da se radi o fiziološkim ili psihološkim uzrocima), zato se i naziva hormonom stresa, a raste kada je stres na visokom nivou. Kortizol se oslobađa u ovakvim situacijama da bi pomogao telu da odgovori na neku tešku situaciju, tako što podstiče prirodnu energiju organizma, podstiče mišiće da odgovore na situaciju, a kada dođe do toga da se kortizol konstanto oslobađa u velikim količina, onda se javljaju različite bolesti poput insulinske rezistencije, dijabetes, visok krvni pritisak i druge.

Uobičajeno je da se kortizol meri u 9 časova ujutru (kada je nivo kortizola najviši), a kako tokom dana raste i opada, meri se i u poslepodnevnim satima (oko 18 časova), kako bi se dobila relevantna slika.  

Kako smanjiti nivo kortizola?

Nivo kortizola možete smanjiti namirnicama – tako što ćete izbegavati skrobne proizvode koji izazivaju zapaljenske procese, gde spadaju pohovane i pržene namirnice, keks, krekeri, kolači i slično, a zameniti ih proteinima, voćem i povrćem, mahurankama i slično. Ove namirnice dokazano smanjuju nivo kortizola u krvi. Takođe, u smanjenju kortizola pomažu i neki minerali – kalcijum, magnezijum i cink, koji smiruju nadbubrežnu žlezdu, opuštaju mišiće i pomažu boljem snu. Naravno, da bi se kortizol doveo u normalu, potrebno je utvrditi uzrok koji je doveo do njegovog poremećaja, tako da će promena životnih navika, odnosno promena životnog tempa, biti neophodna. 

Da biste se upustili u borbu sa kortizolom, morate se prvo posavetovati sa lekarom kako bi znali na koji način da se borite, a onda i da primenjujete određene savete ili terapiju. 

 Predlozi za brzo oslobađanje od stresa

Sigurno znate za bezbroj saveta koji se provlače kao instant rešenja protiv stresnih situacija – oni svakako nisu beskorisni i i te kako mogu pomoći na duže staze, ali je, pre svega, potrebno da znate uzrok vaših problema i u skladu sa tim reagujete. 

Zdrave životne navike su svakako poželjne, dobra svakodnevna organizacija takođe, kao i dovoljno sna, no, da biste se rešili stresa potrebna je i neka vrsta discipline u svim ovim kategorijama, kao i prepoznavanje uzroka da biste mogli da ih izbegnete. Stoga, donosimo neke od saveta koji će vam pomoći u kriznim situacijama, ali savetujemo da problemu stresa pristupite savesno i da se pobrinete za njega dugoročno. 

 Pravilno disanje

Kada se nađete u stresnoj situaciji ili dobijete panični napad, ono što će vam odmah pomoći jeste pravilna tehnika disanja, koja će dovesti u ravnotežu um i telo za samo nekoliko sekundi. Nije u pitanju nikakva komplikacija, potrebno je samo da nekoliko sekundi udišete duboko i to uzimajući vazduh na usta, potom zadržite dah i onda izdišete polako kroz nos. Fokusirajte se na disanje u stresnim situacijama i primetićete blago olakšanje, usporićete i umiriti rad srca.

 Šetnja

Ukoliko ste doživeli neku neprijatnost ili se odjednom osećate uspaničeno (što je jedna od odlika paničnih napada koji dolaze ni iz čega), jednostavno – prošetajte. Izađite iz prostorije da biste izbegli osećaj gušenja i tesnih zidova, prošetajte neko vreme na svežem vazduhu, što će pomoći i vašim mislima i telu da se dovedu u ravnotežu. 

 Pričajte sa nekim 

Bilo da ste u blizini kolega, prijatelja ili komšije – ako osećate trenutnu napetost ili paniku, prijaće vam da popričate sa nekim. U stresnim situacijama, iako često želimo da nas svi ostave na miru, razgovor je od velike pomoći. Naravno, niste u mogućnosti da svakog momenta pozovete svog psihoterapeuta iako svakako preporučujemo ovakve vrste razgovora što je češće moguće, ali i najobičniji razgovor može pomoći da se osećate bolje i skrenete misli sa stresne situacije ili sa nekog neprijatnog osećanja koje se javilo. 

