Ukoliko želite da izbegnete bolest putovanja pripazite gde ćete da sednete, nezavisno od toga koju vrstu prevoza koristite.
Smatra se da oko 20 odsto populacije pati od bolesti putovanja. Ona češće pogađa žene nego muškarce, a učestalost se povećava s dužinom trajanja putovanja.
Ako ste u autobusu, sedite na neko od sedišta iza prednje osovine, dok će vam u automobilu biti najbolje ako sednete na suvozačevo mesto.
Naučnici ističu da nije važno samo gde sedite nego i u kom smeru gledate. Oni savetuju da pokušate da uskladite pravac kretanja sa pogledom.
Zaboravite na čitanje ili mobilni telefon
Patite li od bolesti putovanja ni ne pomišljajte na čitanje ili igranje na telefonu, radije gledajte kroz prozor.
Bolest putovanja obično je ređa u vozu jer je brzina relativno konstantna, a smer pruge obično prilično pravolinijski.
Nekima nije prijatno ako sede obrnuto od smera kretanja pa zato pokušajte da odaberete sedište koje gleda napred.
Ako putujete avionom, stručnjaci preporučuju da sednete na mesto koje se nalazi iznad krila.
Najteže podnosimo plovidbu morem
Najčešći sinonim za bolest putovanja je „morska bolest“ što ukazuje na to da mnogi najteže podnose plovidbu morem, posebno ako se plovi na talasima.
Ako vam talasi ne čine dobro, pokušajte da se ispružite u kabini. To možda neće biti moguće jer na trajektima nema kreveta pa je u tom slučaju najpametnije sesti na sredini broda jer je reč o najstabilnijem mestu u plovilu.
Druga opcija je, ako to dopusti more, stajati na palubi i gledati u daljinu, odnosno u smeru horizonta.
Gumene bombone ili žvakaće gume nekima će pomoći, dok drugi tvrde da je najbolje konzumirati lagani obrok pre putovanja kako želudac ne bi bio prazan.
Naravno, postoje i lekovi koji pomažu u sprečavanju mučnine i povraćanja, ali takva bi opcija za decu mlađu od 12 godina trebala biti poslednja, kažu stručnjaci.
Većina lekova najefikasnija je ako ih uzmete pola sata do sat vremena pre polaska, prenosi Hina.
Zašto nastajte bolest putovanja
Bolest putovanja nastaje jer mozak prima kontradiktorne signale – telo je nepokretno, a osećaj za ravnotežu registruje kretanje, odnosno kada centar za ravnotežu, smešten u unutrašnjem uvu, prima drugačije signale od ostalih receptora, posebno očnih.
To se događa kad se nejednako krećemo, a te stalne promene kretanja u smislu ljuljanja, poskakivanja, ubrzavanja i usporavanja ne možemo videti već samo osetiti.