Oslobodite se hroničnog stresa

Hronični stres je rezultat loše adaptacije ličnosti na svakodnevne izazove, obaveze, posao, školu, fakultet, porodične odnose i obaveze i slično. Ova vrsta stresa ne nalazi svoj uzrok u konkretnim situacijama, zato nam se često čini da to i nije naš slučaj. Naprosto, ni ne osetite da tokom dana teško podnosite situacije koje se ponavljaju, da vam ne prija životni tempo (ili mislite da vam sasvim dobro ide iako je teško izdrživo) i slično. Stoga, hronični stres predstavlja stanje, koje zbog dugotrajnosti i prikrivenih smetnji zahteva mnogo više posvećenosti od onog koji se javlja usled kriznih situacija. 

Ovo su važni koraci u borbi protiv stresa

Postoji mnogo načina da se sa stresom izborite, a nemojte se ustručavati da jedan od vaših pomoćnika na ovom putu bude i stručno lice. Razgovor sa psihologom i psihoterapeutom je od višestruke koristi, jer kao neko ko vas ne poznaje, može sa stručne i objektivne strane da sagleda vaše probleme. S druge strane, ni ova vrsta razgovora vam neće pomoći ukoliko ne postoji motivacija za promenom, odnosno morate pokazati volju da i sami aktivno učestvujete u ovim procesima, da sagledavate i sopstvene greške i tome slično. Za početak, donosimo neke od saveta koji od vas ne traže mnogo vremena niti truda, tako da – nemojte tražiti izgovore, nego izdvojte sat vremena dnevno koji će vam pomoći da lakše prevladate svakodnevni stres.

 Rekreirajte se

Fizička aktivnost nije samo odlazak u teretanu. Zato, do posla i sa posla prošetajte ako to ne iziskuje mnogo vremena, nakon posla izdvojte sat vremena za lagane vežbe ili se organizujte za šetnju, vožnju biciklom sami ili u društvu. Kretanje je jedan od osnovnih uslova zdravog organizma, tako da će vam bilo koja promena na ovom planu prijati, a ne mora da oduzima ni novac, ni mnogo vremena.

  Izdvojte vreme za ljude i stvari koje volite

Iako zvuči kao kliše, sat vremena dnevno koje ćete utrošiti na slušanje muzike, čitanje, telefonski razgovor sa dragom osobom, gledanje serije i slično – može da bude blagotvorno. Radi se o tome da ćete, iako se radi o kratkom vremenskom periodu, stvoriti utisak da vaša dnevna rutina može biti bogatija, da postoji vreme koje je samo vaše, te da porodica i posao ne podrazumevaju odricanje od hobija ili druženja. 

 Hranite se zdravije

I ovo bi mogao biti jedan od tipičnih saveta, za čiju realizaciju nemamo vremena niti strpljenja, a sve se komplikuje s odlaskom na posao i nemanju uslova da se zdrav obrok pripremi. Ipak, od vas se ne traži da držite strogu dijetu, nego da jednostavno unesete zdrave navike u svakodnevicu, pa umesto treće kafe na poslu priuštite sebi ceđeni sok, a umesto burgera i pice, na posao ponesite ili poručite salatu, dan ranije pripremljen obrok i slično. Stres i izbalansirana ishrana su i te kako povezani, dok brza hrana i napici bogati kofeinom mogu da vas učine još nervoznijim, jer nakon velikog rasta energije, dolazi isti takav pad, pa ćete se na poslu osećati umornije nego što zaista jeste. 

 Vodite dnevnik

Ako ste nekada i pisali dnevnik, to je sigurno bilo u osnovnoj školi. Ova navika je korisnija nego što mislite, pa iako vam na prvi pogled deluje smešno da kao odrasla osoba zapisujete šta ste toga dana radili – na duže staze će vam ovi kratki zapisi pomoći da sagledate s kojim stresovima se svakodnevno srećete, što dalje znači da ćete moći i da ih izbegnete. Dovoljno je da svaki jači utisak ili situaciju zapišete na jedno mesto, kao i sve vaše misli i osećanja povodom toga, da biste stvorili utisak da ste svoj problem razložili i, na neki specifičan način – rešili. Dnevnik vam ostavlja prostor da kažete i ono što drugima ne biste, tako da ćete čitajući ga, dosta toga moći da saznate i sami o sebi, što je jedan od osnovnih preduslova da se uhvatite u koštac s onim što vas muči. 

 

Foto: Unsplash

Mravi u stanu – Kako ih se rešiti?

0

Svi smo se barem jednom našli u ovoj situaciji – mravi u stanu nisu neuobičajena pojava, ali uprkos tome, umeju da izazovu veliku nelagodu. U velikom broju ih možemo naći u određenom delu stana, a onda nastupa pravi mali rat protiv mrava, kada nam se može učiniti da baš ništa ne pomaže. Svako je već isprobao neku od metoda, a mi donosimo one najefikasnije.

 Otkud uopšte mravi u stanu?

Mravi u stanu javljaju se u bilo kojem godišnjem dobu i na bilo kom prostoru u vašem domu, a najčešće ih srećemo u kuhinji (jer su u potrazi za hranom) ili kupatilu (gde im odgovara vlažna sredina). Lako se prilagođavaju bilo kakvim uslovima života. Razlog njihove pojave jesu neuklonjneni ostaci hrane, vode, vlaga u kući, pukotine u zidu i slično, što im predstavlja pogodne uslove da krenu u invaziju na vaš životni prostor. Stoga je jedan od preduslova da sprečite pojavu mrava, to da pripazite na neke od ovih pojava, te delujete pravovremeno, kako se mravi ne bi skupili. 

 Kako se rešiti mrava u stanu?

Postoji mnogo sredstava koja će oterati ove male štetočine iz vašeg doma, ali imajte na umu da nijedan od njih ne mora biti garancija da se mravi neće opet pojaviti. Ipak, ako dođe do pojave mrava, treba da delujete odmah i u to uglavnom u više navrata i da budete na oprezu u narednih nekoliko dana, a nakon toga i da sanirate uzrok njihove pojave. Donosimo neke od najefikasnijih načina da se rešite mrava u stanu. Dobra vest je da neko od ovih tajnih oružja” sigurno imate u svojoj kuhinji.

Kuhinjska so u borbi protiv mrava

Nekoliko kašika kuhinjske soli pomešajte sa proključalom vodom, a kada se tečnost ohladi, ulijte je u bocu sa raspršivačem. Mesta na kojima ste primetili pojavu mrava isprskajte ovom tečnošću (čak i ako ih u datom trenutku nema na tom mestu) i okolne ulaze kroz koje mravi mogu dospeti u vaš dom. Slana površina će ih zaustaviti. 

 Puder za bebe

Puder za bebe ili neki sličan talk su se pokazali kao dobar saveznik u borbi protiv mrava – odbija ih struktura i suva sredina, kao i miris proizvoda, tako da sve što je potrebno jeste da pospete puderom mesto na kojem ste primetili mrave. 

 Kreda protiv mrava

Običnu kredu koja se nekada koristila za pisanje po tabli, sada možete iskoristiti i u borbi protiv ovih malih napasti. Izmrvite kredu i posipajte komadiće po rubovima zida, ili na mestima na kojima ste primetili mrave. Takođe, u drogerijama i običnim prodavnicama možete pronaći specijalne krede namenjene uklanjanju mrava i drugih insekata, koje često nisu prijatnog mirisa, ali su više nego efikasne. Ako se odlučite za ovu varijantu, potrebno je da kredom pređete preko problematičnih površina – i mrave više nećete sretati na tom mestu, i to sigurno duže vreme. 

 Kukuruzno brašno

Kukuruzno brašno je veoma efikasan način da uklonite mrave, ali nemojte se čuditi ako mravi dođu i u većem broju kada pospete problematične površine. Razlog njihovog okupljanja je taj što oni zapravo jedu zrnca kukuruznog brašna, a tajna je u tome što ne mogu da ih svare, tako da ih to ubija. 

 Sirće

Sirće je uvek tu da priskoči u pomoć kada su u pitanju brojni problemi u domaćinstvu, a kod uklanjanja mrava se pokazalo više nego efikasnim. Mravi ne podnose njegov miris, tako da će ih sirće na problematičnim površinama sigurno zaustaviti. Problem sa sirćetom u vidu jakog mirisa, možete rešiti tako što ćete ga pomešati sa vodom ili nekim deterdžentom, a onda poprskati po kući, čime nećete značajno umanjiti efikasnost sredstva, a boravak u prostorijama će vam biti prijatniji. 

 Kako da sprečite pojavu mrava u stanu?

Kao što smo već napomenuli, mravima odgovara skoro svaka sredina, tako da su veoma uporni i naizgled neunuštivi, naročito ako se pojavljuju u većem broju. Zato, osim navedenih saveta kako da delujete kada su se već pojavili, donosimo i neke preventivne mere kojima možete izbeći njihov dolazak.

 Održavanje higijene

Suva i očišćena sredina ne privlači mrave, kao ni miris jakih sredstava za kućnu higijenu, tako da je jedan od preduslova u borbi protiv pojave mrava taj da redovno održavate vaš dom čistim i usisanim. 

 Ne ostavljajte hranu dostupnom

Hrana, ali i mrvice koje ste slučajno ostavili na stolu ili koje su pale na pod tokom obroka, sasvim sigurno privlače veliki broj mrava jer su, naprosto, u potrazi za hranom. Šećer, mrvice hleba, tegle sa slatkim i lepljivim proizvodima, otvoreni slatkiši – pravi su raj za mrave, tako da pripazite na hranu, sklanjajte je i dobro upakujte kako ih ne biste ostavili dostupnim. 

 Zapušite sitne rupe i otvore 

Rupe i otvori u dovratku, ispod kade ili tuš-kabine, u dnu wc šolje, sudopere ili lavaboa, idealan su kanal za mrave, naročito zato što se radi o vlažnoj sredini. Tako da, popunite ove otvore kako mravi ne bi dolazili u potrazi za hranom, a to možete i sami uraditi uz pomoć gipsa, pur pene i sličnih sredstava. 

 Rešite se vlage

Redovno brišite vodu nakon pranja sudova, tuširanja ili kupanja u kadi, jer čak i mokar peškir ili krpa mogu biti mamac za mrave. Ovi insekti vole vlažnu sredinu, a ovde se i lako razmnožavaju. Ako primetite kondenzaciju u kupatilu, prebrišite ceo prostor, a ako su se pojavile vlažne fleke na zidovima prostorija, pozovite majstora kako biste uklonili izvor vlage. U suprotnom – možete očekivati i prateći problem u vidu najezde mrava i drugih insekata.

 Dezinsekcija protiv mrava – Najefikasniji način

Dezinsekcija je sigurno najefikasnija metoda za uklanjanje mrava, a naročito ako su insekti toliko uporni, da nijedna od običnih” metoda nije pomogla. Dezinsekcija se vrši uz pomoć posebnih preparata, danas mnogo kvalitetnijih i manje štetnih po ostalu sredinu nego ranije, tako da neće naškoditi ni vama, ni deci, ni kućnim ljubimcima. Insekticidi koji se danas koriste su bezbedni, biorazgradivi i ekološki prihvatljivi, bez rizika da izazovu alergijske reakcije, a deluju veoma brzo, gotovo odmah. Pre same procedure, nije potrebna nikakva priprema u vidu spremanja stana ili sklanjanja stvari i nameštaja jer se sredstva nanose po ćoškovima prostora i iza nameštaja, odnosno bele tehnike. Pozovite neku od firmi koja se bavi dezinskecijom i profesionalci će u vašem domu obaviti ovaj proces, a vi ćete biti mirni na duže staze. Preventivnu dezinsekciju možete obavljati dva puta godišnje, najbolje u proleće i tokom jeseni, jer ova godišnja doba posebno pogoduju biološkoj aktivnosti insekata i drugih štetočina.

 

Foto: Unsplash

Hleb od spelte – Zdrava navika

0

Poslednjih godina, spelta se izdvojila kao žitarica broj jedan kad je u pitanju zdrava ishrana, pa iako su svi čuli za ovu biljku, naučnici stalno otkrivaju njena nova blagotvorna svojstva, dok istovremeno i na tržištu postaje sve zastupljenija. Dugo je važila za zaboravljenu žitaricu, ali se onda vratila na velika vrata zdrave ishrane.

Spelta – drevna žitarica

Speltu nazivaju drevnom žitaricom, jer podaci o njenom postojanju sežu do 5000 godina pre nove ere, kada je prvobitno uzgajana na područjima današnjeg Irana (tadašnje Mesopotamije), a potom je stigla i do drugih kontinenata. Po sastavu je bliska pšenici, pripadaju istoj porodici, ali je otpornija od nje i bogatija blagotvornim sastojcima.

Ukratko, spelta je žitarica koja sadrži veliku količinu dijetetskih vlakana i proteina, tako da je dobar izbor ukoliko patite od lošeg varenja, želite da izgradite mišićnu masu, a pomaže i obnavljanju ćelija. 

Ukoliko pazite na liniju, hleb od spelte je pravi izbor za vas, jer osim što je prijatnog ukusa, sadrži sastojke koji će vas učiniti sitim, bogat je vitaminima, a gluten sadrži u minimalnim količinama. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih treba da se okrenete speltinim proizvodima, a mi vam donosimo neke od tajni ove žitarice i hleba od spelte

 Brašno od spelte

Brašno od spelte je otkriće zlata vredno za sve koji su intolerantni na gluten, koji kontrolišu telesnu težinu, pate od hormonskog disbalansa, dijabetesa, oboljenja kardiovaskularnog sistema, oboljenja digestivnog sistema i slično, ili prosto žele da uvedu zdrave navike u svoj život. 

Brašno od spelte dobija se mlevenjem spelte, kao i brašno bilo koje druge žitarice, ali razlika je u većem sadržaju dijetalnih vlakana i proteina, koji se u slučaju spelte zadržavaju. Lako se vari i ima manje kalorija nego pšenično, a takođe se i brže rastvara u vodi, što olakšava pravljenje namirnica od ovog brašna. Speltino brašno sadrži širok spekar hranljivih materija, a dobar je i izvor vitamina B2, mangana, nijacina, bakra, fosfora, proteina i vlakana, ali i brojnih drugih sastojaka.

Ako se pitate kako je moguće da brašno neke žitarice zadrži toliko hranljivih elemenata – odgovor je u speltinom omotaču, koji je mnogo tvrđi nego kod pšenice, pa se i tokom mlevenja štiti zrno, te i ukus ostaje očuvan i ima slatkasti ukus. Ovakva struktura speltinog zrna omogućava i lakše gajenje, te nije potrebno primenjivati insekticide i pesticide tokom uzgajanja. 

Benefiti upotrebe speltinog brašna

Upotreba speltinog brašna ima široku primenu i još šire benefite, tako da, ako ste se i dvoumili da isprobate neke od proizvoda, pravo je vreme da se informišete o svim korisnim dejstvima ove namirnice. 

Kao što smo već rekli, prva velika razlika u odnosu na pšenično brašno je i do 70 posto manje glutena koji se nalazi u speltinom brašnu. To znači da se ovi proizvodi lakše vare, ne izazivaju nadutost, ali će vas svakako zasititi. 

Proteini, nezasićene masti, minerali, vitamini, vlakna, hranljive supstance – samo su neki od benefita speltinog brašna koji utiču na brojne procese u organizmu:

Problemi sa varenjem

Ako imate neredovnu probavu, problem sa grčevima i nadutošću, dijarejom ili zatvorom, speltino brašno je pravi izbor za vas. Ono održava zdravlje creva i utiče na nivo dobrih bakterija, tako da deluje probiotski na vaš stomak.

 Problemi sa kardiovaskularnim sistemom

Spelta aktivno pomaže pri održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi, zbog svojih apsorptivnih moći, tako da podiže nivo dobrog (HDL) holesterola, a sprečava asporpciju lošeg (LDL) holesterola. Time ova namirnica direktno utiče na kradiovaskularni sistem i pomaže da se ne zakrče arterije. Spelta sadrži i gvožđe, zbog čega je dobra za one koji imaju problem sa anemijom, a zbog bakra u spelti, povećava se broj crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina, ali i ukupna količina krvi.

 Hrono ishrana i hleb od spelte

Hrono ishrana je svima poznati režim ishrane, koji je bio izuzetno popularan neko vreme, a zbog svojih karakteristika, može lako postati i način života, jer se bazira na balansiranoj ishrani, koju možete prilagođavati vašem tempu i ukusu. Hrono ishrana se bazira na sinhronizaciji obroka i vašeg biološkog sata, tako da propisuje preciznu količinu hrane koju treba pojesti u određeno doba dana, a uz to, naravno, i vrstu namirnica koju jedete. Osim što ćete izgubiti na kilaži, ovom dijetom ćete zapravo očistiti organizam od toksina, što je višestruko korisno i na duže staze. Stoga, dijeta propisuje najpre restriktivni period, a zatim postepeno prilagođava količine i vrstu hrane. Dijeta je kompleksna i zahteva vašu posvećenost neko vreme, dok se ne naviknete na ovakav način ishrane. 

Hleb od spelte je jedan od izbora nutricionista kada je reč o hrono ishrani, zbog nutritivnog bogatstva i dijetetskih sastojaka, te se preporučuje za konzumiranje u jutarnjim časovima, za doručak, uz druge namirnice. 

 Hleb od spelte bez kvasca

Znamo svi da kvasac u kombinaciji sa brašnom nikako nije zdrav, te da ga morate izbegavati ako pazite na organizam i kilažu. Kvasac se “lepi za creva”, tako da otežava varenje i apsorpciju hranljivih materija, a kao posledica se nekad javljaju i ozbiljnija oboljenja sistema za varenje. Kada se u to uključe i šećeri, što je slučaj sa pravljenjem hleba i peciva, kvasac dobija još negativnih svojstava. Zato je najbolje izbegavati ga u ishrani. Hleb od spelte možete napraviti i bez kvasca, a ovako napravljen hleb će vas iznenaditi prijatnim ukusom.

Postoje brojne kombinacije koje možete isprobati bez upotrebe kvasca.

 Hleb od spelte – Recepti

Hleb od spelte nije teško napraviti, jer brašno ima taman toliko glutena koji će podstaći dizanje testa, brašno se lako rastvara u vodi, tako da je na vama samo da isprobate neki od naših jednostavnih predloga za speltin hleb i priuštite sebi zdrav zalogaj.

Recept za hleb od spelte sa kefirom

Umesto kvasca – kefir. Ništa jednostavnije i ukusnije od ovakvog speltinog hleba. Kefir će doprineti očuvanju svežine hleba, pomoći će testu da naraste, a struktura samog hleba olakšaće vam njegovo sečenje i serviranje. 

Sve što je potrebno za ovakav hleb jeste 100 g domaćeg kefira, 50 g pšeničnog brašna (od ova dva sastojka pravite tzv. kvasac), zatim 300 g speltinog brašna, kašičica soli, 150 ml vode, malo kima ili lana po želji.

Kefir i brašno dobro promešajte u posudi, tako da ne ostanu grudvice, a onda ga ostavite da fermentiše preko noći, pored nekog izvora toplote. Ujutru treba da zateknete mehuriće u smesi. U dublju činiju pomešajte speltino brašno i so, pa dodajte smesu od kefira. Mlakom vodom zamestie testo, tako da bude srednje mekano ili koristite mikser. Testo ostavite da naraste (prethodno pokrijte činiju sa smesom). Kada je testo spremno, od smese formirajte oblik po želji, a onda ponovo pokrijte oblikovanu smesu krpom i ostavite da naraste. Pre pečenja, pospite semenkama po želji i pecite hleb 40-ak minuta, na temperaturi od 180 stepeni. 

Kefir je poznat po blagotvornim dejstvima na organizam, pre svega na creva, jer ima jako antibiotsko dejstvo, odnosno oko 50 bakterijskih kultura. Deluje i protiv osteoporoze, jer je bogat kalcijumom, tako da utiče na regeneraciju kostiju. Koriste ga i ljudi koji pate od astme i alegija zbog sposobnosti kefira da ojača imunitet, ali i oni koji su netolerantni na latkozu jer se u slučaju kefira, ona pretvara u mlečnu kiselinu i lakše se vari.

 Hleb od spelte sa sodom bikarbonom

Soda bikarbona takođe može da zameni kvasac. Sve što vam je potrebno za hleb od spelte sa sodom bikarbonom je: 350 g integralnog brašna od spelte,  kašičica sode bikarbone,  kašičica šećera, 120 g kiselog mleka, 150 ml vode, 1 supena kašika, 3 supene kašike ulja i 1 kašičica soli. 

Brašno pomešajte sa šećerom i solju, a onda dodajte kiselo mleko sa sodom i sirćetom. Dobro promešajte ovaj sadržaj i ostavite da odstoji, dok se mleko aktivira. Potom dodajte vodu i ulje, a onda polako umesite testo, ne predugo. Ako treba, dodajte još malo brašna ili tečnosti dok testo ne postane homogeno. Potom oblikujte smesu, najzgodnije je da bude okruglog oblika. Tepsiju prekrijte papirom za pečenje, pospite papir s malo brašna, a hleb blago razrežite po površini. Hleb pecite najpre 5 minuta na 200 stepeni, u prethodno zagrejanoj rerni, a onda još pola sata na 180 stepeni. 

Soda bikarbona je poznata kao jedan od osnovnih sastojaka u svakoj kuhinji, čija je primena toliko široka, da je koristimo i u ishrani, i za higijenu tela i kuće, i za brojne druge stvari. Ono zbog čega je toliko korišćena u ishrani i kuhinji, jeste dobra rastvorljivost u vodi, blagotvorno dejstvo na želudac, efikasnost u borbi protiv uporne kandide, redukcija nivoa laktične kiseline koju proizvode mišići i mnoge druge. 

 Evo i zanimljive poslastice – Banana hleb od spelte

Zdravo i ukusno, uz malo truda – speltina hleb od banane je odlična zamena za slatkiše, a može vas zasititi u dovoljnoj meri da zameni obrok.

Potrebno vam je 3 prezrele banane, 2 kašike mlevenog lana, 6 kašika vode, 80 ml javorovog sirupa, 85 ml kokosovog ulja, 125 sojinog jogurta, 60 g iseckanih oraha, 200 g mekog speltinog brašna, 150 g integralnog speltinog brašna, 1 kašičica praška za pecivo, 1 kašičica cimeta, prstohvat soli i 100 g crne čokolade, sitno iseckane.

Poslastica se priprema lako – 3 banane izgnječite i pomešajte sa lanom, vodom, sirupom, kokosovim uljem i sojinim jogurtom. Zatim u drugoj posudi izmešajte obe vrste brašna, orahe, čokoladu, cimet, prašak i so. 

Pomešajte sve sastojke, a onda ubacite smesu u kalup za hleb, koji ćete postaviti papirom za pečenje. Potrebno vreme za pečenje je oko pola sata na 180 stepeni. Po potrebi i ukusu, možete dodati neki džem ili koštunjavo voće kao dodatak pri serviranju.

 

Foto: Unsplash